Топлота испаравања

С Википедије, слободне енциклопедије
Топлота испаравања за разне супстанце.

Топлота испаравања је количина енергије која је потребна за испаравање јединице масе дате супстанце. У СИ систему јединица за топлоту испаравања је J/kg.

Често се мјери на нормалној тачки кључања неке супстанце, и зависна је од температуре. Константна топлота испаравања се може претпоставити за мале разлике температуре и температуре знатно испод критичне тачке. Топлота испаравања се смањује са повећањем температуре и потпуно нестаје при критичној температури за одређену супстанцу.

Примјер водене паре[уреди | уреди извор]

У доњој табели се може наћи да је за испаравање једног килограма воде потребно 2,27 MJ (2 270 000 J) топлотне енергије. Вода је већ раније доведена на температуру од 100°C. Специфична топлота за загријавање једног килограма воде за један степен Келвина при температури мањој од 100°C је различита од топлоте испаравања, и износи 4186 J.

Енталпија испаравања електролитичких раствора[уреди | уреди извор]

Процена енталпије испаравања раствора електролита може се једноставно извршити коришћењем једначина базираних на хемијским термодинамичким моделима, као што су Питзеров модел[1] или TCPC модел.[2]

Изабране вредности[уреди | уреди извор]

Елеменати[уреди | уреди извор]

Топлота испаравања хемијских елемената
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
Група →
↓ Периода
1 H0.44936 He0.0845
2 Li145.92 Be292.40 B489.7 C355.8 N2.7928 O3.4099 F3.2698 Ne1.7326
3 Na96.96 Mg127.4 Al293.4 Si300 P12.129 S1.7175 Cl10.2 Ar6.447
4 K79.87 Ca153.6 Sc314.2 Ti421 V452 Cr344.3 Mn226 Fe349.6 Co376.5 Ni370.4 Cu300.3 Zn115.3 Ga258.7 Ge330.9 As34.76 Se26.3 Br15.438 Kr9.029
5 Rb72.216 Sr144 Y363 Zr581.6 Nb696.6 Mo598 Tc660 Ru595 Rh493 Pd357 Ag250.58 Cd100 In231.5 Sn295.8 Sb77.14 Te52.55 I20.752 Xe12.636
6 Cs67.74 Ba142 La414 * ×1 Hf575 Ta743 W824 Re715 Os627.6 Ir604 Pt510 Au334.4 Hg59.229 Tl164.1 Pb177.7 Bi104.8 Po60.1 At27.2 Rn16.4
7 Frn/a Ra37 Acn/a * ×1 Rfn/a Dbn/a Sgn/a Bhn/a Hsn/a Mtn/a Dsn/a Rgn/a Cnn/a Nhn/a Fln/a Mcn/a Lvn/a Tsn/a Ogn/a

* ×1 Ce414 Prn/a Ndn/a Pmn/a Smn/a Eun/a Gdn/a Tbn/a Dyn/a Hon/a Ern/a Tmn/a Ybn/a Lun/a
* ×1 Th514.4 Pan/a Un/a Npn/a Pun/a Amn/a Cmn/a Bkn/a Cfn/a Esn/a Fmn/a Mdn/a Non/a Lrn/a
 
Енталпија у kJ/mol, мерено на њиховим нормалним тачкама кључања
0–10 kJ/mol 10–100 kJ/mol 100–300 kJ/mol >300 kJ/mol

Испаравање метала је кључни корак у синтези металне паре, који искориштава повећану реактивност атома метала или малих честица у односу на основне елементе.

Друге уобичајене супстанце[уреди | уреди извор]

Енталпије испаравања уобичајених супстанци, мерено на њиховим одговарајућим стандардним тачкама кључања:

Једињење Тачка кључања при нормалном притиску Топлота испаравања
(J mol−1)
Топлота испаравања
(J g−1)
Ацетон 329 K, 56°C, 133°F 31300 538,9
Алуминијум 2792 K, 2519°C, 4566°F 294000 10500
Амонијак 240 K, −33.34°C, −28°F 23350 1371
Бутан 272–274 K, −1°C, 30–34°F 21000 320
Диетил етар 307,8 K, 34,6°C, 94,3°F 26170 353,1
Етанол 352 K, 78,37°C, 173°F 38600 841
Гвожђе 3134 K, 2862°C, 5182°F 340000 6090
Изопропил алкохол 356 K, 82,6°C, 181°F 44000 732,2
Метан 112 K, −161°C, −259°F 8170 480,6
Метанол 338 K, 64,7°C, 148°F 35200[3] 1104
Пропан 231 K, -42°C, −44°F 15700 356
Фосфин 185 K, −87,7°C, −126°F 14600 429,4
Вода 373,15 K, 100°C, 212°F 40660 2257

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ge, Xinlei; Wang, Xidong (20. 5. 2009). „Estimation of Freezing Point Depression, Boiling Point Elevation, and Vaporization Enthalpies of Electrolyte Solutions”. Industrial & Engineering Chemistry Research. 48 (10): 5123. doi:10.1021/ie900434h. 
  2. ^ Ge, Xinlei; Wang, Xidong (2009). „Calculations of Freezing Point Depression, Boiling Point Elevation, Vapor Pressure and Enthalpies of Vaporization of Electrolyte Solutions by a Modified Three-Characteristic Parameter Correlation Model”. Journal of Solution Chemistry. 38 (9): 1097—1117. ISSN 0095-9782. doi:10.1007/s10953-009-9433-0. 
  3. ^ NIST

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gmelin, Leopold (1985). Gmelin-Handbuch der anorganischen Chemie / 08 a (8., völlig neu bearb. Aufl. изд.). Berlin [u.a.]: Springer. стр. 116—117. ISBN 978-3-540-93516-2. 
  • Young, Hugh D.; Francis W. Sears, Mark W. Zemansky (1982). University physics (6th изд.). Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-07199-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]