Технецијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Технецијум (43Tc)
Mo - Tc - Ru
 
Mn
Tc
Re  
 
 
Tc-TableImage.png
Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода 7 (VIIB), 5
густина, тврдоћа 11500 kg/m3, bd
боја сребрносбела
Особине атома
атомска маса 98 u
атомски радијус 135 pm
ковалентни радијус 156 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Kr]4d65s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 14, 1
оксидациони број 7
Особине оксида јако кисели
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2430 K (2157 °C)
температура кључања 4538 K (4265 °C)
молска запремина 8,63×10-3 m³/mol
топлота испаравања 660 kJ/mol
топлота топљења 24 kJ/mol
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 1,90 (Паулинг)
1,36 (Алред)
специфична топлота 210 J/(kg*K)
специфична проводљивост 6,7×106 S/m
топлотна проводљивост 50,6 W/(m*K)
I енергија јонизације 702 kJ/mol
II енергија јонизације 1.470 kJ/mol
III енергија јонизације 2.618 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Технецијум (Tc, лат. technetium) - је један од два елемента којима су сви изотопи радиоактивни, а да има атомски број мањи од олова (други је прометијум.[1] Није заступљен у земљиној кори - добија се вештачки у процесу разбијања једра уранијума или бомбардовањем лаким једрима изотопа ниобијума или молибдена.[2]

Открили су га 1937. године Емилио Ђино Сегре и Карло Перијер. Име елемента потиче од грчке речи τεχνητoς (technetos - вештачки).

Историја[уреди]

Трагање пре проналаска[уреди]

Дмитриј Мендељејев је предвидео својства техницијума пре него што је откривен.

Годинама је постојала рупа у периодном систему између молибдена (елемент 42) и рутенијума (елемент 44). Већ на самом почетку су многи истраживачи желели да открију и именују недостајући елемент; његово место у периодном систему је говорило да би требало бити лакше пронаћи њега него остале неоткривене елементе. Најпре се веровало да је пронађен у руди платине 1828. Дато му је име полинијум, али се испоставило да је то био нечисти иридијум. Затим се тврдило 1846. године да је откривен елемент илменијум, али се радило о нечистом ниобијуму. Иста грешка је поновљена 1847. са 'открићем' пелопијума.

Руски хемичар Серге Керн је 1877. објавио откриће недостајућег елемента у руди платине. Керн је дао новом елементу име давијум по познатом енглеском хемичару Хемфрију Дејвију, али се показало да се радило о мешавини иридијума, родијума и гвожђа. Уследио је још један кандидат 1896. године, луцијум, за који се испоставило да је у ствари итријум. Затим је 1908. године јапански хемичар Масатака Огава помислио да је нашао доказ за присуство елемента 43 у минералу торијаниту. Огава је том елементу дао име нипонијум, по јапанском називу за Јапан (Нипон). Каснијом анализом је утврђено присуство ренијума (елемента 75), а не елемента 43.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Технецијум