Тома Палеолог
| Тома Палеолог | |
|---|---|
| Датум рођења | 1409. |
| Место рођења | Цариград (Византијско царство) |
| Датум смрти | 12. мај 1465. |
| Место смрти | Рим (Папска држава) |
| Порекло и породица | |
Тома Палеолог (грч. Θωμάς Παλαιολόγος) је био последњи морејски деспот (1428 — 1460). Био је најмлађи син византијског цара Манојла II (1391 — 1425) из династије Палеолога и његове супруге, српске принцезе, Јелене Драгаш. Власт је делио са својом браћом, а последње године владавине је провео у готово сталном сукобу са братом Димитријем (1449 — 1460). За разлику од њега, који се залагао за сарадњу са Османлијама, Тома је био наклоњен Западу и залагао се за сарадњу са Папом и италијанским државицама. Непосредно пре пада Мореје 1460. године, напустио је државу и са породицом отишао у Рим. Касније (1472) ће се његова ћерка Зоја (Софија) удати за московског кнеза Ивана III (1462 — 1505), након чега ће Москва постати тзв. Трећи Рим.
Садржај |
Порекло и породица [уреди]
Рођен је у Цариграду, као најмлађи син (од десеторо деце), Манојла II и Јелене Драгаш (ћерке Константина Драгаша (Дејановића)), обласног господара који је владао источном Македонијом. По мајчиној линији, он је био чукунунук краља Србије Стефана Дечанског (1322 — 1331) чија се ћерка удала за севастократора Дејана (родоначелника Дејановића и оца Константина Дејановића Драгаша) и по тој основи је потомак Немањића. Поред Томе, Манојло и Јелена имали су још неколико деце.
| Име | Живео | Титула | Владао |
|---|---|---|---|
| Јован (VIII) | 1392 — 1448 | византијски цар | Византијом (од 1421. као савладар, самостално 1425 — 1448) |
| Теодор (II) | (1396 — 1448) | морејски деспот | Морејом (1407 — 1443) |
| Константин (XI) | (1405 — 1453) | морејски деспот, византијски цар | Морејом (1428 — 1448) и Византијом (1449 — 1453) |
| Андроник | (1403 — 1429) | деспот | Солуном (1408 — 1423) |
| Димитрије | (1406 — 1470) | морејски деспот | Морејом (1449 — 1460) |
| Константин | (1393/1397 — 1400/1405) | ||
| Михајло | (1406/1407 — 1409/1410) |
Тома се оженио Катарином Захаријом, са којом је имао барем четворо деце:
- Андреја, титуларни морејски деспот
- Манојло,
- Јелена, удата за српског деспота Лазара Бранковића (1456 — 1458)
- Зоја, удатак за московског кнеза Ивана III
Живот и владавина [уреди]
Тома је рођен 1409. године у Цариграду и као деветогодишњак је послат у Мореју код старијег брата Теодора II (1407 — 1443), највероватније да би се припремио за улогу морејског деспота[1]. Заједно са другим братом Константином (XI) (1449 — 1453) добија 1428. године на управу део Мореје и учествује у даљој византијској експанзији против кнежевине Ахаје. Две године касније се жени Катарином Захаријом, ћерком ахајског кнеза Центурионеа и до 1432. године овладава целокупним простором некадажње кнежевине, а исте године предаје Константину Калавриту у замену за Хлумицион. Након споразума између Теодора II и Константина о размени поседа 1443. године, којим се Константин вратио у Мореју, а Теодор преузео управу над Селимвријом, дошло је до нове организације управе над Морејом, према којој је Томи припао мањи део са средиштем у Леонтариону.
После смрти његове старије браће, деспота Теодора (26.06.) и цара Јована VIII (31.10.), нови византијски цар постаје Константин XI Драгаш, а у Мореју долази преостали брат Димитрије. Нетрпељивост између њега и Томе резултирала је већ 1450. године практичном поделом Морејске деспотовине на два дела. Њихов сукоб је додатно слабио византијску одбрану, тако да су у доба последње отоманске опсаде Цариграда 1453. године успели само да сузбију њихов упад у Мореју, немоћни да пруже било какву помоћ опсађеном граду који је пао 29.05. У завршним борбама је погинуо њихов старији брат и последњи византијски цар Константин Драгаш, а Византија је практично престала да постоји. Сукоб између њега и Димитрија се наставио, а попримио је и политичку димензију, пошто се Тома залагао за сарадњу са Папством и италијанским државицама у циљу опстанка Морејске деспотовине, док је Димитрије сматра да од Запада неће добити помоћ и да је боље бити добар вазал отоманском султану Мехмеду II (1451 — 1481).
Османлије су 1458. године напале и заузеле северни део Мореје, да би је 1460. године заузеле у целини, чиме је престао да постоји последњи остатак византијске државе на Балканском полуострву. Сам Тома се пред Османлијама повукао у Монемвасију, одакле је отишао на Крф, у јулу, након чега се упутио код Папе у Рим (1461). Пије II (1458 — 1464) га је прихватио и доделио му издржавање до краја живота. Тома Палеолог је преминуо у Риму, 12.05.1465. године.
Референце [уреди]
- ^ Alexander Kazhdan (editor), „The Oxford Dictionary of Byzantium“ , Oxford, 1991. ((en))
Литература [уреди]
- Alexander Kazhdan (editor), „The Oxford Dictionary of Byzantium“ , Oxford, 1991. ((en))
Види још [уреди]
| Претходник: нема |
удеони Морејски деспот (1428 — 1449) |
Наследник: нема |
| Претходник: Константин XI Палеолог |
Морејски деспот са братом Димитријем (1449 — 1460) |
Наследник: Мехмед II уништава Морејску деспотовину |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
