Тиреостимулишући хормон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тиреостимулишући хормон, алфа (Гликопротеин хормони, алфа полипептид)
Идентификатори
Симбол CGA
Алт. симболи HCG, GPHa, GPHA1
Ентрез 1081
Хуго 1885
ОМИМ 118850
РефСек NM_000735
УниПрот P01215
Други подаци
Локус Хром. 6 q14-q21
Тиреостимулишући хормон, бета
Идентификатори
Симбол TSHB
Ентрез 7252
Хуго 12372
ОМИМ 188540
РефСек NM_000549
УниПрот P01222
Други подаци
Локус Хром. 1 p13

Тиреостимулишући хормон (TSH) или тиреотропни хормон је хормон предњег режња хипофизе који изазива повећано стварање и ослобађање хормона тироксина и тиронина из штитасте жлезде. Овај хормон такође изазива раст штитасте жлезде (деобу њених ћелија), повећава транспорт јода у ћелије штитасте жлезде, као и повећано стварање тироглобулина.[1]

Грађа[уреди]

Тиреостимулишући хормон[2] је гликопротеин молекулске масе око 30.000 далтона. Око 15% молекула чине угљени хидрати, а остатак протеини. Изграћен је из две подјединице: α и β, које су везане неквалентним везама. Алфа подјединица, исте структуре среће се и код других хормона аденохипофизе гликопротеинске природе: адренокортикотропног хормона (АЦТХ), фоликулостимулирајућег (ФСХ) и лутеинизирајућег хормона (ЛХ), као и код хуманог хорионског гонадотропина (ХЦГ). Бета подјединица је карактеристична за сваки од ових хормона. Када су подјединице раздвојене, губе активност. Ген за α подјединицу се налази на хромозому 6, док се ген за β подјединицу накази на 1. хромозому.

Дејство[уреди]

ТСХ вишеструко делује на штитасту жлезду. Повећава ослобађање хормона ове жлезе: тироксина и тиронина, повећава транспорт јода у њене ћелије, синтезу тиреоглобулина (претходник хормона). Тиреостимулишући хормон подстиче раст и деобу ћелија штитасте жлезде. Своје дејство тиреостимулишући хормон испољава везивањем за мембранске рецепторе ћелија штитасте жлезде, након чега се активира анзим аденил циклазу, која из АТП-а производи циклични аденозин монофосфат (ц-АМП). Ц-АМП посредује у преносу инф до једра ћелија, где се врши процес преписивања генетичке информације на РНК.

Регулација[уреди]

Тиреостимулишући хормон стоји под контролом тиротропин ослобађајућег хормона (ТРХ) хипоталамуса. Хормони штитне жлезде: тироксин и тиронин механизмом негативне повратне спреге инхибишу лучење овог хормона. Када концентрација тироксина и тиронина падне, инхибиција се отклања. Ова два хормона такође инхибишу и лучење ТРХ на исти начин. Соматостатин такође може да инхибира лучење ТСХ.

Поремећаји[уреди]

  • Високе вредности тиреостимулишућег хормона се најчешће срећу код код примарног хипотиреоидизма.
  • Ниске вредности овог хормона се најчешће срећу код примарног хипертиреоидизма.

Зато се код сумње на поремећај функције штитасте жлезде често одређује концентрација овог хормона у крви.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. Савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  2. ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. стр. 668. ISBN 9780471193500. 

Литература[уреди]

  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. Савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Спољашње везе[уреди]




Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).