Томи Робредо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Томи Робредо

Томи Робредо
Томи Робредо


Професионална каријера:
{{{проф. каријера}}}
Држава: Застава Шпаније Шпанија
Пребивалиште: Сант Кугат дел Ваљес, Шпанија
Датум рођења: 1. мај 1982. (1982-05-01) (32 год.)
Место рођења: Хосталрик, Шпанија
Висина: 180 cm
Маса: 75 kg
Игра: Десном руком; једноручни бекхенд
Зарада: 9.206.018 $
Тренер Карим Перона и Салвадор Наваро
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе–порази: 417–263 (61.32%)
Освојени турнири: 12
Изгубљена финала: {{{финала}}}
Најбољи пласман: 5. (28. августа 2006)
Тренутни пласман: 18.
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије ЧФ (2007)
Француска Ролан Гарос ЧФ (2003, 2005, 2007, 2009, 2013)
Уједињено Краљевство Вимблдон 3. коло (2003, 2009, 2013)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД ЧФ (2013)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп ГФ (2006)
Парови
Победе–порази: 143–152
Освојени турнири: 4
Изгубљена финала: {{{финаладубл}}}
Најбољи пласман: 16. (20. априла 2009)
Тренутни пласман: 245.
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије ЧФ (2003)
Француска Ролан Гарос ЧФ (2009)
Уједињено Краљевство Вимблдон ЧФ (2010)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД ПФ (2004, 2008, 2010)
Мешовити парови
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије ПФ (2009)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2004, 2008, 2009)
Hopman Cup.jpg Хопман куп П (2002, 2010)

Подаци од дана, 28. маја 2012.

Портал Portal icon.svg Тенис

Томи Робредо Гарсес (шп. Tommy Robredo Garcés; рођен 1. маја 1982. у Хусталрику, Ђирони) је професионални тенисер из Шпаније. Добио је име по рок опери групе Ху (енгл. The Who), чији је његов отац велики фан. Његов најбољи пласман у каријери било је 5. мјесто на АТП листи 28. августа 2006. Тренутно је 18. тенисер свијета.

Почео је професионално да се бави тенисом 1998. године. Његов тренер је био Хосе Мануел „Пепо“ Клавет, који је био тренер и Фернанду Вердаску. Томи сматра да је његов најбољи ударац форхенд. Његова омиљена подлога је црвена шљака.

Тениска каријера[уреди]

Робредо је почео да тренира тенис када је имао 5 година. Тренирао га је отац до 1996. године када је постао члан Шпанске тениске федерације у центру d'Alt Rendiment ("Центар високог учинка"). Постао је професионалац 1998. године.

2000.[уреди]

2000. Робредо је дошао до јуниорског финала Роланд Гароса и у појединачној конкуренцији и у паровима. У појединачној конкуренцији је изгубио од Пол-Анри Матијеа, али у конкуренцији парова је побиједио са Лопезом. Такође је освојио титулу на јуниорском Отвореном првенству Аустралије у конкуренцији парова са Николасом Махутом. Исте године је освојио два челинџер турнира, играо финале трећег и освојио титулу у паровима са Американцем Михаелом Руселом на четвртом.

2001.[уреди]

Година 2001 била је сезона пробоја за Робреда дошао је до свпг првог АТП финала у Казабланци и освојио своју прву титулу на турниру у Сопоту. Стигао је до четвртог кола на два гренд слема; изгубио је од Јевгенија Кафелникова на Роланд Гаросу, и добио је меч против тада петог тенисера свијета Ферера на Отвореном првенству САД након чега је изгубио од Ендија Родика. Робредо је такође дошао до полуфинала још три турнира и завршио сезону као други најмлађи тенисер међу првих 30, иза Ендија Родика.

