Томаш Бердих

С Википедије, слободне енциклопедије
Томаш Бердих
Томаш Бердих на Вимблдону 2019.
Лични подаци
Датум рођења(1985-09-17)17. септембар 1985.(38 год.)
Место рођењаВалашки Мезиричи, ЧСР, ЧССР
ДржављанствоЧешка
Висина1,96 m
Маса91 kg
ПребивалиштеМонте Карло, Монако
Информације о каријери
Про. каријера2002–2019
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерДавид Видра (?–2014)[1]
Томаш Крупа (2009–2014)[2]
Дани Валверду (2014–2016)[3]
Азуз Симчич (2014–)[1]
Лука Кутањац (2016–2017)[4][5]
Горан Иванишевић (2016–2017)[6][7]
Мартин Степанек (2017–2019)[8]
Зарада29.491.328 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/tomas-berdych/ba47/overview
Појединачно
Победе—порази640—342 (65,17% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири13 (5 челенџера, 3 фјучерса)
Изгубљена финала19
Најбољи пласманБр. 4 (18. мај 2015)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеПФ (2014, 2015)
Ролан ГаросПФ (2010)
ВимблдонФ (2010)
ОП САДПФ (2012)
Остали турнири
Мастерс купПФ (2011)
Олимпијске игреЧФ (2004)
Парови
Победе—порази103—112 (47,91% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири2 (2 челенџера, 1 фјучерс)
Изгубљена финала1
Најбољи пласманБр. 54 (10. април 2006)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеЧФ (2005)
Ролан Гарос2К (2005)
Вимблдон2К (2005)
ОП САД2К (2004)
Остали турнири — парови
Олимпијске игре2К (2012)
Мешовити парови
Победе—порази1—6 (14,29% на Хопман купу)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП Аустралије
Ролан Гарос
Вимблдон
ОП САД
Тимска такмичења
Светско екипно првенствоФ (2007, 2012)
Дејвис купП (2012, 2013)
Хопман купП (2012)
Званични веб-сајт
http://www.tomasberdych.cz
Ажурирано: 30. децембар 2019..

Томаш Бердих (чеш. Tomáš Berdych; Валашки Мезиричи, 17. септембар 1985) је бивши чешки тенисер. Професионалац је постао 2002. године. Стигао је до четири финала турнира мастерс серије, у једном је 2005. године савладао Ивана Љубичића. Највећи успех је остварио 18. маја 2015, када је на АТП листи заузео четврто место. На гренд слем турнирима је достигао једно финале Вимблдона, као и полуфинала Отвореног првенства САД, Ролан Гароса и Отвореног првенства Аустралије.[9][10][11][12]

Последњи меч у каријери одиграо је на Отвореном првенству САД 2019. Каријеру је званично завршио у новембру исте године, након дужег периода борбе са повредом леђа.[13]

Каријера[уреди | уреди извор]

2002.[уреди | уреди извор]

Бердих постаје професионалац, побеђује на два фјучерса и то у Чешкој, на првом фјучерсу у финалу побеђује Павела Шнобела 6:2, 6:3, а на другом фјучерсу побеђује Ладислава Крамоту.

2003.[уреди | уреди извор]

У 2003, Бердих је освојио три фјучерса у Уједињеном Краљевству где је победио Питера Кларка 6:1, 6:4, на челенџеру у Будаершу (Мађарска) побеђује Ивајла Трајкова резултатом 6:2, 6:3. Такође је победио и на челенџеру у Грацу Јулијана Ноула 6:4, 5:7, 6:2. Играо је и у финалу фјучерса у Уједињеном Краљевству где је изгубио од Веслија Мудија резултатом 6:7, 6:7. На шест турнира је стигао до полуфинала у 2003-ој. Прву победу у као професионалац остварио је на Отвореном првенству САД над Томасом Берендом резултатом 5:7, 6:3, 6:2, 6:3. У следећем колу је изгубио од Хуана Игнасија Челе резултатом 6:2, 1:6, 4:6, 3:6.

