Zavisnost od supstanci
| Zavisnost od supstanci | |
|---|---|
| Sinonimi | Zavisnost od droge, toksikomanija |
.jpg) | |
| Specijalnosti | psihijatrija |
Zavisnost od supstanci širi je pojam od narkomanije koji podrazumeva, ne samo zloupotrebu droge u užem smislu, već i svih onih sredstava (psihoaktivnih supstanci) koja toksično deluju na organizam i kada se nastavi sa njihovim uzimanjem, jer mogu da se stvore potrebu za stalnim unošenjem.[1]
Ova zavisnost, poznata je i kao zavisnost od droge, ili adaptivno stanje koje se razvija nakon ponovnog i učestalog uzmanjka droge, i karakteriše se povlačenjem simptoma nakon prestanka upotrebe droge. Zavisnost o drogama, drugojačija je od zavisnosti o supstancama, i definiše se kao prinudna upotreba droga izvan kontrole, uprkos negativnim posledicama. Droga koja izaziva zavisnost je svaka supstanca koja može da dovede ne samo do zavisnosti več i do smrtnog ishoda, ali se to najčešće događa sa drogama iz grupa depresora, opijata i stimulanasa.[1]
Danas se zna da je OsFosB, faktor transkripcije gena, kritična komponenta i zajednički faktor u razvoju praktično svih oblika bihevioralnog ponašanja i zavisnosti od droga,[2] ali ne i fizičke zavisnosti.[3][4][2]
Epidemiologija[уреди | уреди извор]
- Morbiditet
Primer radi, u 2010. godini, samo u Francuskoj, konstatovano, da je:
- 8,8 miliona ljudi redovno koristilo alkohol,
- 13,4 miliona redovno korisniloj duvan,
- 1,2 miliona redovno koristilo kanabis,
Što se tiče drugih proizvoda potrošnja je marginalna u francuskoj populaciji.[5]
- Polne razlike
Zavisnost od supstanci, zbog njihove sve potrošnje, nešto je više izraženija kod muškaraca nego žena, osim u slučaju pušenja duvana gde je sve manje korisnika i u slučaju psihotropnih droga jer žene više pate od depresije nego muškarci.
- Starosne razlike
Potrošnja supstanci je takođe povezana sa starenjem i načelno se smanjuje sa godinama, uz značajan izuzetak kod alkohola.[6]
- Nivo obrazovanja i materijalni status
U 2002. godine, istraživanja su pokazala značajnu vezu između nivoa obrazovanja, radnog statusa i prihoda domaćinstva s jedne strane i potrošnje psihotropnih supstanci.[7]
Opšta razmatranja[уреди | уреди извор]
Prema IV. izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika o mentalnim poremećajima (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-IV), zavisnost od supstanci se redefiniše kao narkomanija i može se dijagnostikovati bez pojave sindroma prekida uzimanja droge.[8] U njemu je zavisnost od supstance ovako opisana:
Kada pojedinac nastavi sa upotrebom alkohola ili drugih droga uprkos problemima vezanim za upotrebu supstance, može se dijagnostikovati kao zavisnost od supstanci. Kompulzivna i ponavljajuća upotreba može dovesti do tolerancije na efekte droge i simptome prekida uzimanja droge kada se upotreba smanji ili ona prestane. Ovo stanje, zajedno sa zloupotrebom supstanci, smatra se poremećajem u korišćenju supstanci.[8]]
DSM klasifikacija i dijagnostika[уреди | уреди извор]
|
Supstance čoveku ne daje slobodu nego je, sužava i oduzimaja. Ona čoveku određuje stil života, određuju mu društvo, vrši izbor partnera (uglavnom zavisnika), način provođenja slobodnog vremena, interesovanja. Vremenom supstance narušavaju kompletno funkcionisanje osobe — donose probleme na svim životnim poljima (porodičnom, profesionalnom, socijalnom, zdravstvenom); Mnogo je vremena i novca potrebno za kratko zadovoljstvo, a posle još više za dugo lečenje. Očekivanja od supstanci su veoma velika, ali su u suštini nerealna jer se najčešće umesto ostvarivanja drugog identiteta, završavaju zapravo gubitkom identiteta, zdravlja i budućnosti.[9] |
