Теорије о пореклу човека

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак. Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Један од модела људске миграције заснован на митохондријкој ДНК

У палеоантропологији, недавно афричко порекло модерних људи је најшире прихваћен модел описивања порекла и раних миграција анатомски модерних људи. Хипотеза да људи имају заједничко порекло (моногенеза) је објављена у Пореклу човека Чарлса Дарвина (1871). Тај концепт је био спекулативан до 1980-их, када је потврђен проучавањем данашње митохондријалне ДНК, у комбинацији са евиденцијом базираном на физичкој антрорпологији архаичних узорака.

Старост људског рода и аустралопитек

Старост људског рода процењује се на око три милиона година, а најстарији познати човекови остаци пронађени су у југоисточној Африци и сврстани су у групу аустралопитека (јужни мајмун). У дугој еволуцији аустралопитек је био прелазни тип између човека и животиње. Изложен опасности од животиња, прачовек је проналазио нове начине за опстанак и постепено се развијао.

Хомо хабилис

Иако сувише споро, аустралопитек је током милион година еволуирао у нови тип прачовека назван спретни (вешти) човек (хомо хабилис) који је имао знатно већи мозак. Хомо хабилис је прво биће на Земљи које је почело да израђује оруђа од камена и костију. Та људска врста се из југоисточне Африке раширила на евроазијске просторе.

Хомо еректус

Милион година од настанка хомо хабилис је толико узнапредовао да се величином мозга и сложенијом израдом оруђа потпуно разликовао од свог афричког претка. Научници су тај практично нови тип назвали усправни човек (хомо еректус). Остаци хомо еректуса су пронађени у Индонезији на острву Јава и Кини (синантроп), Европи и Африци. У времену између четристо хиљада година и триста хиљада година пре нове ере хомо еректус је је научио да користи ватру, али још увек није био у стању да је упали. Употреба ватре уздигла је човека и учинила га надмоћним у односу на животињски свет јер се помоцћу ње штитио од хладноће и звери,а у лову на мамуте служила му је као оружје.

Неандерталац

Из рода хомо еректуса издвојио се неандерталац, чији су остаци пронађени у долини Неандертал у Немачкој, али он је споредна грана човекове еволуције.

Хомо сапиенс

Пре око 45 000 година појавила се нова људска врста, кромањонац (хомо сапиенс - разумни цовек) који је пронађен у Француској у пећини Кромањон. Имао је свест о свом постојању и говорни језик. Ова људска врста је потисла неандерталце и оставила је трајна дела на зидовима многих пећина.

