Тибетанско писмо

Из Википедије, слободне енциклопедије

Тибетанско писмо

Врста

Абугида

Говорни језици

тибетански, џонга, ладакијски, сикимски, балтијски, таманшки, шерпански, цанглански и гуруншки

Временски период

~650. до садашњости

Породица

прасинајско
 → феничанско
  → арамејско
   → брахми
    → гупта
     → сидамско
      → Тибетанско писмо

Деца

лимбуанско, лепчанско и пагспа

Уникодни домашај

U+0F00–U+0FFF

ИСО 15924

Tibt

Om-mani-padme-hum-mantra.svg

Тибетанско писмо је званично писмо тибетских језика и неколико осталих јужноазијских језика. Као и код сваке абугиде, знакови су састављени комбинацијом сугласника и самогласника. Штампани облик тибетанског писма се зове Ућен (тиб.: དབུ་ཅན་, Вајли: dbu can , 'са врхом'). Има више рукописних облика, а најзаступљенији се зове Уме (тиб.: རྒྱུག་ཡིག, Вајли: dbu-med , 'без врха').

Сем на Тибету, ово писмо се користи и у Бутану, Индији, Непалу и Пакистану. Од тибетанског, настала су и лимбуанско, лепчанско и пагспа писма.[1]

Штампани и рукописни облик[уреди]

Штампани облик тибетанског писма се зове Ућен (тиб.: དབུ་ཅན་, Вајли: dbu can , 'са врхом'). Има више рукописних облика, а најзаступљенији се зове Уме (тиб.: རྒྱུག་ཡིག, Вајли: dbu-med , 'без врха'). Рукописни облик нема препознатљиву црту на врху.

Пример штампаног и рукописног облика са транслитерацијом

Опис[уреди]

Као и код свих писма индијског порекла, у тибетанском, сваки знак за сугласник аутоматски добија самогласник 'а' на крају. Специфична одлика овог писма је то што се сугласници могу записати као радикали (основног састава) или као горњи и доњи индекс. Горњи индекс је за сугласнике 'r', 'l' и 's', а доњи за 'y', 'r', 'l' и 'w'. За пример, узет је радикал 'ka'. Додавањем горњег или доњег индекса 'r', могу се добити 'kra' или 'rka'. У првом случају где је 'r' у средини, оно се пише као доњи индекс. У другом случају је 'r' први глас и пише се као горњи индекс.[1] 'R' мења свој облик када је написано као горњи или доњи индекс (нпр. རྐ 'rka', рка), с тиме да је 'rnya', тј. 'рња' изузетак (རྙ). Слично, сугласници 'r', 'w' и 'y' мењају облик кад се налазе под сугласником (нпр: 'r': ཀྲ 'kra', кра;'w': ཀྭ 'kwa', ква;'y': ཀྱ 'kya', кја).

Самогласници у овом писму су 'a', 'i', 'u', 'e' и 'o'. Самогласник 'a' је присутна (у изговору и у правопису) код свих сугласника. Остали самогласници се означавају посебним знаковима који се додавају изнад или испод сугласника, нпр. ཀ ka; ཀི ki; ཀུ ku; ཀེ ke; ཀོ ko. Самогласници i, e и o се пишу над сугласником, а u под њиме.[1]

У тибетанском слогови се пишу с лева на десно.[2] Слогови су раздвојени 'цегом' (་) јер је велик број слогова у тибетанском једносложан. Овај знак служи и као празно место пошто у тибетанском такво нешто не постоји.

Тибетанско писмо нема знакове за тонове иако неки тибетски језици имају тонове. У време кад је писмо конструисано ни у једном тибетском језику није било различитих тонова.

Тибетанско писмо има 30 самогласника, који су познати и као радикали.[1]

kha /kʰá/ ga /kà, kʰà/ nga /ŋà/
cha /tʃʰá/ ja /tʃà/ nya /ɲà/
tha /tʰá/ da /tà, tʰà/ na /nà/
pha /pʰá/ ba /pà, pʰà/ ma /mà/
tsha /tsʰá/ dza /tsà/ wa /wà/ (није одувек било део писма)[3]
za /sà/ 'a /hà/[5]
ra /rà/ la /là/
sa /sá/ ha /há/[6]

Повезано[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Daniels, Peter T. and William Bright. The World’s Writing Systems. New York: Oxford University Press, 1996.
  2. ^ Asher, R. E. ed. The Encyclopedia of Language and Linguistics. Tarrytown, N. Y.: Pergamon Press, 1994. 10 vol.
  3. ^ Старотибетански језик није имао глас /w/.
  4. ^ а б У случају 'zh' и 'sh', 'h' означава палатализацију.
  5. ^ h или апостроф (’) често означавају аспирацију (призвучност).
  6. ^ Слово h означава безвучни грлени струјни сугласник.

Литература[уреди]

  • Asher, R. E. ed. The Encyclopedia of Language and Linguistics. Tarrytown, NY: Pergamon Press, 1994. 10 vol.
  • Beyer, Stephan V. (1993). The Classical Tibetan Language. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.
  • Chamberlain, Bradford Lynn. 2008. Script Selection for Tibetan-related Languages in Multiscriptal Environments. International Journal of the Sociology of Language 192:117–132.
  • Csoma de Kőrös, Alexander. (1983). A Grammar of the Tibetan Language. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.
  • Csoma de Kőrös, Alexander (1980–1982). Sanskrit-Tibetan-English Vocabulary. 2 vols. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.
  • Daniels, Peter T. and William Bright. The World’s Writing Systems. New York: Oxford University Press, 1996.
  • Das, Sarat Chandra: “The Sacred and Ornamental Characters of Tibet”. Journal of the Asiatic Society of Bengal, vol. 57 (1888), pp. 41-48 and 9 plates.
  • Das, Sarat Chandra. (1996). An Introduction to the Grammar of the Tibetan Language. Reprinted by Delhi: Motilal Banarsidass.
  • Jäschke, Heinrich August. (1989). Tibetan Grammar. Corrected by Sunil Gupta. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.

Спољашње везе[уреди]