Zavisnost od supstanci kako je definisano u IV. izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika o mentalnim poremećajima (DSM-IV), može se dijagnostikovati na osnovu — fiziološke zavisnosti, dokazane tolerancije ili povlačenja, ili bez fiziološke zavisnosti. U DSM-IV zavisnosti uključuju:[9]
303.90 — Alkoholna zavisnost
304.00 — Opioidna zavisnost
304.10 — Sedativna, hipnotička ili anksiolitička zavisnost (uključujući zavisnost od benzodiazepina i zavisnost od barbiturata)
304.20 — Kokainska zavisnost
304.30 — Zavisnost od kanabisa
304.40 — Zavisnost od amfetamina (ili od supstanci sličnih amfetaminu)
304.50 — Zavisnost od halucinogena
304.60 — Zavisnost od inhalacionih supstanci
304.80 — Polisubstance dependence
304.90 — Zavisnost od fenciklidina (ili fenciklidina)
304.90 — Druga (ili nepoznata) zavisnost od supstance
305.10 — Zavisnost od nikotina
Prekid uzimanja droge[уреди | уреди извор]
Prekid uzimanja droge praćen je reakcijom tela na uzdržavanje od supstance na kojoj je osoba razvila sindrom zavisnosti. Kada se razvije zavisnost, prestanak upotrebe supstance proizvodi neprijatno stanje, koje zahteva kontinuiranu upotrebu droga kroz negativno pojačanje; tj., droga se koristi da bi se izbegao ili izbegao ponovni ulazak u stanje izazvano prekidom uzimanja droge. Stanje može uključivati:
- fizičko-somatske simptome (fizičku zavisnost),
- emocionalno-motivacione simptome (psihološku zavisnost)
- oboje.
Hemijska i hormonska neravnoteža mogu nastati ako se supstanca ne uvede ponovo. Psihološki stres takođe može biti rezultat ako se supstanca ne uvede ponovo. Zavisnost od droga i alkohola kod trudnica ne uzrokuje samo NAS, već i niz drugih pitanja koja mogu neprestano uticati na dete tokom njegovog života.
Bebe takođe pate od povlačenja supstanci, što je poznato kao sindrom neonetalne apstinencije (engl. Neonatal Abstinence Syndrome - NAS), i može da ima ozbiljne i po život opasne efekte. Adikcija na droge i alkohol kod trudnica ne samo da uzrokuje NAS, već i niz drugih problema koji mogu neprekidno da utiču na dete tokom njegovog životnog veka.[10]
Efekat zavisnosti[уреди | уреди извор]
Efekat zavisnosti od droge varira od supstance do supstance, i od individualne do individualne. Kritični faktori za razvoj zavisnosti od droge su:
- doza unete droge,
- učestalost unosa,
- farmakokinetika određene supstance,
- način primene i
- vreme upotrebe droge.
Jedan članak u časopisu The Lancet uporedio je oštećenja od 20 lekova i zavisnosti, koristeći skalu od nula do tri za fizičku zavisnost, psihološku zavisnost i zadovoljstvo kako bi se stvorila srednja ocena zavisnost. Deo rezultat tog istraživanja može se videti u tabeli ispod.[11]
| Droga | Srednja vrednost | Zadovoljstvo | Psihološka zavisnost | Fizička zavisnost |
|---|---|---|---|---|
| Heroin | 3.00 | 3.0 | 2.6 | 3.0 |
| Kokain | 2.39 | 3.0 | 3.0 | 1.3 |
| Duvan | 2.21 | 2.3 | 2.8 | 1.8 |
| Barbiturati | 2.01 | 2.0 | 2.2 | 1.8 |
| Alkohol | 1.93 | 2.3 | 1.9 | 1.6 |
| Benzodiazepin | 1.83 | 1.7 | 2.1 | 1.8 |
| Amfetamin | 1.67 | 2.0 | 1.9 | 1.1 |
| Kanabis | 1.51 | 1.9 | 1.7 | 0.8 |
| Ekstazi | 1.13 | 1.5 | 1.2 | 0.7 |
Rasprosranjenost zavisnosti[уреди | уреди извор]
| Droga | % korisnika |
|---|---|
| Kanabis | |
| Alkohol | |
| Kokain | |
| Heroin | |
| Duvan | |
Mehanizmi zavisnosti[уреди | уреди извор]
Psihička zavisnost[уреди | уреди извор]
Psihička zavisnost podrazumeva zavisnost od osećaja koji psihoaktivna supstanca izaziva. Javlja se skoro neodoljiv psihički poriv da se supstanca ponovo uzme, bilo da se ponovi osećaj zadovoljstva, bilo da se otkloni nelagoda i teskoba. Psihoaktivne supstance postaju bitan, često dominantan sadržaj života, a želja za njima karakteristika ponašanja.
