Тринитротолуен

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Trilit“ preusmerava ovde, za drugo značenje pogledajte Трилит (грађевина)
Тринитротолуен
Trinitrotoluene.svg
TNT-from-xtal-1982-3D-balls.png
IUPAC име
Други називи 2,4,6-Тринитротолуен,
ТНТ, Трилит, Толит, Тринол, Тротил, Тритоло, Тритолол, Тритон, Тротол, Тринитротолуол,
2,4,6-Тринитрометилбензен
Идентификација
Абревијација TNT
CAS регистарски број 118-96-7 YesY
PubChem[1][2] 11763
ChemSpider[3] 8073 NoN
EINECS број 204-289-6
DrugBank DB01676
КЕГГ[4] C16391
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула C7H5N3O6
Моларна маса 227.13 g/mol
Агрегатно стање бледо жут.
Густина 1.654 g/cm3
Тачка топљења

80.35 °C

Тачка кључања

295 °C (разлаже се)

Растворљивост у води 0.13 g/L (20 °C)
Растворљивост у етар, ацетон, бензен, пиридин растворан је
Подаци о експлозивности
Осетљивост на шок Неосетљив
Осетљивост на трење Неосетљив до 353 N
Експлозивнa брзина 6900 m/s
РЕ фактор 1.00
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) ICSC 0967
ЕУ-класификација Експлозив (E)
Токсичан (T)
Опасан по животну средину (N)
EU-индекс 609-008-00-4
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
2
4
 
Р-ознаке R2, R23/24/25, R33, R51/53
С-ознаке (S1/2), S35, S45, S61
Сродна једињења
Сродна једињења пикринска киселина
хексанитробензен
2,4-динитротолуен

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Тринитротолуен (ТНТ) је хемијска супстанца са формулом C6H2(NO2)3CH3.[5][6] Ово једињење је први припремио 1863. године немачки научник Џулиус Вилбранд, покушавајући да добије средство за бојење, а двадесет година касније откривено је да се ради о веома јаком експлозиву.[7]

Особине[уреди]

Жуте је боје и позната је као експлозив. Користи се и као јединица за мерење јачине експлозија (нуклеарних, конвенционалних,...).

ТНТ је најраспрострањенији и најважнији војни експлозив због својих особина а то су да се бризантни екcплозив, лако се лије и чува, стабилан је, може дуго да се складишти. Примењује се у скоро свим типовима артиљеријске муниције. Самостално у тренутним гранатама и помешан са хексогеном у односу 60%:40% у против-оклопним кумулативним гранатама.

Хемијска реакција[уреди]

Због брзог распада и егзотермијске реакције (хемијска реакција у којој се производи енергија), реакција је експлозивна, што је последица брзог пораста ваздушног притиска.

2 C7H5N3O6 → 3 N2 + 5 H2O + 7 CO + 7 C

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. стр. 389-91. ISBN 0-08-010238-7. 
  6. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  7. ^ Royal Society of Chemistry: Chemistry in its element: compounds - TNT, приступ 10.7.2013 ((en))

Литература[уреди]

  • Urbanski, Tadeusz (1964). Chemistry and Technology of Explosives. 1. Pergamon Press. стр. 389-91. ISBN 0-08-010238-7. 

Спољашње везе[уреди]