2002.[уреди]

За разлику од претходне године, 2002. Робредо није успио да стигне до четврте рунде гренд слема. Ипак, дошао је до свог првог четвртфинала мастерс серије, на мастерсу у Риму, а убрзо затим и до свог првог полуфинала мастерс серије на мастерсу у Хамбургу. Полуфинала на још три турнира (у Хертохенбосу, Баштаду и Стокхолму) и четвртфинале у Штутгарту помогли су Робреду да још једну сезону заврши ранкиран међу 30 најбољих тенисера свијета. Ове сезоне је Робредо прешао бројку од три милиона долара зараде од турнира и дебитовао је у Дејвис куп репрезентацији Шпаније против САД.

2003.[уреди]

2003. године Робредо још једном доспијева до четвртфинала Роланд Гароса. На путу до четвртфинала, Робредо је у пет сетова побиједио тадашњег првог тенисера свијета, Лејтона Хјуита, и тросруког шампиона Густава Куертена. У четвртфиналу је играо још један меч од пет сетова, у којем га је поразио бранилац титуле Алберт Коста. Прије меча са Костом Робредо је изјавио: "Побиједио сам аса, побиједио сам краља", мислећи на побједе над Хјуитом и Куертеном. "Сада треба да побиједим жандара, зар не? Ако побиједим Косту, побиједио сам цијели шпил карата." Иако није доспио до четвртфинала ниједног мастерса у сезони, добри резултати на осталим турнирима омогућили су Робреду да се први пут у својој каријери нађе међу 20 најбољих тенисера. Сезону је завршио на 21. мјесту.

2004.[уреди]

Ове године Дејвис куп репрезентација Шпаније, коју су сачињавали Томи Робредо, Рафаел Надал, Карлос Моја и Хуан Карлос Фереро осваја Дејвис куп. Исте године Робредо је освојио и престижни турнир у Барселони савладавши у финалу аргентинца Гастона Гаудија резултатом 6-3, 4-6, 6-3, 3-6, 6-3. Меч је трајао три часа и 46 минута. Сезону је први завршио међу првих 20.

2005.[уреди]

Најбољи резултат у сезони му је финале турнира у Есторилу у Априлу. Такође је стигао до полуфинала турнира у Дубаију у фебруару и до четвртфинала на Роланд Гаросу, другог у каријери (први пут је било 2003. године). Дошао је и до четвртог кола на Отвореном првенству САД другу годину за редом, које је изгубио од Џејмса Блејка. Завршава сезону међу првих 20 тенисера другу годину за редом [1], као четврти најбоље рангирани шпански тенисер (остали су Надал (2), Ферер (15), Фереро (18)).

2006.[уреди]

Ова сезона била је најбоља до сад за Робреда. Освојио је своју прву (и за сада једину) титулу на турнирима мастерс серије - у Хамбургу.[2][3] савладавши Радека Штјепанека у финалу, и дошао 7. мјеста на АТП листи. Затим је у финалу турнира у Баштаду побиједио Давиденка и освојио другу титулу у сезони. 2006. Робредо је доспио до четврте рунде свих гренд слемова, осим Вимблдона, до финала турнира у Барселони, три полуфинала (укључујући два на турнирима мастерс серије - у Синсинатију и Паризу), и три четвртфинала (укључујући и четвртфинале на мастерсу у Монте Карлу. Након што је кратко био на највишој позицији у својој каријери - петом мјесту [4], квалификовао се за тенис мастерс куп, на којем није стигао даље од групне фазе.

2007.[уреди]

Први пут у каријери Робредо долази до четврфинала на Отвореном првенству Аустралије, у којем губи од првог тенисера свијета Роџера Федерера. Изгубио је још једно финале од Федерера, на Роланд Гаросу. Те године је освојио и своју прву титулу у сезони, на турниру у Сопоту, побиједивши у финалу Хосеа Акауса. Сезона је била успјешна за Робреда на твдој подлози. Играо је три финала на тврдој подлози: у Окланду, Пекингу и Мецу, у којем је освпјио другу титулу у сезони, побиједивши Ендија Марија у финалу. Сезону је завршио на 10. мјесту.