Додатна литература

• Bowler, Peter J. (2003). Evolution: The History of an Idea (3rd ed.). Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-23693-9. 
• Darwin, Charles (1871). The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex (1st ed.). London: John Murray Приступљено 5. 9. 2009. 
• Gibbons A (May 2001). „Human anthropology. Modern men trace ancestry to African migrants“. Science 292 (5519): 1051–2. DOI:10.1126/science.292.5519.1051b. PMID 11352048. 
• Underhill PA, Passarino G, Lin AA, Shen P, Mirazón Lahr M, Foley RA, Oefner PJ, Cavalli-Sforza LL (January 2001). „The phylogeography of Y chromosome binary haplotypes and the origins of modern human populations“. Ann. Hum. Genet. 65 (Pt 1): 43–62. DOI:10.1046/j.1469-1809.2001.6510043.x. PMID 11415522. 
• Neanderthals 'mated with modern humans', BBC News, 21 April 1999
• New analysis shows three human migrations out of Africa – Replacement theory 'demolished', Washington University in St. Louis, 2 February 2006
• Harding RM, Healy E, Ray AJ, Ellis NS, Flanagan N, Todd C, Dixon C, Sajantila A, Jackson IJ, Birch-Machin MA, Rees JL (April 2000). „Evidence for variable selective pressures at MC1R“. Am. J. Hum. Genet. 66 (4): 1351–61. DOI:10.1086/302863. PMC 1288200. PMID 10733465. 
• Long JC, Kittles RA (August 2003). „Human genetic diversity and the nonexistence of biological races“. Hum. Biol. 75 (4): 449–71. DOI:10.1353/hub.2003.0058. PMID 14655871. 
• Risch, N., Burchard, E., Ziv, E. and Tang, H. (2002). „Categorization of humans in biomedical research: genes, race and disease“. Genome Biology 3 (7): comment2007.2001 – comment2007.2012. DOI:10.1186/gb-2002-3-7-comment2007. PMC 139378. PMID 12184798. 
• Tishkoff SA, Kidd KK (November 2004). „Implications of biogeography of human populations for 'race' and medicine“. Nat. Genet. 36 (11 Suppl): S21–7. DOI:10.1038/ng1438. PMID 15507999. 
• Cavalli-Sforza F, Cavalli-Sforza LL (1995). The great human diasporas: the history of diversity and evolution. Boston: Addison-Wesley. ISBN 0-201-44231-0. 
• Crow TJ, ed. (2004). The Speciation of Modern Homo sapiens (Proceedings of the British Academy). London: British Academy. ISBN 0-19-726311-9. 
• Foley R (1995). Humans before humanity: an evolutionary perspective. Oxford: Blackwell. ISBN 0-631-20528-4. 
• Olson S (2003). Mapping human history: genes, race, and our common origins. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 0-618-35210-4. 
• Oppenheimer, Stephen (2003). The Real Eve: Modern Man's Journey Out of Africa. New York, NY: Carroll & Graf. ISBN 0-7867-1192-2. 
• McKie R, Stringer C (1997). African exodus: the origins of modern humanity. London: Pimlico. ISBN 0-7126-7307-5. 
• Sykes, Bryan (2004). The Seven Daughters of Eve: The Science That Reveals Our Genetic Ancestry. Corgi Adult. ISBN 0-552-15218-8. 
• Wade N (2006). Before the Dawn : Recovering the Lost History of Our Ancestors. Penguin Press HC, The. ISBN 1-59420-079-3. 
• Spencer Wells (2004). Journey of Man: Genetic Odyssey. Random House. ISBN 0-8129-7146-9. 
• Wells, Spencer (2006). Deep ancestry: inside the Genographic Project. Washington, D.C: National Geographic. ISBN 0-7922-6215-8. 
• Manica A, Amos W, Balloux F, Hanihara T (July 2007). „The effect of ancient population bottlenecks on human phenotypic variation“. Nature 448 (7151): 346–8. Bibcode 2007Natur.448..346M. DOI:10.1038/nature05951. PMC 1978547. PMID 17637668. Lay summary – Science Daily. 
• Scholz CA, Johnson TC, Cohen AS, King JW, Peck JA, Overpeck JT, Talbot MR, Brown ET, Kalindekafe L, Amoako PY, Lyons RP, Shanahan TM, Castañeda IS, Heil CW, Forman SL, McHargue LR, Beuning KR, Gomez J, Pierson J (October 2007). „East African megadroughts between 135 and 75 thousand years ago and bearing on early-modern human origins“. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 104 (42): 16416–21. Bibcode 2007PNAS..10416416S. DOI:10.1073/pnas.0703874104. PMC 1964544. PMID 17785420. Lay summary – Science Daily. 
• Cohen AS, Stone JR, Beuning KR, Park LE, Reinthal PN, Dettman D, Scholz CA, Johnson TC, King JW, Talbot MR, Brown ET, Ivory SJ (October 2007). „Ecological consequences of early Late Pleistocene megadroughts in tropical Africa“. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 104 (42): 16422–7. Bibcode 2007PNAS..10416422C. DOI:10.1073/pnas.0703873104. PMC 2034256. PMID 17925446. Lay summary – Science Daily. 
• Smith L (09. 10. 2007.). „Climate change led mankind out of Africa“. Times Online. 
• Russell S (22. 02. 2008.). „DNA studies trace human migration from Africa“. San Francisco Chronicle 
• Serre D, Langaney A, Chech M, Teschler-Nicola M, Paunovic M, Mennecier P, Hofreiter M, Possnert G, Pääbo S (March 2004). „No evidence of Neandertal mtDNA contribution to early modern humans“. PLoS Biol. 2 (3): E57. DOI:10.1371/journal.pbio.0020057. PMC 368159. PMID 15024415. 
• Stringer, Chris (2011). The Origin of Our Species. London: Allen Lane. ISBN 978-1-846-14140-9. 

Спољашње везе

• Људско породично стабло
• mtDNA перспектива
• Атлас хумане миграције