Тотални рат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Тотални рат је војни сукоб у коме зараћене стране мобилишу све расположиве ресурсе како би уништили способност за ратовање непријатељске стране. Пракса тоталног рата постоји вековима, али су је тек средином и крајем 19. века стручњаци идентификовали као посебну класу у теорији ратовања.

Први познати тотални рат је био Пелопонески рат, који је описао историчар Тукидид. Овај рат је вођен између Атине и Спарте између 431. и 404. п. н. е. Пре тога, грчки ратови су били ограничен и ритуализован облик сукоба.

Тридесетогодишњи рат се такође може сматрати тоталним ратом[1]. Овај рат је вођен између 1618. и 1648, углавном на територији данашње Немачке. Готово све велике европске силе су учествовале, а привреда сваке од њих је била фокусирана на овај рат. Цивилна страдања су била велика. Цивилни губици се процењују на око 15-20%, услед борби, глади и болести. Величина армија је драматично порасла током овог периода, као и трошкови ратовања. Пљачка је уобичајено коришћена да се плате и нахране војници.

У 18 и 19. веку, примери тоталног рата су Француска револуција и Тајпан побуна у Кини. И у Америчком грађанском рату је коришћена тактика тоталног рата.

У 20. веку, тотални рат је вођен током Првог и Другог светског рата.

Од самог почетка Другог светског рата, Велика Британија се спремала за тотални рат, поучена искуствима из Првог светског рата. Унапред је припремљено законодавство, како би одмах по почетку рата могла да се спроведе мобилизација, а привреда да се оријентише на ратне напоре.

„Питам вас: Да ли желите тотални рат? Ако је потребно, да ли желите рат тоталнији и радикалнији од било чега шта можемо и да замислимо данас?“

Нацистички министар пропаганде, Јозеф Гебелс, 18. фебруара 1943, у свом Говору у Спортпаласту

Са друге стране, Немачка је у рат ушла са новим борбеним концептом - блицкригом, и није рат посматрала као тотални рат. Народ и привреда нису били припремљени за дуготрајни рат, а држава је и даље водила политику да је женама место у кући, и оне нису мобилисане, нити су радиле у фабрикама. Званично, Немачка није прихватила да се налази у тоталном рату до Гебелсовог Говора у Спортпаласту 18. фебруара 1943.

Комунистички Совјетски Савез је већ имао командну економију, која је била погодна за тренутно преусмеравање за потребе тоталног рата. На почетку рата су фабрике од значаја за ратну производњу измештене са простора које су Немци убрзо освојили.

Референце[уреди]

  1. ^ Military developments in the Thirty Years War, Приступљено 25. 4. 2013.

Види још[уреди]