Теслић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Теслић

Поглед са брда Крстова Гора на град Теслић
Поглед са брда Крстова Гора на град Теслић

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Теслић
Становништво
Становништво (2013) 7.518
Положај
Координате 44°36′24″N 17°51′36″E / 44.606667, 17.86
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Теслић на мапи БиХ
{{{alt}}}
Теслић
Теслић на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 74270
Позивни број 053


Координате: 44° 36′ 24" СГШ, 17° 51′ 36" ИГД

Теслић је насељено мјесто и центар општине Теслић у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Теслић укупно је пописано 7.518 лица.[1]

Историја[уреди]

Теслић у првим годинама постојања

Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулуна (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља.

Сам урбани центар је подигнут доласком Аустроугарске монархије у посљедњој деценији 19. вијека. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића.[тражи се извор од 09. 2009.] Нека од њих потичу још из средњег вијека.

Привреда[уреди]

Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борје, са два хотела и спортским установама.

Становништво[уреди]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 3.571 (41,25%) 2.465 (37,01%) 1.951 (40,02%)
Југословени 1.987 (22,95%) 1.557 (23,37%) 69 (1,41%)
Муслимани 1.889 (21,82%) 1.568 (23,54%) 1.595 (32,72%)
Хрвати 766 (8,85%) 954 (14,32%) 1.103 (22,63%)
Црногорци 51 34
Словенци 7 10
Македонци 1 1
Мађари 3 3
Албанци 9
остали и непознато 442 54 99
Укупно 8.655 6.660 4.874 '
Демографија
Година Становника
[2]
1961. 3.803
1971. 4.874
1981. 6.660
1991. 8.666

Историјски споменици[уреди]

Православна црква у Теслићу


Панорама Теслића
Панорама Теслића

Спортски клубови[уреди]

  • Фудбалски клуб »Пролетер«
  • Женски рукометни клуб »Борја«
  • Рукометни клуб »Елинг«
  • Фудбалски клуб »Минерал«
  • Фудбалски клуб »Укрина«
  • Фудбалски клуб »Шњеготина«
  • Атлетски клуб »Блатница-ШГ Борја«
  • Карате куб »Теслић«
  • Карате клуб »Тигар«
  • Стрељачка дружина »Геофон« матичне странице
  • Шаховски клуб »Младост«
  • Куглашки клуб
  • Кошаркашки клуб

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. ^ „Теслић: Откривена спомен-плоча“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 20. 11. 2011. Приступљено 22. 11. 2011.. 

Извори[уреди]

  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]