Титан (сателит)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Титан или Сатурн VI је Сатурнов највећи месец и једини познати месец који има густу атмосферу,[1] и једино небеско тело, изузев Земље, на којем је уочено стално присуство течности на површини.[2]
Титан је други сателит по величини у Сунчевом систему, после Јупитеровог Ганимеда.
Садржај |
Откриће [уреди]
Титан је открио 25. марта 1655. године холандски астроном Кристијан Хајгенс.
Орбиталне особине [уреди]
| Велика полуоса | 1,221,870 Km |
| Ексцентрицитет | 0.0288 |
| Орбитални период | 15.945 дана |
| Инклинација | 0.34854° (у односу на Сатурнов екватор) |
Физичке карактеристике [уреди]
| Средња вредност пречника | 2576 ± 2.00 Km (0.404 Земаљских) |
| Површина | 8.3×107 Km² |
| Маса | (1.3452 ± 0.0002)×1023 Kg (0.0225 масе Земље) |
| Средња густина | 1.8798 ± 0.0044 g/cm³ |
| Екваторијална гравитација | 1.352 m/s² (0.14 G) |
| Друга космичка брзина | 2.639 Km/s |
| Ротација | синхрона са периодом револуције |
| Нагиб осе ротације | 0 |
| Албедо | 0.22 |
| Температура | 93.7 K (−179.45 °C) |
| Привидна магнитуда | 7.9 |
Атмосфера [уреди]
| Површински притисак | 146.7 KPa |
| Садржај атмосфере | 98,4 % N (азот), |
| 1,6 % CH4 (метан) |
Извори [уреди]
- ^ „News Features: The Story of Saturn“. Cassini-Huygens Mission to Saturn & Titan. NASA, Jet Propulsion Laboratory Приступљено 8. 1. 2007.
- ^ S. F.Dermott, Carl Sagan, (1995). „Tidal effects of disconnected hydrocarbon seas on Titan“. Nature 374: 238–240. DOI:10.1038/374238a0.
Спољашње везе [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Титан (сателит)