2008.[уреди]

Сезона је била лоша за Робреда, на већини турнира губио је у раној фази такмичења. Ипак је освојио једну титуле, у Баштаду, побиједивши у финалу Томаша Бердиха. Ове сезоне Робредо је имао успјеха у паровима, заједно са земљаком Рафаелом Надалом освојио је титулу на мастерсу у Монте Карлу. Сезону је завршио на 21. мјесту.

2009.[уреди]

Томи Робредо у полуфиналу Дејвис купа 2009.

Робредо је почео сезону у Сиднеју, гдје је изгубио од Марија Анчића 6-2, 6-1. На Отвореном првенству Аустралије био је постављен за 21. носиоца. Стигао је до четвртог кола, гдје га је поразио Енди Родик у три сета: 7-5, 6-1, 6-3. Освојио је титулу и појединачно и у паровима на турниру у Коста Да Сауипе у Бразилу на шљаци. Наредне седмице освојио је титулу у Буенас Ајресу, у Аргентини. У мају је дошао до четвртфинала Роланд Гароса, које је изгубио у три сета од дел Потра, 6-3 6-4 6-2. Робредо је стигао до трећег кола Вимблдона, на којем је био 15. носилац. На Отвореном првенству Шведске био је бранилац титуле и први носилац. У полуфиналу га је поразио Хуан Монако 6-0, 6-2. Затим је на три турнира за редом поражен у другом колу. На мастерсу у Синсинатију је изгубио већ у првом колу. Упркос лошим резултатима на посљедњих пет турнира (у којима му је однос побједа 1-5) нашао је форму и стигао до 4. кола на Отвореном првенству САД, побиједивши Доналда Јанга, Гиљерма Гарсију Лопеза и Џејмса Блејка.

На свом првом турниру након Отвореног првенства САД, на Отвореном првенству Кине изгубио је у другом колу од Робина Седерлинга 3-6, 3-6. Затим је учествовао на мастерсу у Шангају, гдје је стигао до трећег кола у коме га је поразио Рафаел Надал, 1-6, 4-6.

Резултати појединачно[уреди]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир


Турнир 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Поб-пор кар.
Отворено првенство Аустралије - - КВ ЧФ 14-9
Отворено првенство Француске - - КВ ЧФ ЧФ ЧФ ЧФ 29-9
Вимблдон - - - 9-9
Отворено првенство САД - - КВ 22-9
Побједе-порази на гренд слемовима 0-0 0-0 0-0 7-4 5-4 6-4 7-4 9-4 10-4 11-4 7-4 9-3 74-36
Тенис мастерс куп - - - - - - - - ГФ - 1-2
Индијан Велс мастерс - - - - 8-8
Мајами мастерс - - - - ЧФ 8-7
Монте Карло мастерс - - - - - ЧФ 9-7
Рим мастерс - - - КВ ЧФ ЧФ ЧФ 13-8
Мадрид мастерс - - - КВ ЧФ 6-7
Канада мастерс - - - - 8-7
Синсинати мастерс - - - - ПФ ПФ 12-7
Шангај мастерс НМС 2–1
Париз мастерс - - - ЧФ ПФ ЧФ 17-9
Хамбург мастерс - - - КВ ПФ П НМС 16-6
Доспио до финала АТП турнира 0 0 0 2 0 1 1 1 3 4 2 2 16
Укупно титула 0 0 0 1 0 0 1 0 2 2 1 2 9
Побједе-порази 0-0 2-2 0-2 37-20 32-26 38-26 43-25 44-24 49-29 49-26 37-23 46-25 377-228
Мјесто на АТП листи на крају године 511 249 131 30 30 21 13 19 7 10 21 N/A

Референце[уреди]

  1. ^ Tennis - ATP World Tour - Singles Rankings, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Robredo Wins 1st Masters Series at Hamburg, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Robredo wins Hamburg crown - Sports News - redOrbit, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Tennis - ATP World Tour - Singles Rankings, Приступљено 25. 4. 2013.


Са других Викимедијиних пројеката :