Трајчо Костов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трајчо Костов

Трајчо Костов
Трајчо Костов

Биографија
Датум рођења 17. јун 1897.
Место рођења Софија (Кнежевина Бугарска)
Датум смрти 16. децембар 1949.
Место смрти Софија (Народна Република Бугарска)

Трајчо Костов (буг. Трайчо Костов; Софија, 17. јун 1897Софија, 16. децембар 1949) је био један од водећих бугарских комуниста од 1944. до 1949. године. Страдао је као жртва противјугословенских чистки у Бугарској.

Биографија[уреди]

Рођен је 1897. године у Софији. Године 1916, био је мобилизован у Бугарску војску и учествовао у бугарској окупацији српског дела Македоније. После завршетка рата, запослио се као стенограф у Народном собрању Бугарске и уписао Правни факултет у Софији. Године 1920, постао је члан Комунистичке партије Бугарске, а 1924. је ухапшен и осуђен на осам година робије због комунистичке активности.

Године 1929, био је амнестиран, после чега се упутио у Совјетски Савез. Тамо је постао члан Свесавезне комунистичке партије (бољшевика). Радио је као функционер у Коминтерни. У бугарској је боравио од 1931. и 1932. и од 1935. до 1936, а 1938. године се вратио за стално.

После учлањења Бугарске у Тројни пакт, 1942. је био ухапшен и осуђен на доживотну робију. По капитулацији фашистичке Бугарске 9. септембра 1944, био је ослобођен из затвора и дошало на чело БКП. Ту је функцију обављао до повратка у земљу Георгија Димитрова и Васила Коларова.

Између 1946. и 1949, био је потпредседник у неколико бугарских влада, а од 1945. до 1949. године народни послник у Собрању Бугарске.

Марта 1949. године, Костов је уклоњен из владе и постављен на место директора Народне библиотеке „Свети Ћирило и Методије“ у Софији. Јуна исте године, искључен је из Централног комитета БКП и ускоро био ухапшен. Дана 7. децембра, против њега је покренут монтирани судски процес. Под оптужбом да је агент југословенских комуниста и Запада, осуђен је на смрт и обешен у ноћи са 16. на 17. децембар.

Бугарске власти су га рехабилитовале 1956. године, по завршетку хајке Информбироа против Југославије.

Литература[уреди]

  • Иво Банац. Са Стаљином против Тита, „Глобус“, Загреб 1990. година, 213. и 214. стр.