2004.[уреди | уреди извор]

Бердих се фокусирао само на челенџере. Чаленџер у Безансону је освојио, на челенџеру у Француској у финалу је победио Жилијена Бенетоа 6:3, 6:1, на челенџеру Брауншвајгу (Немачка) је победио Данијела Елзнера 4:6, 6:1, 6:4. Сезону је почео на Отвореном првенству Аустралије где је победио Николу Маија 6:4, 6:2, 5:7, 6:3, пре него што је изгубио у четвртом колу од Андреа Агасија 0:6, 2:6, 4:6. Он је такође побеђивао Гала Бланка, Бјорна Фауа и Потита Старачеа на турниру. Бердих је дебитовао ту и 2003. године на Ролан Гаросу и на Вимблдону, али је губио у првим колима.

Бердих је играо на Летњим олимпијским играма 2004. године. У првом колу је победио Флоријана Мајера 6:3, 7:5. Он је направио велико изненађење у другом колу где је победио тадашњег светског броја један Роџера Федерера 4:6, 7:5, 7:5, то је била његова пета професионална победа. У четвртом колу је победио тадашњег петнаестог тенисера света Томија Робреда 7:6, 4:6, 8:6. У четвртфиналу је био поражен од Тејлора Дента 4:6, 1:6.

После Олимпијских игара, Бердих је стигао до четвртог кола Отвореног првенства САД где је побеђивао Јонаса Бјоркмана 6:3, 2:6, 6:2, 1:6, 6:3, Туомаса Кетолу 6:3, 7:6, 6:3 и Михаила Јужног 2:6, 6:1, 6:3, 4:6, 6:1, после је изгубио од Томија Хаса 6:7, 1:6, 5:7. Он је освојио своју прву титулу у 2004. години у Палерму, где је победио Давида Ферера 7:5, 6:4 у полуфиналу, а у финалу Филипа Воландрија 6:3, 6:3.

2005.[уреди | уреди извор]

Бердих је сезону 2005. године почео на турнирима у Аделејду, Сиднеју и на Отвореном првенству Аустралије где је изгубио у првим колима. На турнирима у Марсеју, Ротердаму и Дубаију је губио у другим колима. Он је такође забележио своју прву победу на турниру у Индијан Велсу где је победио Марија Анчића, али после изгубио од Ивана Љубичића. Потом је губио у првим рундама турнира у Мајамију, Есторилу и Лондону. Такође је стигао до другог кола на турнирима у Монте Карлу, Хамбургу, Ролан Гаросу и Нотингему.

Он је тада стигао до трећег кола на Вимблдону где је изгубио од Тејлора Дента. Он је тада имао добру игру и вицешампионску завршницу у Баштаду где је изгубио од Рафаела Надала 2:6, 6:2, 6:4, играо је четвртфинале турнира у Штутгарту, где је изгубио од Николаја Давиденка 4:6, 2:6, играо је четвртфинале турнира у Вашингтону где је изгубио од Џејмса Блејка 4:6, 3:6. Бердих је такође стигао до другог кола на турнирима у Канади и Синсинатију после трауматичне борбе са Рафаелом Надалом у Синсинатију. На турнирима у Бечу, Мадриду, Палерму и Базелу је рано губио. На турниру у Паризу дошао је до своје прве титуле на турнирима из Мастерс 1000 серије. На путу до финала победио је сународника Јиржија Новака, тадашњег другог тенисера света Гиљерма Корију, тринаестог тенисера Хуана Карлоса Ферера, осмог Радека Штепанека и на крају у финалу је победио тада шестог тенисера Ивана Љубичића 6:3, 6:4, 3:6, 4:6, 6:4.