Identifikovana su dva faktora koji igraju ključnu ulogu u psihološkoj zavisnosti:
- Neuropeptid — faktor otpuštanja kortikotropina (CRF)
- Faktor transkripcije gena — vezujući protein cAMP odgovora (CREB).
Nukleus akumbens (NAcc) je do moždane strukture koja je uključena u psihološku komponentu zavisnosti od droge. U NAcc, CREB se aktivira ciklični adenozin monofosfat(cAMP) odmah nakon visokoih i aktiviranih promene u ekspresiji gena koje utiču na proteine kao što je dinorfin; dinorfin peptidi koji smanjuju oslobađanje dopamina u NAcc privremenim inhibiranjem puta nagrađivanja. Neprekidna aktivacija CREB-a na taj način primorava osobu na unos veće doze supstance kako bi postigla isti efekat. Osim toga ova aktivacija, ostavlja korisnika supstance u načelu depresivnog i nezadovoljnog, i nesposobnog da nađe zadovoljstvo u ranije uživajućim aktivnostima, što često dovodi do povratka drogi, i uzimanju još jedne doze.
Pored CREB, pretpostavlja se da i mehanizmi stresa igraju ulogu u zavisnosti. Koob i Kreek su pretpostavili da tokom upotrebe droga CRF aktivira hipotalamusno -hipofizno-adrenalnu osovinu (HPA osu) i druge sisteme stresa u mozgu. Ova aktivacija utiče na disregulisano emocionalno stanje povezano sa psihološkom zavisnošću. Dokazano je da upotreba droge povećava prisustvo CRF-a u ljudskoj cerebrospinalnoj tečnosti.
Takođe se pretpostavlja da su µ-opioidni receptori, na koje deluje enkefalin, uticajni u sistemu nagrađivanja i mogu regulisati ekspresiju hormona stresa. Povećana ekspresija AMPA receptora u nukleusu accumbens (MSNs) je potencijalni mehanizam averzije nastale povlačenjem leka.[12]
Fizička zavisnost[уреди | уреди извор]
Fizička zavisnost od supstanci nastaje kada organizam osobe koja uzima psihoaktivne supstance postane naviknuta, odnosno te supstance postaju njegova potrebada bi telo funkcionisalo. Prestanak uzimanja supstanci izaziva jake telesne simptome (bolovi u kostima, mišićima, groznica, znojenje itd.)
Efekti kojima se karakteriše apstinencija u potpunoj su suprotnosti sa efektima koje je za korisnika imala aktivna supstanca (npr prestanak uzimanja pilula za spavanje izazvaće insomniju). Tokom uzimanja psihoaktivne supstance nervni sistem razvija kompenzatorne mehanizme kako bi u njenom prisustvu uspostavio novu homeostazu i doveo do tolerancije. Nagli nestanak psihoaktivne supstance iz organizma narušava ovu novouspostavljenu homeostazu i kompenzatorni mehanizmi sada ispoljavaju efekte apstinencije.[13]
Osobe koje ulaze u stanje apstinencije nakon prestanka uzimanja aktivne susptance razvile su fizičku zavisnost, u kojoj zavisnik nastavlja sa uzimanjem psihoaktivne supstance bez obzira na negativne efekte koja ona ispoljava na njegovo zdravlje i društveni život, i bez obzira na sopstvene pokušaje da prestane sa uzimanjem.[14][15][16] Pušači i alkoholičari najočigledniji su primer fizičkih zavisnika koji do psihoaktivne supstance dolaze na legalan način.
