Топлица (река)
| Топлица | |
|---|---|
 Топлица у Прокупљу, са брдом Хисар у позадини | |
| Опште информације | |
| Дужина | 136 km |
| Басен | 10.280 km2 |
| Пр. проток | 110 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| Извор | Копаоник, Панчићев врх |
| В. извора | 2.017 m |
| Ушће | Јужна Морава |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Прокупље, Куршумлија, Житорађа |
| Притоке | Косаница, Луковска река, Бањска река, Растовничка река, Трнавачка река, Бејашничка река, итд. |
| Река на Викимедијиној остави | |
Топлица је река у Србији, највећа лева притока Јужне Мораве. Карактеристична је по томе што, обилазећи брдо Хисар на улазу у Прокупље, једним делом свог тока тече узбрдо. Ова ретка појава назива се епигенија, а Топлица је једина река у Европи која има ову аномалију.[1]
Геологија[уреди | уреди извор]
По повлачењу некадашњег Панонског језера, чији се један залив дубоко завлачио између планина Јастрепца и Пасјаче, остало је између ових планина његово заравњено дно. По таквом земљишту — састављеном од водоравних слојева глине, лапора и жућкасте иловаче — потекла је Топлица преко око 600.000 година. Она се свакако брзо усецала у некадашње језерско дно, док није доспела до тврђих стена, кристаластих шкриљаца Пасјаче, када је усецање знатно успорено. Када је након неколико стотина хиљада година вода спрала и однела највећи део наслага некадашњег језера између Вршника и огранака Пасјаче, Топлица се усекла у више земљиште састављено од чврстих стена, док је према северу остало ниже и мекше земљиште, што је аномалија позната као епигенија.[2]
Слив[уреди | уреди извор]
Извире на источној страни Копаоника испод Панчићева врха тако што је граде Блажевачка река и Ђерекарска река код села Судимља у општини Брус а улива се у Јужну Мораву код Дољевца. Дуга је око 136 km. У горњем току, до изнад Куршумлије, на дужини од око 50 km протиче уском и дубоком долином, па се раније овај крај звао „Топлица Тијесна“. У овом делу Топлица је широка до 15, а дубока до 1 метар. Низводно од Куршумлије протиче кроз узану и до 500 метара дубоку Топличку котлину. Долина јој је широка до 20 метара и плитка, свега 1,5 метара дубока. То је некадашња „Топлица Равна“. Код Прокупља тече кратким сужењем (Хисарски теснац), а затим улази у равницу Добрича и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током, где је незнатно дубља, а ширина се повећава на 25—35 метара.[2]
Слив Топице захвата површину од 10.280 km². Просечан проток воде на ушћу је 110 m³/s. Колебање протока у току године је веома велико. Најзначајнија притока је река Косаница. У сливу Косанице, северозападни обронци Радан планине, има око стотину замљаних стубова главутака јединствених микрооблика рељефа у земљи. Тај део се назива Ђавоља варош. Долином Топлице и Косанице води железничка пруга која преко Мердарског превоја повезује Поморавље са Косовом.
Проток воде[уреди | уреди извор]
Минимална издашност извора реке Топлице износи 1,1 m³/s, а максимална 45 m³/s. Температура воде на извору износи 7 °C. Вода истиче на висини од 2.017 метара надморске висине. Топлица просечно у реку Јужну Мораву донесе 110 m³/s воде. Река Топлица је 1935. година имала проток чак 986 m³/s то је био највећи проток икад забележен на Топлици.
Структура тока[уреди | уреди извор]
Ток Топлице представља композитну долину. Њу чини наизменично смењивање клисура и котлина.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Samo Toplica uzbrdo teče”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 5. 2020.
- ^ а б Дукић, Душан (1952). Наше реке. Београд: Ново поколење.
Литература[уреди | уреди извор]
- Дукић, Душан (1952). Наше реке. Београд: Ново поколење.
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Топлица на Викимедијиној остави
