Тиват

Из Википедија

Тиват
Држава	Црна Гора
Град	[[Град |]]
Општина	Тиват
Положај	42° 26′ 11" СГШ 18° 41′ 46" ИГД
Површина	km²
Популација (2003)  - број становника  - густина	9467  ст./km²
Поштански број	85320
Позивни број	082
Регистарска ознака	KO
Тиват Тиват на мапи Црне Горе

Тиват је град и општина у Црној Гори у Боко Которском заливу. Тренутно Тиват има око 14.000 становника. О поријеклу имена Тиват постоје три различита мишљења. Према првом, назив Тиват изведен је од имена илирске краљице Теуте која је једно вријеме имала своју пријестоницу у Рисну, а можда и љетниковце у близини данашњег Тивта. По другом мишљењу назив би могао бити изведен од имена хришћанских светаца као што су санцтус Тхеодорус, Тхеодосиус, Тхеодотус, Тхеодулус или средњовјековног (XII в.) Тхеудо, Теодо. Треће мишљење изнето је врло кратко и без већих образложења. По том мишљењу назив потиче од келтске ријечи "тоуто" што значи град.

У историји Боке Которске јасно се издвајају сљедеће епохе: илирска, римско-византијаска, српска, млетачко-турска и аустријска. Обале тиватског залива прошле су кроз све ове епохе о чему свједоче како многи археолошки налази тако и постојећи споменици старе архитектуре као и писани историјски извори.

За илирски период који се завршава 168-7. године п.н.е. пропашћу илирске државе имамо мали број археолошких налаза. Римски период је знатно богатији. У старијој литератури навођено је мишљење да се у предјелу Бобовишта (данашње Калардово) налазио неки стари град. Помишљало се да се на том мјесту налазио и стари Акрувијум (Ацрувиум). Таква мишљења постоје и данас, али се не везују увјек за Бобовиште него и за друге локалитете у ближој или даљој околини Тивта.

Период српске владавине почиње у Котору крајем 1185. године. Од тада па све до 1370. године Котор и његов Дистрикт налазе се у оквирима српске средњовјековне државе Немањића. У XIII в. на Превлаци код Тивта, Св. Сава, кад је приступио оснивању српске цркве, поставио је столицу зетског епископа и ту на остацима бенедиктинског манастира саграђен је манастир посвећен Св. арханђелу Михаилу.

Године 1420. Млетачка Република је заузела которски дистрихт, као и Луштичко полуострво заједно са Превлаком.

Период од доласка Млетака па до краја XVIII в. карактерише чести сукоби између њих и Турака. Веома значајну преркретницу у историји Боке Которске представљао је пад Млетачке Републике 1797. године. Тада почиње један дужи период од скоро двадесет година у коме су се на територији Боке смјењивале разне туђе власти док најзад 1814. године није дошла Аустрија да ту и остане до свог слома 1918. године.

Тиват се као град почео развијати тек крајем XIX в. кад је основана војно поморска лука Арсенал. До изградње Арсенала земљишни посједи у Тивту су углавном били у рукама феудалне властеле Прчња, Пераста, Доброте и Котора.

Данас је Тиват модеран град орјентисан на развој туризма као приоритетне дјелатности.

[уреди] Демографија

У насељу Тиват живи 7344 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (35,9 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 3118 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 2483 [1] 1953. 2835 1961. 3368 1971. 4225 1981. 6280 1991. 8230 8079 2003. 9697 9467

Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби			3.284	34,68%
Црногорци			2.944	31,09%
Хрвати			1.908	20,15%
Муслимани			97	1,02%
Албанци			80	0,84%
Словенци			48	0,50%
Југословени			46	0,48%
Мађари			39	0,41%
Бошњаци			28	0,29%
Египћани			23	0,24%
Македонци			22	0,23%
Италијани			9	0,09%
Немци			4	0,04%
Руси			1	0,01%
Роми			1	0,01%
непознато			32	0,33%

[уреди] Спољашње везе

• Фондација за културу и традицију Боке "Пројекат Растко-Бока" Херцег-Нови
• Вијести Фондације "Растко-Бока"
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Tivat
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

[уреди] Референце

1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

п • р • у Општине Црне Горе
	Андријевица · Бар · Беране · Бијело Поље · Будва · Даниловград · Жабљак · Колашин · Котор · Мојковац · Никшић · Плав · Плужине · Пљевља · Подгорица · Рожаје · Тиват · Улцињ · Херцег Нови · Цетиње · Шавник

Насељена места општине Тиват
Богдашићи • Богишићи • Горња Ластва • Гошићи • Доња Ластва • Ђурашевићи • Крашићи • Лепетани • Миловићи • Мрчевац • Радовићи • Тиват

Координате: 42° 26' 11" СГ Ш, 18° 41' 46" ИГД