Terapija[уреди | уреди извор]
Lečenje zavisnosti od supstanci je dug i složen proces, jer je svaka zavisnost ponaosob specifična, i razlikuje se od jednog do drugog pojedinca, iako po pravilu nema razlike u prirodi bolesti. Nar razliku može uticati i vreme kada se osoba javi na lečenje, odnosno kojoj se zavisnost nalazi.
Postoje dve osnovne vrste lečenja — bolničko i vanbolničko
Bolničko lečenje — podrazumeva boravak u bolnici (24 sata dnevno), u kojoj se ceo proces lečenja odvija do stabilizacije stanja.
Lečenje u dnevnoj bolnici — koje podrazumeva sprovođenje dala terapijske aktivnosti (sa psihologom, psihijatrom, grupom) bolnici, dok se ostatak dana terapija sprrovodi u kućnim uslovima.
Ciljevi terapije[уреди | уреди извор]
Opšti ciljevi terapije se odnose na probleme koji su zajednički za sve i koji su prvi uočljivi, i tu spadaju:
- Uspostavljanje apstinencije, koja je prvi uslov bez koga se ne može. Tek uspostavljanjem kvalitetne apstinencije počinje pravi proces lečenja — lečenje psihe i rad na promeni „narkomanske ličnosti“ i narkomanskog ponašanja.
- Ublažavanje ili potpuno saniranje zdravstvenih problema koji su nastali upotrebom supstanci.
- Rešavanje socijalnih, profesionalnih i drugih svakodnevnih problema (školi, na poslu i slično). Izuzetno važna aktivnost koja praktično počinje od prvog dana lečenja je rad na rešavanju porodićnih problema i odnosa, kao i popravljanje odnosa sa okolinom.
- Promena celokupnog obrazac ponašanja koji je postojao u vreme uzimanja droge ili alkohola. Naime, tokom trajanja zavisnosti formira se jedan karakterističan i upadljiv stil ponašanja, koji se pre svega, odlikuje postojanjem principa zadovoljstva i egocentrizma, a ispoljava se negiranjem svojih grešaka, nedostatkom samodiscipline, neprohvatanjem odgovornosti i obaveza, optuživanjem drugih za svoje propuste i postupke itd.
- Promena stila komuniciranja i navike u interpersonalnim odnosima, pre svega u porodici, a zatim i prema drugim ljudima, i stvaranje zdravije i funkcionalnije međusobnog komuniciranja.
- Nadoknada i uspešno okončanje propuãtene nastave u školi, na fakultetetu, i profesionalnih i drugih obaveza (porodičnih, legalnih, finansijskih) u skladu sa sopstvenom ulogom počtenog, pristojnog i zdravog ljudskog bića.
- Formirati nove navike i sisteme vrednosti u planiranju i realizaciji slobodnog vremena
- Promena etičkih vrednosti
Ipak, svaka osoba, i svaka porodica ima probleme uzrokovane bolestima zavisnosti, koji na prvi pogled nisu uočljivi. Oni zahtevaju duži i temeljniji rad, jer jeupravo rešavanje ovakvih stvari suštna lečenja, a to su korenite promene u ponašanju, odnosima, komunikaciji i sistemu vrednosti.
Takođe lečenje ne podrazumeva samo prekid uzimanja droge, već zahteva i formiranje nove, jake ličnosti koja će biti u stanju da ne počne ponovo sa drogiranjem kada iskrsnu prvi veći ili manji životni problemi.[17]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ а б Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). "Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders". In Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd ed.). New York: McGraw-Hill Medical. pp. 364–368.
- ^ а б Olsen CM (децембар 2011). „Natural rewards, neuroplasticity, and non-drug addictions”. Neuropharmacology. 61 (7): 1109—22. PMC 3139704
. PMID 21459101. doi:10.1016/j.neuropharm.2011.03.010..
- ^ Robison AJ; Nestler EJ (октобар 2011). „Transcriptional and epigenetic mechanisms of addiction”. Nature Reviews. Neuroscience. 12 (11): 623—37. PMC 3272277 . PMID 21989194. doi:10.1038/nrn3111..
- ^ Blum K; Werner T, Carnes S, Carnes P, Bowirrat A, Giordano J, Oscar-Berman M, Gold M (2012). „Sex, drugs, and rock 'n' roll: hypothesizing common mesolimbic activation as a function of reward gene polymorphisms”. Journal of Psychoactive Drugs. 44 (1): 38—55. PMC 4040958 . PMID 22641964. doi:10.1080/02791072.2012.662112..
