Торински краљевски канон
Торински краљевски канон или Торинска листа краљева је свитак папируса, који представља најкомплетнију познату хронику египатских фараона. Записан је хијератским писмом у време Рамзеса II (Деветнаеста династија, 13. век п.н.е) на полеђини евиденције о порезима.
Овај документ се често непрецизно назива канон. Торинска листа је неформална хронолошка листа краљева од најстаријих времена до краљева Новог царства са означеном дужином владавине за сваког владара.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Овај свитак папируса купио је у Теби (град Луксор) италијански дипломата и сакупљач старина Бернардино Дровети (итал. Bernardino Drovetti) око 1820. године. Верује се да је свитак у то време био неоштећен. Године 1824. стигао је у Египатски музеј у Торину (итал. Museo Egizio). Када је кутија са папирусом отворена у Италији, откривено је да се свитак распао у мноштво делића (око 300 фрагмената). Жан-Франсоа Шамполион га је испитао, али је успео да дешифрује само нека имена фараона са већих неоштећених фрагмената. Саксонски истраживач и Шамполионов ривал Густав Зејфарт (1796–1885) начинио је комплетнију ресконструкцију оригиналног папируса користећи анализу биљних влакана. Алан Гардинер је 1959. објавио савремену реконструкцију овог документа[2]. Најбољу реконструкцију до сада објавио је 1997. египтолог Ким Рајхолт, у којој је исправио грешке у одељку о Четрнаестој династији[3]. И поред реконструкције, око 50% папируса недостаје.
Године 2009. у складишту музеја пронађена је кутија са још неупотребљеним фрагментима краљевског канона.[4].
Опис[уреди | уреди извор]
Димензије папируса су 1,7 m са 0,42 m. Израђен је од другоразредног папируса. Овај папирус је првобитно био евиденција о прикупљеном порезу, а списак владара је исписан на његовој полеђини црним и црвеним мастилом.[5] Састоји се из 11 стубаца, а у сваком од њих има 25-31 ред. Крај папируса је давно одсечен у сегменту где је престао запис о порезу. Сматра се да је ту постојала још једна колонa, чија је чиста полеђина употребљена за нови запис. Последља описана династија у сачуваним колонама је Шеснаеста. Папирус је списак имена преко 300 владара, година живота, дужине владавине у годинама, а за неке још и у месецима и данима. Списак је био састављен као копија података из више извора. Нека имена владара или дужина њихове владавине су недостајали у изворима, тако да је писар означио ова места са „није познато”. У неким случајевима владари су груписани по породицама, што приближно одговара династијама по Манетону. Списак обухвата и имена маргиналних владара који су владали малим територијама, и које други извори углавном игноришу. Помињу се и краљеви из Петнаесте династије, Хикси, који су владали Доњим Египтом и делтом Нила, иако се на листама владара странци обично изостављају.
Списак владара почиње митским краљевима, попут богова, полубогова и духова. Чињеница да је списак исписан на полеђини старијег папируса је вероватно индикација да овај списак није имао формални значај за аутора. Вероватно је требало да служи као помоћно средство у администрацији. Стога овај папирус није пристрасан против непопуларних владара и сматра се да садржи списак свих владара Египта до краја 16. династије.
- Прва и друга колона су посвећене митским боговима, полубоговима и духовима
- Колоне 3 и 4 посвећене су владарима I до V династије
- Пета колона садржи краљеве VI до VIII династије
- Владари IX и X династије представљени су од краја 5. и на почетку 6. колоне
- Остатак 6. колоне садржи XI династију и почетак XII династије
- Седма колона садржи списак осталих владара XII династије, и неких владара XIII династије
- Преостали краљеви XIII династије су у 8. колони
- Владари XIV династије су у 9. и на почетку 10. колоне
- У 10. колони су фараони XV династије
- Краљеви XVI династије су на крају 10. колоне и почетку 11. колоне
- Једанасеста колона садржи још имена 15 владара непознате династије (XVII династија?)
Осим Торинског канона, значајни документи који помињу имeна краљева Египта су Абидоски попис краљева (такође 19. династија) и Манетонова „Египтика” (Αἰγυπτιακά, Aigyptiaka) из Птоломејског периода (рани 3. век п.н.е).
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ The Political Situation in Egypt during the Second Intermediate Period, c. 1800–1550 B.C. (Carsten Niebuhr Institute Publications. Vol. 20, ISSN 0902-5499). Copenhagen . 1997. ISBN 87-7289-421-0. стр. 9.
- ^ GARDINER, Alan H. "The Royal Canon of Turin", Oxford : Printed for the Griffith Institute at the University by V. Ridler, 1959.
- ^ Ryholt, Kim. "The Turin King-List." Ägypten und Levante 14, 2004, pp. 135-155.
- ^ 3,000-year-old papyrus fragments found, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Ryholt, стр. 135–155
