Технецијум

Технецијум (43Tc)
Mo - Tc - Ru   Mn Tc Re       периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	прелазни метали
група, периода	7 (VIIB), 5
густина, тврдоћа	11500 kg/m3, bd
боја	сребрносбела
Особине атома
атомска маса	98 u
атомски радијус	135 pm
ковалентни радијус	156 pm
ван дер Валсов радијус	без података
електронска конфигурација	[Kr]4d65s1
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 14, 1
оксидациони број	7
Особине оксида	јако кисели
Кристална структура	хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	2430 K (2157 °C)
температура кључања	4538 K (4265 °C)
молска запремина	8,63×10-3 m³/mol
топлота испаравања	660 kJ/mol
топлота топљења	24 kJ/mol
брзина звука	без података
Остале особине
Електронегативност	1,90 (Паулинг) 1,36 (Алред)
специфична топлота	210 J/(kg*K)
специфична проводљивост	6,7×106 S/m
топлотна проводљивост	50,6 W/(m*K)
I енергија јонизације	702 kJ/mol
II енергија јонизације	1.470 kJ/mol
III енергија јонизације	2.618 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Технецијум (Tc, лат. technetium) - је један од два елемента којима су сви изотопи радиоактивни, а да има атомски број мањи од олова (други је прометијум. Није заступљен у земљиној кори - добија се вештачки у процесу разбијања једра уранијума или бомбардовањем лаким једрима изотопа ниобијума или молибдена.

Открили су га 1937. године Емилио Ђино Сегре и Карло Перијер. Име елемента потиче од грчке речи τεχνητoς (technetos - вештачки).

Историја

Трагање пре проналаска

Дмитриј Мендељејев је предвидео својства техницијума пре него што је откривен.

Годинама је постојала рупа у периодном систему између молибдена (елемент 42) и рутенијума (елемент 44). Већ на самом почетку су многи истраживачи желели да открију и именују недостајући елемент; његово место у периодном систему је говорило да би требало бити лакше пронаћи њега него остале неоткривене елементе. Најпре се веровало да је пронађен у руди платине 1828. Дато му је име полинијум, али се испоставило да је то био нечисти иридијум. Затим се тврдило 1846. године да је откривен елемент илменијум, али се радило о нечистом ниобијуму. Иста грешка је поновљена 1847. са 'открићем' пелопијума.

Руски хемичар Серге Керн је 1877. објавио откриће недостајућег елемента у руди платине. Керн је дао новом елементу име давијум по познатом енглеском хемичару Хемфрију Дејвију, али се показало да се радило о мешавини иридијума, родијума и гвожђа. Уследио је још један кандидат 1896. године, луцијум, за који се испоставило да је у ствари итријум. Затим је 1908. године јапански хемичар Масатака Огава помислио да је нашао доказ за присуство елемента 43 у минералу торијаниту. Огава је том елементу дао име нипонијум, по јапанском називу за Јапан (Нипон). Каснијом анализом је утврђено присуство ренијума (елемента 75), а не елемента 43.

Литература

• Cotton F. A.; Wilkinson, G.; Murillo, C. A.; Bochmann, M. (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th ed.). New York: John Wiley & Sons, Inc.. ISBN 0471199575. 
• Emsley J. (2001). Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements. Oxford, England, UK: Oxford University Press. ISBN 0-19-850340-7. 
• Greenwood N. N.; Earnshaw, A. (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0-7506-3365-4. 
• Heiserman D. L. (1992). „Element 43: Technetium“. Exploring Chemical Elements and their Compounds. New York: TAB Books. ISBN 0-8306-3018-X. 
• Schwochau, K. (2000). Technetium: chemistry and radiopharmaceutical applications. Wiley-VCH. ISBN 3527294961. 

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Технецијум