Теорије о пореклу човека

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.

Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Један од модела људске миграције заснован на митохондријкој ДНК

Недавним афричким пореклом модерног човека се у палеоантропологији назива широко прихваћен модел описивања порекла и раних миграција анатомски модерног човека.[1] Хипотеза да људи имају заједничко порекло (моногенеза) је први пут објављена у књизи Чарлса Дарвина Порекло човека (1871).[2] Тај концепт се сматрао спекулативним до 1980-их, када је поткрепљен проучавањем данашње митохондријалне ДНК с једне стране и доказива заснованим на физичкој антропологији старијих узорака с друге.

Старост људског рода и аустралопитек[уреди]

Старост људског рода процењује се на око три милиона година, а најстарији познати човекови остаци пронађени су у југоисточној Африци и сврстани су у групу аустралопитека (јужни мајмун). У дугој еволуцији аустралопитек је био прелазни тип између човека и животиње. Изложен опасности од животиња, прачовек је проналазио нове начине за опстанак и постепено се развијао.

Хомо хабилис[уреди]

Иако сувише споро, аустралопитек је током милион година еволуирао у нови тип прачовека назван спретни (вешти) човек (хомо хабилис) који је имао знатно већи мозак. Хомо хабилис је прво биће на Земљи које је почело да израђује оруђа од камена и костију. Та људска врста се из југоисточне Африке раширила на евроазијске просторе.

Хомо еректус[уреди]

Милион година од настанка хомо хабилис је толико узнапредовао да се величином мозга и сложенијом израдом оруђа потпуно разликовао од свог афричког претка. Научници су тај практично нови тип назвали усправни човек (хомо еректус). Остаци хомо еректуса су пронађени у Индонезији на острву Јава и Кини (синантроп), Европи и Африци. У времену између четристо хиљада година и триста хиљада година пре нове ере хомо еректус је је научио да користи ватру, али још увек није био у стању да је упали. Употреба ватре уздигла је човека и учинила га надмоћним у односу на животињски свет јер се помоцћу ње штитио од хладноће и звери, а у лову на мамуте служила му је као оружје.

Неандерталац[уреди]

Из рода хомо еректуса издвојио се неандерталац, чији су остаци пронађени у долини Неандертал у Немачкој, али он је споредна грана човекове еволуције.

Хомо сапиенс[уреди]

Пре око 45 000 година појавила се нова људска врста, кромањонац (хомо сапиенс - разумни цовек) који је пронађен у Француској у пећини Кромањон. Имао је свест о свом постојању и говорни језик. Ова људска врста је потисла неандерталце и оставила је трајна дела на зидовима многих пећина.

Референце[уреди]

  1. ^ Haviland, William A.; Harald E. L. Prins; Walrath, Dana; Bunny McBride (2009). The Essence of Anthropology. Cengage Learning. стр. 90. ISBN 9780495599814 Приступљено 14. 6. 2011.. 
  2. ^ Peter Lafreniere (2010). Adaptive Origins: Evolution and Human Development. Taylor & Francis. стр. 90. ISBN 9780805860122 Приступљено 14. 6. 2011.. 

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]