2006.[уреди | уреди извор]

У 2006. години први турнир на коме је играо био је Мумбај, Индија где је стигао до полуфинала и изгубио од Гзавјеа Малиса 4:6, 0:6. Међутим, он је рано губио у Сиднеју, Отвореном првенству Аустралије, Марсеју, Ротердаму и Дубаију. Бердих је међутим стигао до четвртог кола на турниру у Индијан Велсу где је победио бившег броја један Лејтона Хјуита. Бердих одмах затим следеће недеље губи од Давида Налбандијана. Он је такође губио на турнирима у Барселони и Монте Карлу је губио у другом колу, а на турниру у Риму је изгубио у трећем колу. Стигао је до четвртог кола на Ролан Гаросу где је изгубио од Роџера Федерера.

Бердих је играо своје прво финале на травнатом терену у Халеу где изгубио од Роџера Федерера 0:6, 7:6, 2:6, и четврто коло на Вимблдону, где је поново изгубио од Роџера Федерера 3:6, 3:6, 4:6. Он је стигао до полуфинала турнира у Штутгарту где је изгубио од Давида Ферера. Играо је на Канада мастерсу где је победио Рафаела Надала 6:1, 3:6, 6:2, после је у четвртфиналу изгубио од Ришара Гаскеа. Бердих је стигао на Отвореном првенству САД до четвртог кола трећу годину за редом, где је изгубио од Џејмса Блејка.

Он је затим стигао до финала Мумбаја, где је изгубио од Дмитрија Турсунова 3:6, 6:4, 6:7. На Париз мастерсу Бердих побеђује бившег броја један Ендија Родика 7:6, 6:3, и Рафаела Надала 6:3, 7:6, али је изгубио у полуфиналу од Фернанда Гонзалеса. Следеће недеље одмах губи у четврфиналу од Доминика Хрбатија 4:6, 6:1, 2:6. У претходним колима је побеђивао Оливјеа Рокуса 6:7, 6:4, 6:2, и Робија Џинеприја 6:3, 6:3.

Бердих је победио Рафаела Надала у Мадриду 6:3, 7:6. Бердих никако није имао игру у полуфиналном мечу против Фернанда Гонзалеса где је изгубио 3:6, 1:6.

2007.[уреди | уреди извор]

Бердих је почео годину на турниру у Сиднеју и стигао до четвртог кола на Отвореном првенству Аустралије, где је изгубио од тадашњег броја три Николаја Давиденка. Он је тада рано губио на турнирима у Ротердаму, Дубаију, Индијан Велсу и Мајамију. Он је тада стигао до полуфинала турнира у Монте Карлу где је победио Николаса Алмагра, Бенјамина Бекера, петог носица Томија Робреда, и Робина Седерлинга, после је изгубио од другог носиоца Рафаела Надала. Он је такође стигао до полуфинала турнира у Минхену, изгубивши од Михаила Јужног 6:4, 6:3, упркос томе што није до финала изгубио сет. Он је такође стигао до четвртфинала Мастерс турнира у Риму 2007. године. Међутим, упркос својој доброј игри на шљаци, изгубио је у првом колу Отвореног првенства Француске 2007. године од Гиљерма Гарсије Лопеза 5:7, 4:6, 4:6.

2008.[уреди | уреди извор]

Томаш Бердих на турниру у Хамбургу 2008. године.

Бердих је почео 2008. годину на Хопман купу, али је веома брзо завршио такмичење због стомачног вируса. Он је затим играо на турниру у Сиднеју где је изгубио од Криса Гучионија у три сета, у четвртфиналу. Бердих игра на Отвореном првенству Аустралије где је постављен за тринаестог носиоца на турниру, где је дошао до четвртог кола где је изгубио од Роџера Федерера 4:6, 6:7, 3:6. Бердих је лоше играо на турнирима у Ротердаму, Дубаију и Индијан Велсу где је испадао у раним фазама такмичења. Међутим на Мајами мастерсу, он је стигао до полуфинала где, укључујући и победу над Хуаном Карлосом Ферером, није изгубио ни један сет, а у полуфиналу га је победио Рафаел Надал са 6:7, 2:6. Он је имао лошу игру на шљаци и трави, јер је испао из првих 20 тенисера света због повреде у којој је угануо десни ножни зглоб због чега је морао да пропусти турнир у Монте Карлу и Риму. Он је затим стигао до финала турнира у Стокхолму где је изгубио од Томија Робреда 4:6, 1:6. Представљајући своју земљу на Олимпијским играма 2008. године у Пекингу, Бердих се пласирао у треће коло пре него што је изгубио од Роџера Федерера у свом другом мечу против њега на Олимпијским играма. Бердих је такође имао лошу сезону на турнирима у Северној Америци, где је губио у првим колима. Бердих је такође изгубио на Отвореном првенству САД у првом колу од Сема Кверија. Бердих је тада стигао до полуфинала турнира у Тајланду, где је изгубио од Новака Ђоковића. Једина АТП титула Бердиха у 2008. години је била на турниру у Токију где је победио четворицу тенисера који су били рангирани изнад 20. места на АТП листи.

