Траве (ријека)

С Википедије, слободне енциклопедије
Траве
Ушће Траве у Балтичко море
Мапа Траве
Опште информације
Дужина124 km
Басен2676 km2
СливБалтички
ПловностПловна
Водоток
ИзворАренсбек, Осхолстајн, Шлезвиг-Холштајн
УшћеБалтичко море
Географске карактеристике
Држава/е Немачка
Шлезвиг-Холштајн
РегијаОсхолстајн
ПритокеКлавер Ау, Швартау, Бесте, Вакениц, Степениц.
Река на Викимедијиној остави
Trave у Либек

Траве је ријека у савезној држави Шлезвиг-Холштајн, Њемачка. Отприлике је дуга 124 km (77 mi), тече од свог извора близу села Гиселраде у Осхолстајну до Травемунде-а, гдје се улива у Балтичко море. Пролази кроз Бад Зегеберг, Бад Олдесло и Либек, гдје је повезан с каналом Елба-Либек.[1] Пловна је за бродове од Балтика до луке у Либеку.[2] Тунел Херен пролази испод Траве, као и бројни мостови преко ријеке. У притоке Траве спадају Вакниц и Степниц.

Ријечни ток[уреди | уреди извор]

Извор и горњи ток[уреди | уреди извор]

Траве извире у Гиселраде (село у Осхолстајну), одакле се креће према југу кроз Вардесе у Бад Зегебергу, а затим даље јужно до Бад Олдеслоа. Ту се окреће према истоку, јужно од Рајнфелда, пролазећи поред Хамбергеа и Мослинга (округ у Либеку) до Либека.[3]

У Либеку[уреди | уреди извор]

Канал Елба-Либек прикључује се на Траве са југа непосредно прије него што ријека стигне до Либека. У средњовјековном Либеку, ријека је трансформисана у складу са потребама бродарства и одбране града, чинећи Стари град једним острвом. Јужно од катедрале у Либеку канал се рачва у неколико праваца, са оригиналним каналом познатим као Градска ријека. Равница града Либека се одваја на запад, а канал Траве се одваја на исток од курса Градске ријеке и тече у некадашњем кориту Вакеница до сјевероисточне стране Старог града. Модерни Вакениц се придружује Каналској ријеци са истока, а три канала се рекомбинују на сјеверном крају острва Старог града.[4]

Доњи ток[уреди | уреди извор]

Сјеверно од Либека почињу луке. Између Старог града и острва Тирхоф налази се трговачка лука Либек. Ријечица Швартау улази у ријеку са сјевера. На полуострву између Шватауа и Траве налази се дворац полапских Словена, Љубице. Ријека пролази кроз резерват природе Шнелбрух и тече око Херенинсела. Овде се град Травемунде налази на западној обали. Траве се шири у ушће између Херенинсела и ушћа у заливу Либек. Ријека затим тече између Травемундеа и Привал полуострва у Балтичко море.[4][5]

Геополитички значај[уреди | уреди извор]

У раном средњем вијеку, горњи ток Траве (заједно са Швентинеом) је био део границе Саса и западне границе Вагрије.[6] У Старом граду у Либеку ријека је дио средњовјековних градских утврда. Доњи ток данас формира границу између држава Шлезвиг-Холштајн и Мекленбург-Западна Померанија.

Геологија[уреди | уреди извор]

Доњи ток Траве настао је у посљедњем леденом добу, када су глечерски токови исклесали дубоке фјордове у садашњу обалу Балтичког мора.[6] Од краја леденог доба ријека комуницира с морем; њен доњи крај се зове Traveförde (фјорд Траве).

Рекреација и очување природе[уреди | уреди извор]

Подручје које окружује ток Траве означено је као очувано "станиште флоре и фауне" Директивом о стаништима Европске уније. Ријека тече кроз низ природних резервата и неразвијених подручја, а њен базен је дом разних ријетких и угрожених животињских врста. Подручје је популарна дестинација за планинарење, бициклизам, вожњу кануом и риболов. Њемачка организација "Пријатељи природе" прогласила је ријеку Траве њемачким ријечним пејзажем године за 2016/17.[7][8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Trave Gewässerbeschreibung – Übersicht”. Fluss Info (на језику: German). Приступљено 13. 4. 2016. 
  2. ^ Baltic Sea (Southern Part) (Twelfth изд.). National Geospatial-Intelligence Agency. 2007. Приступљено 8. 4. 2016. 
  3. ^ „Kanuverleih auf der Trave aufgeteilt in drei Etappen”. Kanu Zentrale Lübeck (на језику: German). Архивирано из оригинала 05. 07. 2016. г. Приступљено 15. 4. 2016. 
  4. ^ а б „Mit der Trave durch Holstein”. Norddeutscher Rundfunk (на језику: German). 7. 11. 2014. Приступљено 14. 5. 2016. 
  5. ^ „Personenschifffahrt Traverundfahrten R. Quandt OHG”. City of Lübeck (на језику: German). Архивирано из оригинала 12. 04. 2016. г. Приступљено 15. 4. 2016. 
  6. ^ а б Hardt, Matthias (2001). Limes Saxoniae. Reallexikon der Germanischen Altertumskunde (на језику: German). 18. Berlin-New York: Landschaftsrecht – Loxstedt. стр. 442—446. ISBN 978-3-11-016950-8. 
  7. ^ Heinemann, Jania (19. 3. 2016). „Die Trave – Stormarns ausgezeichneter Fluss”. Hamburger Abendblatt (на језику: German). Приступљено 12. 4. 2016. 
  8. ^ Bosslet, Verena (17. 3. 2016). „Die Trave — Fluss mit vielen Gesichtern”. Lübecker Nachrichten (на језику: German). Приступљено 13. 4. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]