- ^ Les niveaux d'usage des drogues en France en 2010 - Exploitation des données du Baromètre santé Auteurs: François Beck, Romain Guignard, Jean-Baptiste Richard (INPES) Marie-Line Tovar, Stanislas Spilka (OFDT)
- ^ François Beck, Romain Guignard, Jean-Baptiste Richard, Stanislas Spilka, Maryline Tovar, « Les niveaux d’usage des drogues en France en 2010 », Tendances, no 76, 2011, p. 1–6
- ^ Proposition de résolution tendant à la création d'une commission d'enquête sur la politique nationale de lutte contre les drogues illicites: Rapport de la commission d'enquête sur la politique nationale de lutte contre les drogues illicites - tome I www.senat.fr
- ^ а б Diagnostic criteria for Substance Dependence, These criteria are obsolete. DSM Criteria, DSM Version DSM IV - TR
- ^ а б Dragišić, Petar (2013). „Emigriranje iz Srbije od šezdesetih godina XX veka do danas. Kvantitativni pregled”. Tokovi istorije. 21 (3/2013): 233—249. ISSN 0354-6497. doi:10.31212/tokovi.2013.3.dra.233-249.
- ^ „Supporting mothers with opioid addiction is the best bet in fighting neonatal abstinence syndrome”. sheknows.com. 10. 5. 2017. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 28. 4. 2018.
- ^ Nutt D, King LA, Saulsbury W, Blakemore C (March 2007). "Development of a rational scale to assess the harm of drugs of potential misuse". Lancet. 369 (9566): 1047–53
- ^ Carlezon WA, Thomas MJ (2009). "Biological substrates of reward and aversion: a nucleus accumbens activity hypothesis". Neuropharmacology. 56 Suppl 1: 122–32.
- ^ Chartoff EH, Connery HS (2014). "It's MORe exciting than mu: crosstalk between mu opioid receptors and glutamatergic transmission in the mesolimbic dopamine system". Frontiers in Pharmacology. 5: 116
- ^ Nestler EJ (август 2016). „Reflections on: "A general role for adaptations in G-Proteins and the cyclic AMP system in mediating the chronic actions of morphine and cocaine on neuronal function”. Brain Research. 1645: 71—4. PMC 4927417 . PMID 26740398. doi:10.1016/j.brainres.2015.12.039.
- ^ Rasmussen, K. (децембар 1995). „The role of the locus coeruleus and N-methyl-D-aspartic acid (NMDA) and AMPA receptors in opiate withdrawal”. Neuropsychopharmacology. 13 (4): 295—300. PMID 8747753. S2CID 22025704. doi:10.1016/0893-133X(95)00082-O.
- ^ Noda Y, Nabeshima T (October 2004). "Opiate physical dependence and N-methyl-D-aspartate receptors". European Journal of Pharmacology. 500 (1–3): 121–8
- ^ Petar Nastasiü – „Ne dozvoli da te droga izbaci iz igre“, Beograd, 2004.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Klasifikacija |
|---|
- American Society of Addiction Medicine website (језик: енглески)
- Health-EU Portal – Drugs (језик: енглески)
- Living Hero Radio Show and Podcast special. With Dimitri Mobengo Mugianis, Bovenga Na Muduma, Clare S. Wilkins, Brad Burge, Tom Kingsley Brown, Susan Thesenga, Bruce K. Alexander, PhD ~ the voices of ex-addicts, researchers from The Multidisciplinary Association for Psychedelic Studies and Ibogaine/Iboga/Ayahuasca treatment providers sharing their experiences in breaking addiction with native medicines. januar 2013 (језик: енглески)
- A social history of America's most popular drugs. (језик: енглески)
- National Institute on Drug Abuse: "NIDA for Teens: Brain and Addiction". (језик: енглески)
- „WHO Expert Committee on Drug Dependence – WHO Technical Report Series, No. 915 – Thirty-third Report”. apps.who.int. 2003. Приступљено 26. 2. 2015. - pdf (језик: енглески)
- Lečenje psihičke zavisnosti od supstanci
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
