Теслић

Теслић
Поглед са брда Крстова Гора на град Теслић
Основни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Општина Теслић
Становништво
Становништво (1991)	8.655
Положај
Координате	44°36′24″N 17°51′36″E
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Теслић Теслић на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број	74270
Позивни број	053

Теслић је град и центар општине Теслић у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Послије пописа становништва 1991. број становника је био преко 6.000, од чега је трећина припадала градском и приградском дијелу општине. Већину становништва чине Срби.

Географска обиљежја

• Крстова Гора (Грачун) је брдо у непосредној близини Теслића, на ком је постављен велики метални крст.
• Борја је планина у чијем подножју је подигнут град Теслић.
• Шкребин Камен је брдо које се налази око 3 km сјеверно од Теслића.
• Усора је ријека која протиче кроз Теслић град и општину.
• Узвинска је ријека у јужном дијелу територије општине.

Историја

Теслић у првим годинама постојања

Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића у била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулуна (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља.

Сам урбани центар је подигнут доласком Аустроугарске монархије у посљедњој деценији 19. века. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића. Нека од њих потичу још из средњег вијека.

Привреда

Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борје, са два хотела и спортским установама.

Становништво

Националност	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	3.571 (41,25%)	2.465 (37,01%)	1.951 (40,02%)
Југословени	1.987 (22,95%)	1.557 (23,37%)	69 (1,41%)
Муслимани	1.889 (21,82%)	1.568 (23,54%)	1.595 (32,72%)
Хрвати	766 (8,85%)	954 (14,32%)	1.103 (22,63%)
Црногорци		51	34
Словенци		7	10
Македонци		1	1
Мађари		3	3
Албанци			9
остали и непознато	442	54	99
Укупно	8.655	6.660	4.874	'

Демографија
Година	Становника
1961.	3.803
1971.	4.874
1981.	6.660
1991.	8.666

Историјски споменици

Православна црква у Теслићу

• Стећци Војводе Момчила се налазе око 5 km југоисточно од центра града, у насељу Врућица.
• Солила је мјесто на врху планине Борја на ком се налази споменик НОБ.
• Манастир Липље из 12. вијека се налази у селу Липље.
• Спомен-плоча за 12 погинулих припадника Полиције Републике Српске која је откривена 20. новембра 2011.

Панорама Теслића

Спортски клубови

• Фудбалски клуб »Пролетер«
• Женски рукометни клуб »Борја«
• Рукометни клуб »Елинг«
• Фудбалски клуб »Минерал«
• Фудбалски клуб »Укрина«
• Фудбалски клуб »Шњеготина«
• Атлетски клуб »Блатница-ШГ Борја«
• Карате куб »Теслић«
• Карате клуб »Тигар«
• Стрељачка дружина »Геофон« матичне странице
• Шаховски клуб »Младост«
• Куглашки клуб
• Кошаркашки клуб

Види још

• Општина Теслић

Извори

• Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Теслић

• Званичне странице СО Теслић
• Теслић. данас
• Теслић. инфо
• Село Чечава
• Манастир у Липљу
• Село Шњеготина
• Родослов Кованушића из Теслића
• Родослов Шкребића из Теслића