Тоант

Из Википедије, слободне енциклопедије

Тоант (грч. Θώας) је у грчкој митологији било име више личности.

Етимологија[уреди]

Име Тоант има значење „силовити“ или „хитри“.[1]

Митологија[уреди]

  • Бористенов син и краљ Тауриде, коме је Артемида довела Ифигенију када је требало да буде жртвована, а кога је убио Хрис.[3] Према неким изворима, овај Тоант се често поистовећује са претходним, краљем Лемна.[5] Он је прихватио Ифигенију, заједно са сународницима као врховну свештеницу њене спаситељке Артемиде, која се грозила жртвовања људи које се тамо практиковало, али је побожно поштовала вољу богиње. Орест и Пилад су били убеђени да је она убијена и када су стигли у Тауриду на својој лађи, решили су да преноће у једној пећини крај мора. Тамо их је затекао богобојажљиви чувар стоке и од њих помислио да су Диоскури или неки други бесмртници и паде на колена пред њима. То је код Ореста изазвало некакво лудило и он је почео да муче и завија, а од стада му се учинило да су ериније и излетео је из пећине да их савлада мачем. Чувар стоке је тада схватио да је погрешио и обојицу их је савладао и Тоант је наредио да се одмах жртвују у храму. Припреми обреда је наравно, присуствовала Ифигенија и Орест и она су се препознали. Она је тада скинула слику богиње како би му је предала, али је у том тренутку дошао Тоант, нестрпљив јер су припреме текле споро. Лукава Ифигенија му је тада испричала да је добила пророчанска наређења од слике. Према њеним речима, богиња је била незадовољна жртвом, јер су наводно, њих двојица били недостојни; један матероубица, а други који му је помогао у том злочину. Зато је захтевала да их прво очисти од тог злочина, те да када их буде водила на место где ће извршити тај обред сви становници остану у кућама да не би дошло до новог скрнављења. Затражила је и да након њиховог одласка, људи покривених глава очисте храм. Тоант је био задивљен њеном мудрошћу и чак је сам остао у храму како би га очистио. Међутим, Тауриђани су открили превару, јер су се Ифигенија, Орест и Пилад, са сликом коју су украли, укрцали на брод са очигледном намером да побегну. Покушали су да их зауставе, али без успеха. Додуше, изненадна бура је запретила да ће вратити брод на стеновиту обалу, али је Посејдон, на Атенин захтев, смирио море. Лађа је стигла до Сминта, где је боравио Хрис. Пошто је он био Орестов и Ифигенијин полубрат, убио је Тоанта који је пошао у потеру за бегунцима. Према другој причи, богиња Атена га је ласкањима убедила да одустане од потере и чак пусти Ифигенијине робиње.[1]
  • У Хомеровој „Илијади“, Тројанац кога је убио Менелај.[9]
  • Према Плутарху, човек из Атине, брат Еунеја и Солоида[2] (или Солоона[1]). Када се њихов брат Солоид убио, његов пријатељ Тезеј се јако ражалостио. Пошто му је пророчиште у Делфима дало савет да када год се ражалости у туђини оснује град и остави неке од својих другова да управљају њиме, он је основао град Питопољ у част Аполона Питијског и ту оставио Еунеја, Тоанта и једног племића Херма.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: Dictionary; Talaus to Thoos
  3. ^ а б в Greek Myth Index: Thoas, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ а б Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: SUITORS OF HELEN; Lists of SUITORS OF HELEN
  5. ^ а б в г д Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  6. ^ Војтех Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 330.
  7. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: SUITORS OF PENELOPE; List of the SUITORS OF PENELOPE
  8. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: GIANTS; -{List of GIANTS
  9. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: TROJANS, Приступљено 25. 4. 2013.