Титан (сателит)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Титан
Слика Титанове површине са Хајгенс сонде приликом спуштања. Висина 8 Км.
Титанова површина снимљена сондом Хајгенс после спуштања.

Титан или Сатурн VI је Сатурнов највећи месец и једини познати месец који има густу атмосферу,[1] и једино небеско тело, изузев Земље, на којем је уочено стално присуство течности на површини.[2]

Титан је други сателит по величини у Сунчевом систему, после Јупитеровог Ганимеда.

Откриће[уреди]

Титан је открио 25. марта 1655. године холандски астроном Кристијан Хајгенс.

Орбиталне особине[уреди]

Велика полуоса 1,221,870 Km
Ексцентрицитет 0.0288
Орбитални период 15.945 дана
Инклинација 0.34854° (у односу на Сатурнов екватор)

Физичке карактеристике[уреди]

Средња вредност пречника 2576 ± 2.00 Km (0.404 Земаљских)
Површина 8.3×107 Km²
Маса (1.3452 ± 0.0002)×1023 Kg (0.0225 масе Земље)
Средња густина 1.8798 ± 0.0044 g/cm³
Екваторијална гравитација 1.352 m/s² (0.14 G)
Друга космичка брзина 2.639 Km/s
Ротација синхрона са периодом револуције
Нагиб осе ротације 0
Албедо 0.22
Температура 93.7 K (−179.45 °C)
Привидна магнитуда 7.9

Атмосфера[уреди]

Површински притисак 146.7 KPa
Садржај атмосфере 98,4 % N (азот),
1,6 % CH4 (метан)


Извори[уреди]

  1. ^ „News Features: The Story of Saturn“. Cassini-Huygens Mission to Saturn & Titan. NASA, Jet Propulsion Laboratory Приступљено 8. 1. 2007.. 
  2. ^ S. F.Dermott, Carl Sagan, (1995). „Tidal effects of disconnected hydrocarbon seas on Titan“. Nature 374: 238–240. DOI:10.1038/374238a0. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Титан (сателит)