Тимочка буна
Из Википедија
- Ако сте тражили истоимени филм, погледајте Тимочка буна (филм).
Тимочка буна је избила средином октобра 1883. скоро истовремено у бољевачком срезу у црноречком округу и у бањском срезу алексиначког округа, у време највеће затегнутости односа између Радикалне странке , која је на изборима добила изразиту већину гласова и краља Милана. Краљ је подржавао конзервативни политички курс и зато није пристајао да јој повери образовање владе, већ је на чело владе довео Николу Христића.
Повод за буну било је одбијање војних обвезника, већином сељака, да државним комисијама предају старе пушке, док су нове, савременије, требале да буду чуване у државним магацинима. На самом почетку чинили су то без отпора, али је убрзо под дејством радикалске агитације, више села одбило је да на то пристане. Нека која су то већ учинила , тражила су да им се пушке врате.
Буна се најпре проширила у бољевачком срезу и његовом среском месту, а затим у Књажевцу, где су дејствовале њене главне вође Маринко Ивковић, свештеник, односно Алекса Станојевић, општински писар, оба радикалски народни посланици.
Влада је прогласила ванредно стање; употребила је регуларну војску против народа и угушила је буну. Двадесет један побуњеник је осуђен на смрт, а доста њих је осуђено на доживотну робију. Међу осуђеницима за смрт били су Никола Пашић и Алекса Станојевић, али су они на време успели да емигрирају.
