Теслић

Координате: 44° 36′ 24″ С; 17° 51′ 35″ И / 44.60658° С; 17.85972° И / 44.60658; 17.85972
С Википедије, слободне енциклопедије
Теслић
Поглед са брда Крстова Гора на град Теслић
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаТеслић
Становништво
 — 2013.Пад 7.057
Географске карактеристике
Координате44° 36′ 24″ С; 17° 51′ 35″ И / 44.60658° С; 17.85972° И / 44.60658; 17.85972
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Теслић на карти Босне и Херцеговине
Теслић
Теслић
Теслић на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број74270
Позивни број053
Веб-сајтwww.teslic.rs.ba

Теслић је насељено мјесто и центар општине Теслић у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 7.057 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Теслић у првим годинама постојања

Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулина (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља.

Сам урбани центар Теслића је подигнут доласком Аустроугарске монархије, у посљедњој деценији 19. вијека. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића. Нека од њих потичу још из средњег вијека.

Привреда[уреди | уреди извор]

Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1.000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борја, са два хотела и спортским установама.

Становништво[уреди | уреди извор]

Састав становништва – насеље Теслић
2013.[1]1991.[2]1981.[3]1971.[4]1961.
Укупно7 057 (100,0%)8 655 (100,0%)6 660 (100,0%)4 874 (100,0%)3 803 (100,0%)
Срби5 603 (79,40%)3 571 (41,26%)2 465 (37,01%)1 951 (40,03%)
Бошњаци704 (9,976%)1 889 (21,83%)11 568 (23,54%)11 595 (32,72%)1
Хрвати320 (4,535%)766 (8,850%)954 (14,32%)1 103 (22,63%)
Неизјашњени191 (2,707%)
Босанци57 (0,808%)
Остали50 (0,709%)442 (5,107%)57 (0,856%)102 (2,093%)
Муслимани43 (0,609%)
Југословени37 (0,524%)1 987 (22,96%)1 557 (23,38%)69 (1,416%)
Православци11 (0,156%)
Роми10 (0,142%)
Словенци8 (0,113%)7 (0,105%)10 (0,205%)
Босанци и Херцеговци8 (0,113%)
Црногорци6 (0,085%)51 (0,766%)34 (0,698%)
Непознато5 (0,071%)
Украјинци3 (0,043%)
Турци1 (0,014%)
Македонци1 (0,015%)1 (0,021%)
Албанци9 (0,185%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Познате личности[уреди | уреди извор]

Слободан Рељић (1954-), српски новинар и социолог.

Напомене[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  2. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 102)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 1. 12. 2015. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 12. 2015. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 12. 2015. 

Извори[уреди | уреди извор]

  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]