Тренчин

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

За друго значење, погледајте чланак Тренчин (вишезначна одредница).

Тренчин Trenčín
Тренчин

Основни подаци
Држава	Словачка
Крај	Тренчински
Округ	Тренчин
Регија	Поважје
Становништво
Становништво (31.12.2006)	56 760
Густина становништва	692 ст/km²
Положај
Координате	48°53′39″N 18°02′26″E / 48.894167, 18.040556
Надморска висина	211 m
Површина	81,99 km²
Тренчин Тренчин на мапи Словачке
Остали подаци
Градоначелник	инг. Бранислав Целер (СДКУ-ДС)
Поштански код	911 XX
Позивни број	0 32
Регистарска ознака	TN
Веб-страна	www.trencin.sk

Координате: 48° 53′ 39" СГШ, 18° 02′ 26" ИГД

Тренчин (свк. Trenčín, мађ. Trencsén, нем. Trentschin, лат. Laugaricio) је девети по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Тренчинског краја.

Тренчин је познат по две ствари. Над градом доминира средњовековна тврђава тзв. Тренчински град, а сам град води порекло још од Римљана о чему сведочи уклесани натпис „Laugaricio“ из 179. године.

Природни услови [уреди]

Тренчин је смештен у западном део државе, недалеко од границе са Чешком (12 км). Престоница државе, Братислава, налази се 120 км јужно.

Рељеф: Тренчин се развио у истоименој Тренчинској котлини, коју прави река Вах. Надморска висина града је око 210 метара. Оближње планине припадају планинском венцу Карпата. Западно од града је издижу се Бијели Карпати, док се источно издижу Стражовске врхи.

Клима: Клима у Тренчину је умерено континентална.

Воде: Кроз град протиче највећа река у Словачкој, Вах, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.

Историја [уреди]

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. У време старог Рима овде је била граница царства, увек нестабилна и са сукобима. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у 7. веку, а статус слободног града добија крајем 11. века. Током следећих векова град је био у саставу Угарске. У другој половини 19. века град је доживео нагли развој и бројчано нарастао.

Крајем 1918. г. град је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде. Старо градско језгро је обновљено последњих година.