Трицијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трицијум
Hydrogen-3.png

Трицијум

Опште
Име, симбол тритијум, тритон,3H
Број неутрона 2
Број протона 1
Подаци о нуклидима
Природна распрострањеност trace
Полураспад 12.32 године
Производ распада 3He
Маса изотопа 3.0160492 u
Спин 12
Вишак масе 14,949.794± 0.001 KeV
Eнергија везивања 8,481.821± 0.004 KeV
Мод распада Енергија распада
Бета распад 0.018590 MeV

Трицијум (из грчког tritós »трећи«) је поред протијума и деутеријума природни изотоп водоника. Његово атомско језгро се понекад назива и тритон.[1][2]

Хемијски симбол трицијума је 3H, а поједностављено се може обиљежити са T. У поређењу са деутеријумом, поред што има протон у атомском језгру, не посједује један, већ два неутрона. Међутим ово атомско језгро је нестабилно и распада се са једним временом полураспада од 12,32 година по емисији једног електрона у 3He (бета распад). Такође трицијум је радиоактиван.[3]

Иако изотопи истог хемијског елемента имају једнаке физичке и хемијске особине, код водоника се због значајне разлике у тежини атомског језгра појављују различите физичке особине између обичне, тешке и претешке воде. Трицијум оксид (претешка вода) T2O има тачку кључања од 101,51 °C, а температуру топљења износи 4,48 °C.

Производња[уреди]

Природним путем трицијум настаје неутронским бомбардовањем језгара атома азота из космичког зрачења у горњим слојевима атмосфере.

14N + n12C + 3H

Конвекционалним струјањима трицијум доспијева до земљине површине као трицијумводоник. У читавој природи постоји можда око 2 – 3,5 kg трицијума.

Вјештачки трицијум се добија у језгро-реактору. Ово се одвија:

  • бомбардовањем 6Li-мете са неутронима из реакторског језгра
  • екстракцијом из хладне воде из реактора тешке воде, гдје настаје као нус продукт.

Употреба[уреди]

Између осталог користи се у биологији, хемији и медицини. Користи се као маркер (трејсер) за маркирање појединих супстанци.

Као средство за освјетљавање користи се мјешавина гасовитог Трицијума и флуоресцентног средства у запечаћеним боросиликат-ампулама. Трицијумово бета зрачење активира унутрашњи слој којим је премазана унутрашња страна ампуле и на тај начин производи слабо, флуоресцентно свјетло. Ово „хладно освјетљење“ има теоретски животни вијек од више деценија, а на тржишту га је могуће наћи у више боја, под називом Трејсер (Tracer).

Трицијум се такође користи као средство за освјетљавање, на примјер на казаљкама сатова, на бројевима сатова. Код производње и складиштења већих количина трицијума, не смију се искључити ризици по здравље.

Трицијум је такође саставни дио појединог атомског оружја У будућим атомским електранама требало би да се користи мјешавина деутеријума и трицијума као погонско гориво.

Доказивање[уреди]

Доказивање постојања трицијума се врши помоћу течних цинтилатора и отворених јонизаторских комора.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. „Tritium (Hydrogen-3) – Human Health Fact sheet“. Argonne National Laboratory. 2005-08 Приступљено 19. 9. 2010.. 
  2. Serot, O.; Wagemans, C.; Heyse, J. (2005). „New Results on Helium and Tritium Gas Production From Ternary Fission“. International conference on nuclear data for science and technology. AIP Conference Proceedings 769: 857–860. DOI:10.1063/1.1945141. 
  3. L. L. Lucas, M. P. Unterweger (2000). „Comprehensive Review and Critical Evaluation of the Half-Life of Tritium“. Journal of Research of the National Institute of Standards and Technology 105 (4): 541.