Терујуки Оказаки

С Википедије, слободне енциклопедије
Терујуки Оказаки
Терујуки Оказаки 2006. године
Пуно имеТерујуки Оказаки
Датум рођења(1931-06-22)22. јун 1931.
Место рођењаПрефектура ФукуокаЈапанско царство
Датум смрти21. април 2020.(2020-04-21) (88 год.)
Место смртиФиладелфијаСАД

Терујуки Оказаки (јап. 岡崎 照幸; Префектура Фукуока, 22. јун 1931Филаделфија, 21. април 2020) био је јапански мајстор шотокан каратеа 10. дан, оснивач, председник и главни инструктор Међународне Шотокан Карате Федерације (ISKF), који ради под Јапанском Карате Асоцијацијом (ЈКА).

Заједно са Фунакоши Гичином и Масатоши Накајамом био је оснивач ЈКА инструкторског тренинг програма. Оказаки је објавио књигу о свом искуству насловљену Савршенство карактера.[1]

Терујуки Оказаки је рођен у Фукуока префектури у Јапану. Као млад, тренирао је џудо, кендо и аикидо. Године 1948, са шеснаест година уписао се на Такушоку универзитет. Ту је почео да тренира карате. Тренирао под Фунакоши Гичином (оснивачем Шотокана) као и Масатоши Накајамом. Дипломирао је 1953. године и одмах постао тренер Такушокуовог тима. Исте године, одлучено је да се на Оказакију испроба инструкторски тренинг програм, који је још био у повоју. Године 1955. постављен је вођу програма, који је произвео неке од шотоканових најинтегралнијих лидера. Такајуки Миками, Такаура Еији и Хироказу Каназава су били међу првим полазницима овог програма. Као покушај Накајаме да прошири Шотокан међународно, Оказаки је отишао у САД 1961. године, пробитно планирајући да остане 6 месеци, али је од тад отворио доџо у Филаделфији и населио се тамо за стално.[2] Године 1977. Оказаки је основао Међународну Шотокан Карате Федерацију (ISKF). Умро је од последица болести COVID-19 у Филаделфији 2020. године.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Савршенство карактера Архивирано на сајту Wayback Machine (4. мај 2007), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Филаделфијски шотокан карате клуб Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2006), Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ „Fallece el sensei Teruyuki Okazaki”. El Diario de Yucatán (на језику: шпански). 21. 4. 2020. Архивирано из оригинала 23. 04. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]