Томислав Ладан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Томислав Ладан

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 25. јун 1932.
Место рођења Ивањска (Краљевина Југославија)
Датум смрти 12. септембар 2008.
Место смрти Загреб (Хрватска)
Дела
Потпис

Томислав Ладан (Ивањска, 25. јун 1932Загреб, 12. септембар 2008) је био хрватски књижевник, преводилац и критичар.

Биографија[уреди]

Детињство и школовање је провео у Травнику, Бугојну, Бањалуци и Сарајеву, где је дипломирао на Филозофском факултету 1958. Под утицајем полиглота Рикарда Кузмића и Хенрика Барића, за време филолошких студија подједнако се посветио проучавању класичних језика уз славистику и германистику. Како није успео добити место на Филозофском факултету, радио је неко време као приватни учитељ, тумач, новинар, уредник за страну књижевност у издавачком предузећу.

На лични позив Мирослава Крлеже 1961. прешао је да ради у Лексикографски завод у Загребу, где је главни уредник, и уредник „Осмојезичног енциклопедијског рјечника“. Путовао је у многе европске и ваневропске земље (Египат, Канада, Исланд, Кина) као тумач или предавач, или ради проучавања живих језика и лексикографије. Године 1963/64. био је лектор за српско-хрватски језик на Универзитету у Упсали.

Знатан део Ладановог рада заузимају преводи песничких, драмских, прозних и филозофских дела с грчког, латинског, енглеског, немачког, шведског и норвешког. Тако је превео са старогрчког делове Библије (Јеванђеља), Есхилову „Орестију“, Еурипидову „Медеју“; Аристотелову „Метафизику“, „Никомахову Етику“, „Физику“ и „Политику“; с латинског дела хрватских латиниста, Овидија, Декарта, Дантеа, Петрића, Аурелија Аугустина; с немачког „Еп о Ниебелунзима“; са шведског дела Бергмана и Штриндберга; с норвешког Хенрик Ибсена; с енглеског разна дела Т. С. Елиота, Е. Поунда, В. Шекспира, те по једно дело Нормана Маилера, Виргиније Вулф, Џејмс Џонса, Владимира Набокова, Херберта Маркусеа и Макса Хоркхајмера.

Једини Ладанов роман "Босански грб" (1975) је постмодернистичка фикција писана која се бави судбином хрвата на просторима средње Босне (Купрес, Травник, Ливно,..). Свесно игнорисање реалности, чак и модернистички наративних конвенција, роман је као и већина херметична и највећи језички инвентивни текста у савременој хрватској књижевности.