Ткиво (биологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пресек влакана биљног механичког ткива.
Микроскопски поглед на хистолошки примерака људског плућног ткива.

Ткиво представља скуп ћелија које су једнаке по морфолошким (грчки: morpha = облик) и физиолошким особинама и имају заједничко порекло и функцију. Биолошка дисциплина која се бави изучавањем ткива назива се хистологија.

Сва ткива се састоје од:

  • ћелија и
  • међућелијске супстанце.

Врсте животињских ткива[уреди]

Код животиња, ткива се, према грађи и функцији коју обављају, деле на:

Врсте биљних ткива[уреди]

У клицама биљака се формирају две основне различите групе ткива: прва, ћелије на врховима изданака и корена, одговорна за раст, чијом деобом настају ћелије свих осталих ткива - творна или меристемска ткива, и друга, коју изграђују диференциране ћелије (које су стекле свој коначан облик и величину, као и улогу) које имају посебну функцију и привремено су или трајно изгубиле способност деобе - трајна ткива.

Литература[уреди]

  • Eichhorn, Susan E.; Raven, Peter H.; Evert, Ray Franklin (1986). Biology of plants. New York: Worth Publishers. ISBN 0-87901-315-X. 

Спољашње везе[уреди]