Томас Ман
- За остале употребе, погледајте чланак Томас Ман (економиста).
| Томас Ман | |
|---|---|
| Информације | |
| Пуно име | Томас Ман |
| Датум рођења | 6. јун 1875. |
| Место рођења | Либек (Немачко царство) |
| Датум смрти | 12. август 1955. |
| Место смрти | Цирих (Швајцарска) |
| Дела | |
| Најважнија дела | Буденброкови Чаробни брег Доктор Фаустус Смрт у Венецији Обраћања немачком слушаоцу |
| Награде | Нобелова награда за књижевност (1929) |
| Утицаји од | Достојевски, Гете, Ниче, Шопенхауер, Фројд, Лесинг, По, Јунг, Лутер |
| Утицај на | Херман Хесе, Ђерђ Лукач, Франц Кафка, Теодор Адорно, Хајнрих Ман, Клаус Ман |
| Потпис | |
Томас Ман (нем. Thomas Mann; Либек, 6. јун 1875—Цирих, 12. август 1955), један од највећих немачких писаца свих времена, родио се у Либеку у трговачкој породици, као друго дете. Он и брат му Хајнрих добиће још једног брата и две сестре. У детињству није много обећавао, јер је у основној школи понављао два разреда. Но, већ као деветнаестогодишњак, 1894. године, објављује прву приповетку, показујући тако свој уметнички дар, који је, како је сам говорио, наследио од мајке полу-Бразилке, по мајци португалско-креолске крви. Ман је брзо схватио да је писање његово право занимање па ће после прве збирке приповедака „Мали господин Фридман“ (1896) већ 1901. објавити први том романа „Буденброкови“, који је једно од његових најзначајнијих дела, у одређеној мери инспирисано историјом пишчеве породице.
Почетком 20. века Ман се настањује у Минхену, а 1904. жени се Катјом Прингсхајм, ушавши тако у једну од најугледнијих минхенских породица. Његова књижевна слава вртоглаво расте, све до Првог светског рата, током којег Ман подржава немачки национализам. После рата враћа се перу, да би 1924. објавио „Чаробни брег“, а 1929. добио Нобелову награду „за свој велики роман „Буденброкови“ који је постао препознатљив као једно од класичних дела савремене књижевности“.
Други светски рат исписаће ново поглавље у животу Томаса Мана. Предосетивши страхоте нацизма он већ 1933. заувек напушта Немачку. Пет година живи у Швајцарској, а затим у Америци. У Швајцарску се враћа 1952. и у њој остаје до краја живота.
Томас Ман је био веома комплексан стваралац, прави писац мислилац. Сем поменутих дела и приповедака „Тонио Крегер“ (1903) и „Смрт у Венецији“ (1912), Томас Ман је задужио светску књижевност са још неколико изузетних остварења, пре свега романима „Краљевско височанство“ (1908), „Лота у Вајмару“ (1939), „Јосиф и његова браћа“ (1933-1943), „Доктор Фаустус“ (1947), „Варалица Феликс Крул“ (1954)...
Спољашње везе [уреди]
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстјерне Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал, Хосе Ечегарај и Еизагире | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп, Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сеферис | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон, Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимер | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Кензабуро Ое | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. Видјадар Сураџпрасад Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер | 2006. Орхан Памук | 2007. Дорис Лесинг | 2008. Жан-Мари Гистав ле Клезио | 2009. Херта Милер
2010. Марио Варгас Љоса | 2011. Томас Транстремер | 2012. Мо Јен