Тонгјонг пинјин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Тонгјонг пинјин (кин. 通用拼音, пинјин. tōngyòng pīnyīn, буквално: „Универсална/Општа употреба спајање гласа“) је била службена романизација стандардног мандаринског језика у Републици Кини (позната као Тајван) између 2002. и 2008. године. Систем је неслужбено био кориштен између 2000. и 2002. за студију новог система романизације за Републику Кину. Министарство образовања Републике Кине је одабрала систем 2002. године[1][2] али употреба није била обавезна. Од 1. јануара 2009, тонгјонг пинјин више није службен, јер је Министарство образовања одабрала ханју пинјин 16. септембра 2008.[3][4]

Историја[уреди]

Потицај за стварање тонгјонг пинјина је дошло из потребе за стандардизован систем романизације у Тајвану. Деценијама је на острву употребљавало разне системе, обично симплификације или адаптације Вејд-Џајлса. Стандардни фонетски систем за образовање језика у Тајванским школама Џујин фухао, не употребљава латиницу.

Туристи, дијаспора и имигранти у Тајвану најчешће користите енглески када нису упознати са мандаринском језику. Ханју пинјин који се користи у континенталној Кини Народној Републици Кини и Уједињеним нацијама, нуди предност као доследан фонетски систем за мандарински језик али има озбиљне недостатке у помагању говорницима без тренирања да изговарају мандаринске речи поуздано. Звуци који ханју пинјин додељује словима q и x, на пример, нису идиоматске у језицима већину корисника латинице. Тонгјонг пинјин представља покушај да се очува предност пинјина док се превазилаже неких од ових проблема.

Већина домаћих грађана Тајвана не говоре стандардни мандарински језик као њихов матерњи језик. Први језик већину људи као деца су научили тајвански језик. Овај језик, који није писан до 19. века, је историјски био без саглашљиве фонетске репрезентације. Иста ситуација постоји и са матерним језицима причан од повеликих мањина у Тајвану, као што су Хакка и староседеоци Тајвана. Језик и књижевност ових народа је предмет истраживања и образовања у Тајвану, и многа имена места (укључујући и саму реч Тајван) су изведени из других језика осим мандаринског. Тонгјонг пинјин тиме представља напор да пружи систем фонетске романизације за мандарински језик да, са врло мало промјена, може се користити за заступање тајванског и осталих језицима на острву[5].

Тонгјонг пинјин је уведена у Тајвану од стране Ју Бор-Чуана (余伯泉) 1998. године. Циљ је био да се очувају предности пинјина док неке потешкоће изговора ханју пинјина који су представљени међународним читаоцима се превасложи. Расправа и усвајању тонгјонг пинјина, као и многе друге иницијативе у Тајван, је брзо стекла странчарски облик скретањем питања националног идентитета[6]. Политичари који су се већином идентификовали као национални, као што је Демократска напредна странка и савезничке странке, нису виделе никаквог разлога да усвоје ханју пинјин само зато што континентална Кина и УН су. Ако тонгјонг пинјин више него адекватно задовољава потребе народа, РК је имала довољно разлога да га усвоји[7]. Посланици који су више идентификовали са кинеском културом, као што је Коминтанг, нису видели никаквог разлога за увођење новог система јединствен за Тајван ако је ханју пинјин већ добио међународно признање. Обе стране су оптужили другу да су свој став темељили на наклоност према Кини а не на објективном расправљању циљева заједнице[8].

Почетком октобра 2000. Мандаринска комисија Министарства знаности предложила је употребу тонгјонг пинјин као национални стандард. Министар образовања Овид Ценг (曾志朗) је поднео нацрт о Тајванској романизацији крајем октобра Извршној јуани, али је предлог био одбијен. У новембру 2000 министар Ценг је предложио да влада усвоји ханју пинјин са неким модификацијама за локалне дијалекте, али предлог је одбијен. 10. јула 2002. Министарство образовања је одржала састанак за 27 чланова. Само 13 су присуствовали. Два су отишли рано, плус председник није могао гласати, тако да предлог закона за коришћење тонгјонг пинјин је прошло гласање са десет гласова[1]. У августу 2002. влада је усвојила тонгјонг пинјин кроз управно решење које локалне власти имају овлашћења да пониште унутар своје надлежности. У октобру 2007. док је Демократска напредна странка још увек била на власти, било је најављено да ће РК стандардизовати енглеску транслитерацију својих мандаринских имена места до краја те године, након моного година збуњености која произлази из различитих правописа, користећи локално развијен тонгјонг пинјин[9].