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2010. Вимблдон Трава Шпанија Рафаел Надал 3:6, 5:7, 4:6

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди | уреди извор]

Појединачно: 4 (1:3)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 2005. Париз Тепих (д) Хрватска Иван Љубичић 6:3, 6:4, 3:6, 4:6, 6:4
Финалиста 1. 2010. Мајами Тврда Сједињене Америчке Државе Енди Родик 5:7, 4:6
Финалиста 2. 2012. Мадрид Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6:3, 5:7, 5:7
Финалиста 3. 2015. Монте Карло Шљака Србија Новак Ђоковић 5:7, 6:4, 3:6

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 32 (13:19)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:1)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (1:3)
АТП 500 (3:4)
АТП 250 (9:11)
Финала по подлози
Тврда (9:11)
Шљака (2:6)
Трава (1:2)
Тепих (1:0)
Финала по локацији
Отворено (7:16)
Дворана (6:3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 3. октобар 2004. Палермо, Италија Шљака Италија Филипо Воландри 6:3, 6:3
Финалиста 1. 10. јул 2005. Бостад, Шведска Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:2, 2:6, 4:6
Победник 2. 6. новембар 2005. Париз, Француска Тепих (д) Хрватска Иван Љубичић 6:3, 6:4, 3:6, 4:6, 6:4
Финалиста 2. 18. јун 2006. Хале, Немачка Трава Швајцарска Роџер Федерер 0:6, 7:6(7:4), 2:6
Финалиста 3. 2. октобар 2006. Мумбај, Индија Тврда Русија Дмитриј Турсунов 3:6, 6:4, 6:7(5:7)
Победник 3. 17. јун 2007. Хале, Немачка Трава Кипар Маркос Багдатис 7:5, 6:4
Финалиста 4. 13. јул 2008. Бостад, Шведска (2) Шљака Шпанија Томи Робредо 4:6, 1:6
Победник 4. 5. октобар 2008. Токио, Јапан Тврда Аргентина Хуан Мартин дел Потро 6:1, 6:4
Победник 5. 10. мај 2009. Минхен, Немачка Шљака Русија Михаил Јужни 6:4, 4:6, 7:6(7:5)
Финалиста 5. 4. април 2010. Мајами, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Енди Родик 5:7, 4:6
Финалиста 6. 4. јул 2010. Вимблдон, Велика Британија Трава Шпанија Рафаел Надал 3:6, 5:7, 4:6
Победник 6. 9. октобар 2011. Пекинг, Кина Тврда Хрватска Марин Чилић 3:6, 6:4, 6:1
Победник 7. 5. фебруар 2012. Монпеље, Француска Тврда (д) Француска Гаел Монфис 6:2, 4:6, 6:3
Финалиста 7. 13. мај 2012. Мадрид, Шпанија Шљака Швајцарска Роџер Федерер 6:3, 5:7, 5:7
Финалиста 8. 25. август 2012. Винстон-Сејлем, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Џон Изнер 6:3, 4:6, 6:7(9:11)
Победник 8. 21. октобар 2012. Стокхолм, Шведска Тврда (д) Француска Жо-Вилфрид Цонга 4:6, 6:4, 6:4
Финалиста 9. 24. фебруар 2013. Марсеј, Француска Тврда (д) Француска Жо-Вилфрид Цонга 6:3, 6:7(6:8), 4:6
Финалиста 10. 2. март 2013. Дубаи, УАЕ Тврда Србија Новак Ђоковић 5:7, 3:6
Финалиста 11. 29. септембар 2013. Бангкок, Тајланд Тврда (д) Канада Милош Раонић 6:7(4:7), 3:6
Победник 9. 16. фебруар 2014. Ротердам, Холандија Тврда (д) Хрватска Марин Чилић 6:4, 6:2
Финалиста 12. 1. март 2014. Дубаи, УАЕ (2) Тврда Швајцарска Роџер Федерер 6:3, 4:6, 3:6
Финалиста 13. 4. мај 2014. Оеирас, Португал Шљака Аргентина Карлос Берлок 6:0, 5:7, 1:6
Финалиста 14. 5. октобар 2014. Пекинг, Кина Тврда Србија Новак Ђоковић 0:6, 2:6
Победник 10. 19. октобар 2014. Стокхолм, Шведска (2) Тврда (д) Бугарска Григор Димитров 5:7, 6:4, 6:4
Финалиста 15. 10. јануар 2015. Доха, Катар Тврда Шпанија Давид Ферер 4:6, 5:7
Финалиста 16. 15. фебруар 2015. Ротердам, Холандија Тврда (д) Швајцарска Станислас Вавринка 6:4, 3:6, 4:6
Финалиста 17. 19. април 2015. Монте Карло, Монако Шљака Србија Новак Ђоковић 5:7, 6:4, 3:6
Победник 11. 5. октобар 2015. Шенџен, Кина Тврда Шпанија Гиљермо Гарсија-Лопез 6:3, 7:6(9:7)
Победник 12. 25. октобар 2015. Стокхолм, Шведска (3) Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Џек Сок 7:6(7:1), 6:2
Победник 13. 2. октобар 2016. Шенџен, Кина (2) Тврда Француска Ришар Гаске 7:6(7:5), 6:7(2:7), 6:3
Финалиста 18. 27. мај 2017. Лион, Француска Шљака Француска Жо-Вилфрид Цонга 6:7(2:7), 5:7
Финалиста 19. 5. јануар 2019. Доха, Катар (2) Тврда Шпанија Роберто Баутиста Агут 4:6, 6:3, 3:6

