Тиват

Тиват
Основни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Општина Тиват
Становништво
Становништво (2003)	9467
Положај
Координате	42°26′07″N 18°41′28″E
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	6 m
Тиват Тиват на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85320
Позивни број	032
Регистарска ознака	TV

Тиват је град и општина у Црној Гори у Бококоторском заливу. Тренутно Тиват има око 14.000 становника.

Историја

О поријеклу имена Тиват постоје четири опречна мишљења. Према првом, назив Тиват изведен је од имена илирске краљице Теуте која је једно вријеме имала своју пријестоницу у Рисну, а можда и љетниковце у близини данашњег Тивта. По другом мишљењу назив би могао бити изведен од имена хришћанских светаца као што су sanctus Theodorus, Theodosius, Theodotus, Theodulus или средњовјековног (XII в.) Theudo, Teodo. Треће мишљење изнето је врло кратко и без већих образложења. По том мишљењу назив потиче од келтске ријечи „тоуто“ што значи град. Четврто мишљење доалзи од водећих келтолога региона и тврди да је назив изведен од келтске ријечи „тивад“ (савремени велшки: tywod, што значи пијесак.

У историји Бокe которске јасно се издвајају сљедеће епохе: илирска, римско-византијаска, српска, млетачко-турска и аустријска. Обале тиватског залива прошле су кроз све ове епохе о чему свједоче како многи археолошки налази тако и постојећи споменици старе архитектуре као и писани историјски извори.

За илирски период који се завршава 168-7. године п. н. е. пропашћу илирске државе постиху мали број археолошких налаза. Римски период је знатно богатији. У старијој литератури навођено је мишљење да се у предјелу Бобовишта (данашње Калардово) налазио неки стари град. Помишљало се да се на том мјесту налазио и стари Акрувијум (Ацрувиум). Таква мишљења постоје и данас, али се не везују увијек за Бобовиште него и за друге локалитете у ближој или даљој околини Тивта.

Период српске владавине почиње у Котору крајем 1185. године. Од тада па све до 1370. године Котор и његов Дистрикт налазе се у оквирима српске средњовјековне државе Немањића. У XIII в. на Превлаци код Тивта, Свети Сава, кад је приступио оснивању српске цркве, поставио је столицу зетског епископа и ту на остацима бенедиктинског манастира саграђен је манастир посвећен Св. арханђелу Михаилу.

Тиват

Године 1420. Млетачка република је заузела которски дистрихт, као и Луштичко полуострво заједно са Превлаком.

Период од доласка Млетака па до краја XVIII в. карактерише чести сукоби између њих и Турака. Веома значајну преркретницу у историји Бокe Kоторске представљао је пад Млетачке републике 1797. године. Тада почиње један дужи период од скоро двадесет година у коме су се на територији Боке Которске смјењивале разне туђе власти док најзад 1814. године није дошла Аустрија да ту и остане до свог слома 1918. године.

Тиват се као град почео развијати тек крајем XIX в. кад је основана војно поморска лука Арсенал. До изградње Арсенала земљишни посједи у Тивту су углавном били у рукама феудалне властеле Прчња, Пераста, Доброте и Котора.

Данас је Тиват модеран град оријентисан на развој туризма као приоритетне дјелатности.

Демографија

У насељу Тиват живи 7344 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (35,9 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 3118 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 2483 1953. 2835 1961. 3368 1971. 4225 1981. 6280 1991. 8230 8079 2003. 9697 9467 2011. {{{п2011}}}

Етнички састав према попису из 2003.
Срби			3.284	34,68%
Црногорци			2.944	31,09%
Хрвати			1.908	20,15%
Муслимани			97	1,02%
Албанци			80	0,84%
Словенци			48	0,50%
Југословени			46	0,48%
Мађари			39	0,41%
Бошњаци			28	0,29%
Египћани			23	0,24%
Македонци			22	0,23%
Италијани			9	0,09%
Немци			4	0,04%
Руси			1	0,01%
Роми			1	0,01%
непознато			32	0,33%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	14			14
80+	51			100
75-79	81			147
70-74	147			168
65-69	210			233
60-64	205			220
55-59	207			238
50-54	343			399
45-49	382			376
40-44	342			397
35-39	344			378
30-34	269			288
25-29	389			330
20-24	406			354
15-19	374			355
10-14	318			297
5-9	282			303
0-4	266			240
просек	288			23

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 784 1023 980 1254 1889 2562 3145

Домаћинства по броју чланова по попису од 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 3118 552 679 602 861 283 109 23 7 1 1

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	3764	1330	2225	109	77	23
Женски	3997	1008	2247	544	182	16

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1615	2	2	20	85	50	38	187	106	178
Женски	1270	2	1	13	56	15	17	348	130	78
Оба	2885	4	3	33	141	65	55	535	236	256
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	45	701	47	30	90	-	4	24
Женски	14	51	191	126	150	60	-	2	16
Оба	20	96	892	173	180	150	-	6	40

Галерија

• 

  Дворана Жупа

• 

  Аеродром Тиват

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тиват

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Tivat
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)