Трибунат (Француска)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Трибунат (фр. le Tribunat) био је скупштина Прве француске републике и Првог француског царства. Поред Трибуната, постојале су још три скупштине: Сенат, Државни савјет и Законодавни корпус.

Надлежности[уреди]

Трибунат је званично почео са радом 1. јануара 1800. упоредо са Законодавним корпусом. Преузео је неке од функција Савјета пет стотина, али његова главна функција је била претресање законских предлога и достављање савјетодавног мишљења Законодавном корпусу. Право предлагања закона задржао је Државни савјет.

Трибунат је слао три говорника (оратора) да расрпављају о предложеном законском предлогу са владиним повјереницима пред Законодавним корпусом. Они нису могли гласати, али први конзул је увијек могао да уважи мишљење Трибуната. Напосљетку, Трибунат је могао тражити од Сената да поништи законодавне и владине акте уколико сматра да су неуставни.

Трибунат је званично укинут 19. августа 1807, а његове надлежности прешле су на три комисије Законодавног корпуса. Њих је бирао Законодавни корпус из својих редова, а састојале су се од по седам чланова.

Састав[уреди]

Чланови Трибуната нису били бирани непосредно, већ их је бирао Сенат са посебне листе кандидата.

Према Уставу VIII године, Трибунат је био састављен од 100 чланова који су морали имати најмање 25 година. Чланство се обнављало сваких пет година и члан је могао бити изабран неограничени број пута. Према Уставу X године, Трибунат се састојао од 50 чланова. Половина чланова би се обнављала сваке три године. Трибунат је био подијељен у секције. Према Уставу XII године, предсједника Трибуната је именовао император из реда три кандидата које би предложио Трибунат.

Трибунат је имао два квестора које је именовао цар са листе кандидата коју је предлагао Трибунат. Био је подијељен у три секције: Секцију законодавства, Секцију унутрашњих послова и Секцију финансија. Свака секција је предлагала три кандидата из реда својих чланова за предсједника секције. Предсједник Трибуната је затим између њих именовао предсједнике секција.

Види још[уреди]

Извори[уреди]