Тиват

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Географија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.


Тиват

Tivat2.jpg

Грб
Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Тиват
Становништво
Становништво (2003) 9467
Положај
Координате 42°26′07″N 18°41′28″E / 42.435166, 18.691
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 6 m
Тиват на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Тиват
Тиват на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 85320
Позивни број 032
Регистарска ознака TV


Координате: 42° 26′ 07" СГШ, 18° 41′ 28" ИГД

Тиват је град и општина у Црној Гори у Бококоторском заливу. Тренутно Тиват има око 14.000 становника.

Историја[уреди]

О поријеклу имена Тиват постоје четири опречна мишљења. Према првом, назив Тиват изведен је од имена илирске краљице Теуте која је једно вријеме имала своју пријестоницу у Рисну, а можда и љетниковце у близини данашњег Тивта. По другом мишљењу назив би могао бити изведен од имена хришћанских светаца као што су sanctus Theodorus, Theodosius, Theodotus, Theodulus или средњовјековног (XII в.) Theudo, Teodo. Треће мишљење изнето је врло кратко и без већих образложења. По том мишљењу назив потиче од келтске ријечи „тоуто“ што значи град. Четврто мишљење доалзи од водећих келтолога региона и тврди да је назив изведен од келтске ријечи „тивад“ (савремени велшки: tywod, што значи пијесак.

Црква Свети Сава

У историји Боке которске јасно се издвајају сљедеће епохе: илирска, римско-византијаска, српска, млетачко-турска и аустријска. Обале тиватског залива прошле су кроз све ове епохе о чему свједоче како многи археолошки налази тако и постојећи споменици старе архитектуре као и писани историјски извори.

За илирски период који се завршава 168-7. године п. н. е. пропашћу илирске државе постиху мали број археолошких налаза. Римски период је знатно богатији. У старијој литератури навођено је мишљење да се у предјелу Бобовишта (данашње Калардово) налазио неки стари град. Помишљало се да се на том мјесту налазио и стари Агрувијум. Таква мишљења постоје и данас, али се не везују увијек за Бобовиште него и за друге локалитете у ближој или даљој околини Тивта.

Период српске владавине почиње у Котору крајем 1185. године. Од тада па све до 1370. године Котор и његов Дистрикт налазе се у оквирима српске средњовјековне државе Немањића. У XIII вијеку на Превлаци код Тивта, Свети Сава, кад је приступио оснивању српске цркве, поставио је столицу зетског епископа и ту на остацима бенедиктинског манастира саграђен је манастир посвећен Св. арханђелу Михаилу.

Тиват

Године 1420. Млетачка република је заузела которски дистрихт, као и Луштичко полуострво заједно са Превлаком.

Период од доласка Млетака па до краја XVIII в. карактерише чести сукоби између њих и Турака. Веома значајну преркретницу у историји Боке Которске представљао је пад Млетачке републике 1797. године. Тада почиње један дужи период од скоро двадесет година у коме су се на територији Боке Которске смјењивале разне туђе власти док најзад 1814. године није дошла Аустрија да ту и остане до свог слома 1918. године.

Тиват се као град почео развијати тек крајем XIX в. кад је основана војно поморска лука Арсенал. До изградње Арсенала земљишни посједи у Тивту су углавном били у рукама феудалне властеле Прчања, Пераста, Доброте и Котора.

Данас је Тиват модеран град оријентисан на развој туризма као приоритетне дјелатности.

Демографија[уреди]

У насељу Тиват живи 7344 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (35,9 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 3118 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2483 [1]
1953. 2835
1961. 3368
1971. 4225
1981. 6280
1991. 8230 8079
2003. 9697 9467
2011. {{{п2011}}}
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби
  
3.284 34,68%
Црногорци
  
2.944 31,09%
Хрвати
  
1.908 20,15%
Муслимани
  
97 1,02%
Албанци
  
80 0,84%
Словенци
  
48 0,50%
Југословени
  
46 0,48%
Мађари
  
39 0,41%
Бошњаци
  
28 0,29%
Египћани
  
23 0,24%
Македонци
  
22 0,23%
Италијани
  
9 0,09%
Немци
  
4 0,04%
Руси
  
1 0,01%
Роми
  
1 0,01%
непознато
  
32 0,33%


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Спољашње везе[уреди]