Теорије о пореклу човека

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.

Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Један од модела људске миграције заснован на митохондријкој ДНК

У палеоантропологији, недавно афричко порекло модерних људи је најшире прихваћен модел описивања порекла и раних миграција анатомски модерних људи.[1] Хипотеза да људи имају заједничко порекло (моногенеза) је објављена у Пореклу човека Чарлса Дарвина (1871).[2] Тај концепт је био спекулативан до 1980-их, када је потврђен проучавањем данашње митохондријалне ДНК, у комбинацији са евиденцијом базираном на физичкој антрорпологији архаичних узорака.

Садржај

Старост људског рода и аустралопитек [уреди]

Старост људског рода процењује се на око три милиона година, а најстарији познати човекови остаци пронађени су у југоисточној Африци и сврстани су у групу аустралопитека (јужни мајмун). У дугој еволуцији аустралопитек је био прелазни тип између човека и животиње. Изложен опасности од животиња, прачовек је проналазио нове начине за опстанак и постепено се развијао.

Хомо хабилис [уреди]

Иако сувише споро, аустралопитек је током милион година еволуирао у нови тип прачовека назван спретни (вешти) човек (хомо хабилис) који је имао знатно већи мозак. Хомо хабилис је прво биће на Земљи које је почело да израђује оруђа од камена и костију. Та људска врста се из југоисточне Африке раширила на евроазијске просторе.

Хомо еректус [уреди]

Милион година од настанка хомо хабилис је толико узнапредовао да се величином мозга и сложенијом израдом оруђа потпуно разликовао од свог афричког претка. Научници су тај практично нови тип назвали усправни човек (хомо еректус). Остаци хомо еректуса су пронађени у Индонезији на острву Јава и Кини (синантроп), Европи и Африци. У времену између четристо хиљада година и триста хиљада година пре нове ере хомо еректус је је научио да користи ватру, али још увек није био у стању да је упали. Употреба ватре уздигла је човека и учинила га надмоћним у односу на животињски свет јер се помоцћу ње штитио од хладноће и звери,а у лову на мамуте служила му је као оружје.

Неандерталац [уреди]

Из рода хомо еректуса издвојио се неандерталац, чији су остаци пронађени у долини Неандертал у Немачкој, али он је споредна грана човекове еволуције.

Хомо сапиенс [уреди]

Пре око 45 000 година појавила се нова људска врста, кромањонац (хомо сапиенс - разумни цовек) који је пронађен у Француској у пећини Кромањон. Имао је свест о свом постојању и говорни језик. Ова људска врста је потисла неандерталце и оставила је трајна дела на зидовима многих пећина.

Референце [уреди]

  1. ^ William A. Haviland; Harald E. L. Prins; Dana Walrath; Bunny McBride (24. 2. 2009.). The Essence of Anthropology. Cengage Learning. стр. 90. ISBN 9780495599814 Приступљено 14. 6. 2011.. 
  2. ^ Peter Lafreniere (22. 9. 2010.). Adaptive Origins: Evolution and Human Development. Taylor & Francis. стр. 90. ISBN 9780805860122 Приступљено 14. 6. 2011.. 

Додатна литература [уреди]

Спољашње везе [уреди]