Топографска карта
Топографска карта је графички приказ неког дела Земљине површи, који је пропорционално умањен и ортогонално пројектован на хоризонталну раван на којој су утврђеним знацима приказани важни природни и вештачки објекти. Израда топографских карата изучава се у топографији.
Свака топографска карта садржи: размеру и садржај карте.
У Србији постоје следећа правила обележавања:
Размера (износ пропорционалног смањења) чини однос дужи на карти и у природи. На карти је она представљена као графички размерник или у виду бројчаног односа. Садржај топографске карте чине рељеф обележен смеђом бојом (изохипсе и шрафе), хидрографија обележена плавом бојом, вештачки објекти обележени црном и црвеном бојом. Изохипсе су линије које спајају тачке са истим надморским висинама. Њихово вертикално одстојање се назива еквидистанца.
Историјски развој[уреди | уреди извор]
Топографске карте се заснивају на топографским истраживањима. Ова истраживања се спроводе на великим подручјима и за циљ имају приказ карактеристичних изгледа терена.[1] По свом циљу се разликују од катастарских којима је циљ истраживања би везан само за приказ граница имања и државних граница.
Прва топографска карта у више листова једне целе земље, завршена је од стране Carte géométrique de la France, 1789.[2] Топографска истраживања су била спроведена како би помогла војсци у планирању битки и распоређивању снага за одбрану. За ово су од виталног значаја били подаци о елевацији терена.
Подела[уреди | уреди извор]
Подела топографских карата може се извршити на основу неколико критеријума, а најчешћи од њих су: размера, садржај и начин израде. Међутим, како је свака подела резултат договора, тако се, код различитих аутора, могу наћи различити критеријуми поделе по истим основама.
Подела карата по размери[уреди | уреди извор]
Према размери, топографске карте се могу груписати у три категорије:
- планови - топографске карте најкрупније размере. Њихова размера је већа од 1:10 000 (1:5 000, 1:2 500, 1:1000, 1:500, 1:250, 1:100);
- топографске карте средње размере - обухватају све размере од 1:10 000 до 1:200 000;
- географске, или прегледне, карте - топографске карте, чија је размера ситнија од 1:200 000.
Подела карата по садржају[уреди | уреди извор]
Садржај топографске карте подразумева природне и вештачке објекте приказане на карти. У зависности од различите сврхе истраживања, израђују се карте различитог садржаја, које се, према овом критеријуму, могу поделити у следеће категорије:
- потпуне карте - садрже све природне и вештачке објекте, који се у датој размери могу приказати. Уз објекте су дати и подаци о њима, као што су коте, називи река, планина, насељених места;
- неме карте - садрже све објекте које садрже и потпуне карте, са том разликом, што су њихови називи изостављени;
- слепе карте - садрже само природне објекте, тј. изохипсе терена са означеним вредностима надморских висина. Такође, на овим картама означени су и сви водотокови који се у датој размери могу приказати, као и њихови називи. Ова врста карата је увек двобојна - изохипсе су приказане у стандардној, смеђој, боји, док су водотокови плави.
Подела карата према начину израде[уреди | уреди извор]
Топографске карте могу се израђивати на два различита начина. Класичан начин израде карата је геодетско снимање координата карактеристичних тачака рељефа, и њихово касније повезивање на карти. Савремени начин израде топографских карата подразумева мерења обављена на стереомоделима, добијеним аеро или терестричким стереоснимањем. По начину израде, карте могу бити:
- класичне топографске карте, базиране на подацима непосредно мереним на терену;
- фотограметријске топографске карте, урађене на основу аеро или терестричких стереоснимака, уз неопходне контролне тачке мерене на терену.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ The range of information is indicated by the title of a map produced in 1766: A Topographical Map of Hartfordshire from an Actual Survey in which is Express'd all the Roads, Lanes, Churches, Noblemen and Gentlemen's Seats, and every Thing remarkable in the County, by Andrew Dury and John Andrews, reprinted by Hertfordshire Publications in 1980. This showed the relief by using hachures.
- ^ Library of Congress: Geography and Maps, General Collections, Приступљено 25. 4. 2013.
