Тејлорова формула
Тејлорова формула, која је добила име по математичару Бруку Тејлору, користи се за приближно израчунавање функција у околини неке одређене тачке уз помоћ Тејлорових полинома.
Садржај |
Тејлоров полином[уреди]
| За више информација погледајте чланак Тејлоров полином |
Тејлоров полином за неку функцију
и дату тачку
је дефинисан на следећи начин:
Пошто се при таквој апроксимацији функције полиномом прави некаква грешка, део за који се разликује функција и полином називамо остатком
полинома и он износи:
Тако се свака функција може представити као збир одговарајућег Тејлоровог полинома за тачку
коју смо ми сами изабрали и грешке коју смо направили том апроксимацијом:
Доказ[уреди]
Доказ да се свака функција може представити као збир Тејлоровог полинома и његовог остатка можемо спровести индукцијом.
Да Тејлорова формула важи за
можемо доказати путем парцијалне интеграције:
Корак индукције: Узмимо онда да за неко
важи:
Користимо
:
Парцијалном интеграцијом:
,
што смо и хтели да докажемо.
Тејлорова формула у Лагранжовом облику[уреди]
Тејлорова формула у Лагранжовом облику се добија када се на израз Тејлорове формуле
примени Лагранжова теорема за средњу вредност:
, где је 
Пример[уреди]
Израчунавање ниједне тригонометријске функције у општем случају није тривијално. Међутим, за резултате са одређеном тачношћу, Тејлорова формула даје веома добре резултате који се могу и јако брзо израчунати.
Тако, на пример, можемо израчунати приближну вредност синуса у опсегу -0.5 до 0.5. Једна од најефикаснијих могућности за израчунавање је примена Тејлоровог полинома на тачку 0.
За синус знамо да важи:
Тејлоров полином првог степена стога гласи:
У посматраном интервалу, резултати апроксимације су прилично добри, јер је грешка:
највећа код тачака -0.5 и 0.5 и она износи:
, што је са практичне тачке гледишта сасвим прихватљиво.
Тако можемо и практично да опазимо да је наша приближна вредност све гора апроксимација што се даље удаљавамо од тачке
.
За боље апроксимације и мање грешке, потребно је само функцију развити до виших степена и тако се све више и више приближавати траженој функцији.
Приказане су апроксимације функције
за развијање до све виших и виших редова (до првог реда - црвеном бојом, до трећег реда - зеленом бојом, ...):
Види још[уреди]
Литература[уреди]
- Душан Аднађевић, Зоран Каделбург: Математичка анализа 1, Студентски трг, Београд, 1995.











![R_{n-1}^a(x)= -\left[ \underbrace{ \frac{(x-t)^n}{n!} }_u \underbrace { \frac{d^n}{dt^n}f(t) }_v \right]^{x}_{a} + \int_{a}^{x} \underbrace{\frac{(x-t)^n}{n!}}_u \underbrace{\frac{d^{n+1}}{dt^{n+1}}f(t)}_{v'}dt](http://upload.wikimedia.org/math/e/7/d/e7ddd3d4fdf0dfe9f1c8bebf3c640211.png)


,
, где је 



највећа код тачака -0.5 и 0.5 и она износи:
, што је са практичне тачке гледишта сасвим прихватљиво.
.