Парови: 3 (2:1)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (1:1)
АТП 250 (1:0)
Финала по подлози
Тврда (2:1)
Шљака (0:0)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (1:1)
Дворана (1:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 24. фебруар 2008. Ротердам, Холандија Тврда (д) Русија Дмитриј Турсунов Њемачка Филип Колшрајбер
Русија Михаил Јужни
7:5, 3:6, [10:7]
Финалиста 1. 8. август 2010. Вашингтон, САД Тврда Чешка Радек Штјепанек Сједињене Америчке Државе Марди Фиш
Бахаме Марк Ноулс
6:4, 6:7(7:9), [7:10]
Победник 2. 3. јануар 2014. Доха, Катар Тврда Чешка Јан Хајек Аустрија Александар Пеја
Бразил Бруно Соарес
6:2, 6:4

Остала финала[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 6 (3:3)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Финалиста 1. 26. мај 2007. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Чешка Јан Хајек
Чешка Мартин Дам
Аргентина Хуан Игнасио Чела
Аргентина Хосе Акасусо
Аргентина Агустин Каљери
Аргентина Себастијан Пријето
1:2 [14]
Финалиста 2. 4–6. децембар 2009. Дејвис куп, Барселона, Шпанија Шљака (д) Чешка Радек Штјепанек
Чешка Јан Хајек
Чешка Лукаш Длухи
Шпанија Рафаел Надал
Шпанија Фернандо Вердаско
Шпанија Давид Ферер
Шпанија Фелисијано Лопез
0:5 [15]
Победник 1. 7. јануар 2012. Хопман куп, Перт, Аустралија Тврда (д) Чешка Петра Квитова Француска Марион Бартоли
Француска Ришар Гаске
2:0 [16]
Финалиста 3. 26. мај 2012. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Чешка Радек Штјепанек
Чешка Франтишек Чермак
Србија Јанко Типсаревић
Србија Виктор Троицки
Србија Ненад Зимоњић
Србија Мики Јанковић
0:3 [17]
Победник 2. 16–18. новембар 2012. Дејвис куп, Праг, Чешка Тврда (д) Чешка Радек Штјепанек
Чешка Лукаш Росол
Чешка Иво Минар
Шпанија Давид Ферер
Шпанија Николас Алмагро
Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез
3:2 [18]
Победник 3. 15–17. новембар 2013. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Чешка Радек Штјепанек
Чешка Лукаш Росол
Чешка Јан Хајек
Србија Новак Ђоковић
Србија Душан Лајовић
Србија Илија Бозољац
Србија Ненад Зимоњић
3:2 [19]

Егзибициони турнири: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат Извор
Финалиста 1. 11. јануар 2014. Мелбурн, Аустралија Тврда Јапан Кеј Нишикори 4:6, 5:7 [20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Berdych Announces New Coaching Team For 2015”. On Tennis. 16. 12. 2014. Приступљено 9. 11. 2016. 