Са Коминтанговој законодавној и председничкој изборној победи 2008. тонгјонг пинјин је замењен ханју пинјином за стандард владе РК, и постала је једина службена романизација, почетком 2009. године[3][4].

Поређење између ханју пинјина и тонгјонг пинјина[уреди]

Сугласници а, е, о, и
ИПА ɑ ɔ ɤ ɑʊ ɤʊ an ən ɑŋ ɤŋ ɑɻ ʊŋ i iɤʊ iɛn ɪn ɪŋ
Пинјин a o e ai ei ao ou an en ang eng er ong yi ye you yan yin ying
Тонгјонг пинјин a o e ai ei ao ou an en ang eng er ong yi ye you yan yin ying
Вејд-Џајлс a o o/ê ai ei ao ou an ên ang êng êrh ung i yeh yu yen yin ying
Бопомофо ㄨㄥ ㄧㄝ ㄧㄡ ㄧㄢ ㄧㄣ ㄧㄥ
пример
Сугласници u, y
ИПА u ueɪ uan uən uʊn uɤŋ uʊŋ y yɛn yn iʊŋ
Пинјин wu wo wei wan wen weng yu yue yuan yun yong
Тонгјонг пинјин wu wo wei wan wun wong yu yue yuan yun yong
Вејд-Џајлс wu wo wei wan wên wêng yüeh yüan yün yung
Бопомофо ㄨㄛ ㄨㄟ ㄨㄢ ㄨㄣ ㄨㄥ ㄩㄝ ㄩㄢ ㄩㄣ ㄩㄥ
пример
Не-сибилантни сугласници
ИПА p m fəŋ fʊŋ tiou tuei ny ly kəɻ
Пинјин b p m feng diu dui t ger k he
Тонгјонг пинјин b p m fong diou duei t nyu lyu ger k he
Вејд-Џајлс p p' m fêng tiu tui t' kêrh k' ho
Бопомофо ㄈㄥ ㄉㄧㄡ ㄉㄨㄟ ㄋㄩ ㄌㄩ ㄍㄜㄦ ㄏㄜ
пример 歌儿
Сибилантни сугласници
ИПА tɕiɛn tɕyʊŋ tɕʰɪn ɕyɛn ʈʂə ʈʂɚ ʈʂʰə ʈʂʰɚ ʂə ʂɚ ʐə ʐɚ tsə tsuɔ tsɨ tsʰə tsʰɨ
Пинјин jian jiong qin xuan zhe zhi che chi she shi re ri ze zuo zi ce ci se si
Тонгјонг пинјин jian jyong cin syuan jhe jhih che chih she shih re rih ze zuo zih ce cih se sih
Вејд-Џајлс chien chiung ch'in hsüan chê chih ch'ê ch'ih shê shih jih tsê tso tzŭ ts'ê tz'ŭ szŭ
Бопомофо ㄐㄧㄢ ㄐㄩㄥ ㄑㄧㄣ ㄒㄩㄢ ㄓㄜ ㄔㄜ ㄕㄜ ㄖㄜ ㄗㄜ ㄗㄨㄛ ㄘㄜ ㄙㄜ
пример
Тонови
ИПА ma˥˥ ma˧˥ ma˨˩˦ ma˥˩ ma
Пинјин ma
Тонгјонг пинјин ma
Вејд-Џајлс ma1 ma2 ma3 ma4 ma0
Бопомофо ㄇㄚ ㄇㄚˊ ㄇㄚˇ ㄇㄚˋ ㄇㄚ・
пример (трад./упрошћ.) 媽/妈 麻/麻 馬/马 罵/骂 嗎/吗

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Tongyong Pinyin the new system for romanization“. Taipei Times. 11. 7. 2002.. 
  2. ^ „Taiwan Authority Concerned Passes Tongyong Pinyin Scheme“. People's Daily Online. 12. 7. 2002.. 
  3. ^ а б „Hanyu Pinyin to be standard system in 2009“. Taipei Times. 18. 9. 2008.. 
  4. ^ а б „Gov't to improve English-friendly environment“. The China Post. 18. 9. 2008.. 
  5. ^ „Romanization must strike a balance“. Taipei Times. 9. 1. 2000.. 
  6. ^ „Rush to Tongyong Pinyin reckless“. Taipei Times. 19. 7. 2002.. 
  7. ^ „Minister to play down Tongyong controversy“. Taipei Times. 17. 7. 2002.. 
  8. ^ „Hanyu, Tongyong: survival of the fittest?“. The China Post. 2. 1. 2007.. 
  9. ^ „Taiwan to standardize English spellings of place names“. International Herald Tribune. 27. 10. 2007.. 

Види још[уреди]