Тибор Секељ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тибор Секељ

Tibor Sekelj 1983.jpg
Тибор Секељ 1983. године

Датум рођења: 14. фебруар 1912.
Место рођења: Спишка Собота (Аустроугарска)
Датум смрти: 20. септембар 1988.
Место смрти: Суботица (СФРЈ)

Тибор Секељ (мађ. Székely Tibor; Спишка Собота, 14. фебруар 1912Суботица, 20. септембар 1988) је био светски путник, географ, новинар, музеолог, есперантиста, писац и путник јеврејског порекла. Рођен је у Спишкој Соботи (Spišská Sobota) код Попрада, тада у Аустроугарској, а умро у Суботици, тада у СФР Југославији.

Пропутовао је широм Јужне Америке, Азије и Африке, а нарочито је волео да путује на непозната и опасна места као што су прашуме у Африке и Амазоније и да посећује најнеразвијенија племена на свету. Говорио је мађарски и српскохрватски као матерње језике, а владао је и немачким, шпанским, енглеским, француским и есперантом. Био је члан Академије за есперанто и почасни члан Светског есперантског савеза. Нека од својих дела је писао изворно на есперанту. Имао је посебну методу учења страног језика — сваки дан по 10 речи. После 40 дана би знао 400 речи и сматрао је да је то сасвим довољно за споразумевање. На тај начин служио се са укупно 44 језика.

Његов отац, љекар по струци долази у Никшић, Тибор се уписује у никшићку гимназију и 1928. године оснива први извиђачки стег у Црној Гори. Тибор се сматра једним од оснивача црногорског скаутизма, данас у Никшићу и даље ради Одред, који је наследник Тиборовог стега, његово име је Одред извиђача „Драган Церовић Гиго“.

За разлику од других познатих светских пустолова као што је, на пример, Жељко Малнар из Загреба, успео је да не добије маларију. Своја огромна искуства са путовања није умео да претвори у високо тиражне књиге а тиме и приходе тако да је био целог живота веома скромних материјалних могућности. При крају живота био је Управник музеја у Суботици.

Стрипска сценаристика[уреди]

Био је сценариста стрипова, између осталог и чувеном уметнику Александру Хецлу, на делима „Кумеуауа — син прашуме“ 19601961. за лист Пионири (Београд) и у „У земљи Индијанаца“ 1962. за лист Плави вјесник (Загреб).

Друга двојица угледних стрипара, сценариста Норберт Нојгебауер и цртач Јулио Радиловић Јулес, урадили су по Секељевој књизи стрип „Истраживач Тибор Секељ прича: Кроз зелени пакао Мато Гроса“ за лист Плави вјесник (бр. 558-575, Загреб, 1965).

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тибор Секељ