  2. ^ „Jiri Vesely appoints Tomas Krupa as his coach”. Ubitennis. 9. 11. 2015. Приступљено 9. 11. 2016. 
  3. ^ „Berdych Splits With Coach Vallverdu”. ATP World tour. 16. 5. 2016. Приступљено 9. 11. 2016. 
  4. ^ „Former Wimbledon champion Goran Ivanisevic to work with Tomas Berdych”. Tennis. 8. 8. 2016. Приступљено 9. 11. 2016. 
  5. ^ „Tomas Berdych – profile”. ATP World Tour. 24. 4. 2017. Архивирано из оригинала 28. 04. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  6. ^ „In New Coach Ivanisevic, Berdych Says He's Found 'The Guy'. ATP World tour. 16. 8. 2016. Приступљено 9. 11. 2016. 
  7. ^ „Berdych Parts Ways With Ivanisevic”. ATP World tour. 5. 6. 2017. Приступљено 20. 11. 2017. 
  8. ^ „Stepanek is Berdych's new coach! But it's not Radek”. Tennis World. 1. 7. 2017. Приступљено 20. 11. 2017. 
  9. ^ Hodgkinson, Mark (31. 5. 2010). „French Open 2010: Andy Murray knocked out of Roland Garros by Czech Tomas Berdych”. Paris, France: The Daily Telegraph. Приступљено 22. 1. 2013. 
  10. ^ „Roger Federer loses to Tomas Berdych in US Open quarters”. BBC Sport. 6. 9. 2012. Приступљено 2. 1. 2020. 
  11. ^ „Australian Open 2014: Tomas Berdych ousts third seed David Ferrer to reach semi-finals for first time”. The Daily Telegraph. 21. 1. 2014. Приступљено 2. 1. 2020. 
  12. ^ „Rafael Nadal beaten by Tomas Berdych at Australian Open”. BBC Sport. 27. 1. 2015. Приступљено 2. 1. 2020. 
  13. ^ „Tribute: Berdych Bids Farewell In London”. ATP Tour. 16. 11. 2019. Приступљено 2. 1. 2020. 
  14. ^ „ARAG World Team Cup 2007” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 27. 11. 2018. 
  15. ^ „2009 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2018. 
  16. ^ „Czech Republic beat France to win Hopman Cup”. Reuters. 7. 1. 2012. Приступљено 27. 11. 2018. 
  17. ^ „Power Horse World Team Cup 2012” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 27. 11. 2018. 
  18. ^ „2012 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2018. 
  19. ^ „2013 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2018. 
  20. ^ „Kei Nishikori beats Tomas Berdych to win Kooyong Classic in straight sets”. ABC. 11. 1. 2014. Приступљено 7. 4. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]