Три прасета
Три прасета је популарна басна чији протагонисти су три прасета која за непријатеља имају вука који би да их поједе. Прва издата издања приче воде порекло из 18. века, али верује се да је прича много старија. Прича је задржала своју популарност и постала је једна од најпрепознајљивих басни захваљујући цртаном филму из 1933, коју је урадио Волт Дизни .
Радња (по оригиналној првобитној верзији)[уреди | уреди извор]
Мајка свиња послала је својих три прасета у свет да живе сами.
Прво прасе је направило кућу од сламе, али је вук само дунуо у њу и кућа се распала. Вук је појео прво прасе
Друго прасе је направило кућу од гранчица, али је вук опет дунуо у њу, и прасе је искусило исту судбину као и његов брат.
Треће прасе је марљиво радило и направио кућу од цигли. Вук је дувао и дувао али није могао срушити кућу. Покушао је да превари прасе и ушао је кроз димњак, али прасе, чувши га заложи ватру и пристави котао пун кипуће воде. Вук, неслутећи шта га чека, упада у котао скувавши се у кипућој води.
Међутим, током година ова прича је више пута мењана и омекшавана, тако да у данашњој верзији нико не бива поједен ни скуван. Прва два прасета беже код трећег брата где се удружују против вука, а вук на крају остаје жив, али подучен вредном лекцијом, као и прва два прасета који су научили да се лењост не исплати.
Дизнијев цртани[уреди | уреди извор]
Данас, најпопуларнија верзија је баш она коју је продуцирао Волт Дизни, Три мала прасета, издат 27. маја, 1933. Направио је велики успех и освојио Оскара за најбољи кратки анимирани филм.
