Терцијар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Терцијар је термин за временски период од изумирања диносауруса, приближно пре око 65 милиона, и почетка последњег леденог доба (квартар) пре око 1,8 милиона година. По тренутно важећој временској скали уместо терцијара стоје две периоде: палеоген и неоген који су даље издељени на епохе. Према томе, терцијар је време од почетка геолошке епохе палеоцена до краја геолошке епохе плиоцена.

Садржај 1 Историја употребе термина 2 Живи свет 3 Геолошки догађаји 4 Клима 5 Референце 6 Види још

[уреди] Историја употребе термина

Терцијар је назив у старој геолошкој временској скали који је увео у употребу италијански геолог Ђовани Ардуино^[1]. У тој скали геолошко време је било подељено на: основни (први), други, трећи (терцијар) и вулкански или четврти (квартар) период, од којих се у данашњој скали задржао само квартар. Ово је из разлога што је подела коју је направио Ардуино била апликабилна само за подручје на којем је он радио - северна Италија али није применљива у општем случају - за целу Планету. 1828, Чарлс Лајел је уврстио терцијар у своју, доста детаљнију класификацију. Он је поделио периоду терцијар на четири епохе према процентуалном учешћу фосила молуска пронађене у стратумима које личе на савремене врсте. Назвао их је грчким именима: еоцен, миоцен, старији плиоцен и млађи плиоцен. Иако је ова подела деловала исправна за подручје на ком је првобитно била употребљена (делови Алпа) и Италије, када се касније пробало исти систем применити на остале делове Европе и Америку, показало се да је неприменљив. Зато је касније напуштен принцип коришћења молуска за дефинисање епоха.

[уреди] Живи свет

На почетку овог периода сисари су заменили гмизавце као доминантну групу кичмењака. Свака епоха терцијара је одређена одређеним стадијумом у развоју сисара. Најранији препознатљиви хоминидни преци човека Proconsul и Australopithecus су се појавили у овом периоду. Данашње врсте птица, гмизаваца, водоземаца, риба и бескичмењака су или већ биле бројне на почетку овог периода или су се појавиле на њеном самом почетку. Савремене породице цветница су се појавиле. Морски бескичмењаци и кичмењаци су претрпели средњи ниво еволуције.

[уреди] Геолошки догађаји

Тектонске активности су се наставиле пошто се Гондвана коначно поделила, а Индија се сударила са Евроазијском плочом. Јужна Америка се спојила са Северном Америком крајем терцијара. Антарктик, који је већ био одвојен, се кретао ка свом садашњем положају изнад Јужног пола. Вулканске активности су биле честе.

[уреди] Клима

Клима се током терцијара полако хладила, почевши од палеоцена са тропско-ка-умереним температурама, а завршила се широким замрзавањем на крају периода.

Еон:	фанерозоик
Ера:	Кенозоик
Периоде по старој подели:	Терцијар		Квартар
Периоде по важећој подели:	Палеоген	Неоген	Квартар

[уреди] Референце

[уреди] Види још

• Геолошка доба
• Палеоген
• Неоген