Топлота реакције

Из Википедије, слободне енциклопедије

Енталпија је мера тоталне енергије термодинамичког система. Она се састоји од унутрашње енергије, која је енергија неопходна да би се формирао систем, и количине енергије потребне да би се обезбедио простор за систем потискивањем његове околине, и успоставили његова запремина и притисак.[1][2]

Топлота (енталпија) стварања једињења се односи на један мол супстанце на температури од 25 °C и притиску од 101,3 kPa. Под топлотом (енталпијом) стварања подразумева се топлотни ефекат реакције при којој настаје 1 mol сложене супстанце из простих супстанци. Укупна промена енталпије је стална и не зависи од тога да ли се реакција одиграва у једном степену или више степена, ако се полази од истих компонената и добијају исти производи реакције са истим агрегатним стањем. Топлотни ефекат реакције (или промена енталпије реакције) једнак је алгебарском збиру енталпије стварања производа умањеном за суму ставарања полазних супстанци (реактаната).

Извори[уреди]

  1. ^ G.J. Van Wylen and R.E. Sonntag (1985), Fundamentals of Classical Thermodynamics, Section 5.5 (3rd edition), John Wiley & Sons Inc. New York, NY. ISBN 0-471-82933-1
  2. ^ Henderson Douglas, Eyring Henry, Jost Wilhelm (1967). Physical Chemistry: An Advanced Treatise. Academic Press. стр. 29. 

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

  • Haase, R. In Physical Chemistry: An Advanced Treatise; Jost, W., Ed.; Academic: New York, 1971; p 29.
  • Gibbs, J. W. In The Collected Works of J. Willard Gibbs, Vol. I; Yale University Press: New Haven, CT, reprinted 1948; p 88.
  • Laidler, K. The World of Physical Chemistry; Oxford University Press: Oxford, 1995; p 110.
  • C.Kittel, H.Kroemer In Thermal Physics; S.R Furphy and Company, New York, 1980;, pp. 246
  • DeHoff, R. Thermodynamics in Materials Science: 2nd ed.; Taylor and Francis Group, New York, 2006.

Спољашње везе[уреди]