Тракија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Подручје Тракије.

Тракија (грч. Θράκη Thrákē буг. Тракия, Trakiya лат. Thracia или Threcia тур. Trakya) је историјска и географска област на крајњем југоисточном делу Балканског полуострва. Област Тракије је због свог доброг саобраћајног положаја имала веома нестабилну историју, па је и данас подељена између три државе: Грчке, Турске и Бугарске. Турци ову област зову и Румелијом.

Положај и границе[уреди]

Слика из Трачанског гроба код Казанлика
Стара карта Тракије
Река Марица је главна река Тракије
Пловдив је највећи град Бугарске Тракије

Тракија се налази у југоисточном углу Балкана. Простире се између реке Месте и изворног дела реке Арде на западу и Босфора на истоку. На северу су границе североисточни Родопи, планине Истранџа и Браница и простире се на југ све до Дарданела, Егејског и Мраморног мора. Пружа се правцем запад-исток око 358km, правцем север-југ најшира је у централном делу око 142km, а у пределу Истанбула око 27km.

Највећи део Тракије припада Бугарској, мањи Турској, а најмањи Грчкој. Дели се на источну и западну Тракију. Источна Тракија захвата европски део Турске а западна Тракија обухвата део северозападне Грчке између река Месте и Марице и грчко-бугарске границе. У Бугарској захвата југоисточни део државе.

Природни услови[уреди]

Рељеф Тракије је различит. На западу је то претежно планинска област Родопа, док се у средишњем делу спушта у пространу и плодну долину Марице. На истоку се поново уздижу планине Истранџа и Браница. На јужној обали има доста мочварних подручја. Тракији припада и Галипољско полуострво.

Клима је средоземна дуж егејске обале Тракије, да би у равницама у унутрашњости подручја прешла у њену измењену варијанту (хладне зиме са снегом и мразом). У планинским крајевима клима је много оштрија и потпуно континентална. Изузев планинских крајева на западу, већи део области прима мало падавина (нарочито лети), па је за развој пољопривреде неопходно наводњавање.

Историја[уреди]

Тракију су првобитно насељавали Пелазги, племе које је било у тесној вези са другим грчким племенима. Трачани су основали Елефсис на Атици, а митски музичари Орфеј и Мусеос били су Трачани. У древна времена Тракија се простирала од планине Олимп на југу, све до Дунава на северу, а Абдера, родно место Демокрита, била је једна од њених најчувенијих градова. Током римског и византијског периода Тракија је и даље имала важну улогу у историји и била једна од њених Балканских провинција.

Велики део Тракије почетком 20. века је отцепљен и дат Бугарској, док је после Првог светског рата, Турска узела други део око Једрена (Споразум у Лозани, 1923. године), а Грчка је преузела егејски део области са градовима Ксанти, Комотини и Александруполис. Река Марица постала је граница између Грчке и Турске. Ове околности и бројни ратови и немири довели су до тога да се некад веома верски и етнички измешано становништво у целој Тракији пресели у делове који су припали њиховим матицама.

Становништво[уреди]

Тракија је одувек била густо насељена, а и данас спада у гушће насељене делове Балкана. По последњим подацима број становника је следећи:

Део Тракије Окрузи Површина Становништво Густина насељености
Грчка Тракија Родопи, Еврос, Ксанти 8.578 km² 368.993 ст. 43,0 ст./км²
Турска Тракија Једрене, Киркларели, Текирдаг, Истанбул (део) 22.000 km² 8.500.000 ст. 380 ст./км²
Бугарска Тракија Крџали, Пловдив, Смољан, Пазарџик, Хасково, Стара Загора, Бургас, Јамбол, Сливен 42.084 km² 2.828.653 ст. 67,2 ст./км²

Највећи градови у Тракији су: Истанбул (део), Пловдив, Бургас, Стара Загора, Сливен, Једрене, Текирдаг, Александруполис.

Привреда[уреди]

Тракија је одувек представљала плодну равницу окружену планинским крајевима, па је значај развијене пољопривреде одувек био важан за њену историју. Пољопривреда је и данас развијена (уз наводњавање). У новије време дошло је до наглог развоја индустрије, нарочито око највећих градова, (Истанбула посебно).

Повољни услови за развој саобраћаја такође су одлика Тракије, јер преко ње воде сви сувоземни путеви са Балкана ка Малој Азији. Најважнији путеви су:

Ови путеви данас спадају у најпрометније путеве не само Балкана, него и целе Европе.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тракија