Тител

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тител

поглед на Тител са Тителског брега
поглед на Тител са Тителског брега

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Тител
Становништво
Становништво (2011) 5294
Густина становништва 89 ст/km²
Положај
Координате 45°12′13″N 20°17′24″E / 45.203666, 20.29
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 75 m
Површина 66,5 km²
Тител на мапи Србије
{{{alt}}}
Тител
Тител на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21240
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 12′ 13" СГШ, 20° 17′ 24" ИГД

Тител је градско насеље у Србији у општини Тител у Јужнобачком округу, у региону познатом као Шајкашка (југоисточни део Бачке), у Аутономној Покрајини Војводини. Према попису из 2011. било је 5294 становника.

Географија[уреди]

Тител се налази уз десну обалу Тисе, преко пута ушћа Бегеја у Тису, недалеко од места где се Тиса улива у Дунав, на јужним обронцима Тителске висоравни. Изнад града је Тителски брег (110—130 m), завршетак Тителске висоравни, која се простире између Мошорина, Лока, Вилова, Титела и реке Тисе. У близини Титела је и највећа ада на Тиси.

Тител је, такође, и седиште општине, у којој се, поред града Титела, налазе и села: Вилово, Гардиновци, Лок, Мошорин и Шајкаш.

Историја[уреди]

Тител је веома стари град, на чијем је подручју било људских насеобина у праисторији. Најстарији познати помен имена Тител је из повеља угарских краљева и јавља се после 1077, а најкасније 1095. године. У то време су мађарски краљ Ласло Први (Сент Ласло) и брат му Лампрехт подигли у Тителу манастир најстаријег католичког реда августинаца. До доласка Римљана на тлу данашњег Титела живели су Дачани, Келти, Скордисци, Јазиги, Хуни, Авари, Протобугари, Готи, Гепиди и Алани. На овом месту боравили су и Римљани. Они су изградили утврђење које се први пут помиње 1138. године. Словени се јављају на прелазу из 6. у 7. век, а угарска племена крајем 9. века. Први пут под српском влашћу од 1407. године, у 15. и 16. веку Тител је био у поседу српских деспота, а за време Турака седиште нахије у оквиру Сегединског санџака. У Потиској војној граници Тител је утврђени шанац, затим седиште Шајкашког батаљона. На крају Првог светског рата, 8. новембра 1918, у Тител је ослободила српска војска. Тител се нашао у новој држави, Краљевини СХС, у којој је наставио привредни и друштвени живот. На први дан католичког Ускрса, 13. априла 1941, у град је окупирала војска Хортијеве Мађарске. Окупатор је на други и трећи дан православног Божића, 8. и 9. јануара 1942, спровео Рацију у којој су страдали многи невини Титељани. Тител је у Другом светском рату ослобођен 22. октобра 1944. године.

Култура[уреди]

У Тителу су неки занимљиви споменици — барутана и касарна Шајкашког батаљона из 18. века. У црквама се чувају радови сликара Димитрија Поповића и Арсе Тодоровића. На путу Тител—Шајкаш подигнут је споменик палим ваздухопловцима 1941. године. У Мошорину су рођени Светозар Милетић (18261901) и Исидора Секулић (18771958).

Демографија[уреди]

У насељу Тител живи 4745 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 2019 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 5650 [1]
1953. 5481
1961. 5717
1971. 5957
1981. 6227
1991. 6007 5870
2002. 6034 5894
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
4.180 70,91%
Мађари
  
582 9,87%
Југословени
  
250 4,24%
Хрвати
  
115 1,95%
Словаци
  
103 1,74%
Роми
  
73 1,23%
Македонци
  
47 0,79%
Црногорци
  
26 0,44%
Немци
  
12 0,20%
Бугари
  
12 0,20%
Руси
  
8 0,13%
Словенци
  
7 0,11%
Русини
  
7 0,11%
Румуни
  
6 0,10%
Албанци
  
6 0,10%
Муслимани
  
4 0,06%
Украјинци
  
1 0,01%
Буњевци
  
1 0,01%
Бошњаци
  
1 0,01%
непознато
  
94 1,59%


Познате личности[уреди]

Привреда[уреди]

Подручје општине Тител, с рекама Тисом и Бегејом и с Тителским брегом, има богате терене за риболов и лов.

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]