Трка на 5.000 метара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Старт трке на 5.000 м у Осаки 2007.
Трка на 5.000 м у Осаки 2007.

Трка на 5.000 метара је атлетска дисциплина која са тркама на 3.000 и 10.000 метара спада у трчање на дуге стазе. Трчање у овој дисциплини се одржава на стадионима и износи 12 и по кругова. Старт трке је у кривини 200 метара пре циља, а стартује се високим стартом.

Ова дистанце спада у веома атрактивне, јер у себи садржи, брзину, издржљивост и тактичку трку која има кључну улогу у току трке. Трка на 5.000 метара је олимпијска дисциплина, која се налази на програму Летњих олимпијских игара у мушкој конкуренцији од 1912. у Сктокхолму, а у женској тек од Игара 1996. одржаних у Атланти.

Да би се постигло време од 12:40 минута у мушкој конкуренцији треба трчати 6,57 м / с или 23,68 километара на сат. Код жена време од 14:30 минута, одговара брзини од 5,74 м / с или 20,68 километара на сат.

Историја[уреди]

Почеци ове дисциплине воде на XV Античке олимпијске игре одржане 270. п. н. е. под називом делихос дромос трчање на стази од 25 стадија око 4.600 метара.

У модерним временима, трчање на дуге стазе је распростањено међу професионални тркачима у Енглеској средином 17. века. Трчале су се трке са различитим дужинама стазе од ових крачих до дугих неколико стотина километара. Тако је 1771. Ф. Пауел претрчао раздаљину од Лондона до Кентерберија од 180 километара за 24 часа, а касније од Лондона до Јорка 645 км за 5 дана и 18 часова.[1]. У Сједињеним Америчким Државама трчање на дугим пругама појављује се у првој трећини 19. века. Интересеантно је да је и Абрахам Линколн амерички председник 1860.1866. у младости био добар тркач[1].

Прва такмичења су и у Америци као у Енглеској била изазивачка у виду тркачких и пешачких двобоја. Око 1900. чувен је био енглески тркач Алфред Шруб (енгл. Alfred Shrubb) који је држао све светске аматерске рекорде свог времена од 2.000 јарди до 11 енглеских миља.

На Летњим олимпијским играма 1908. у Лондону на програму је била дисциплина трчања на 5 миља (8.047 метара). После више померања у дужини стазе трка је коначно добила данашњу дужину од 5.000 метара.

Око 1910. најбољи тркачи били су Финац Ханес Колемаинен и Француз Жан Буен. Њихов двобој на 5.000 метара на Летњим олимлијским играма 1912., када је ова трка први пут увршћена у програм, забележан је као један од најдраматичнијх у историје ове дисциплине са резултатима 14:36,6 и 14:36,7. Велике промене у тренингу и техници трчања у овој дисцилини унео је Финац Паво Нурми као један од највећих представника атлетике, који је у периоду од 1920. до 1930. држао све светске рекорде од 1.500 метара до маратона.

Прве женске трке на дужим стазама у САД и Уједињеном Краљевству уведене су 1953. године надужину од 3.000 метара. Та дужина стазе у женској конуренцији уведена ја на 1983.у Хелсинкију и Олимпијским играма 1984.у Лос Анђелес. Трка на 3.000 метара замењена је трком на 5.000 метара на Светском првенству 1995. у у, а Олимпијским играма 1996. у Атланти иако је трка на дупло дужој стази од 10.000 метара била на програму олимпијских игара осам година раније.

Дисциплина 5.000 метара у сали није у програму светских и европским првенствима у дворани, али се трке одржавају на разним митинзима и воде се се светски и европски рекорди.

Светски рекорди на отвореном[уреди]

Први светски рекорд у трци на 5.000 метара ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 12:37,35 минута а постигао га је Етиопљанин Кенениса Бекеле 31. маја 2004. у Хенгелоу Холандија. Код жена рекорд држи Тирунеш Дибаба из Етиопије резултатом 14:11,15, а постигнут је 6. јуна 2008. у Ослу.

Листа најбољих резултата — 5.000 метара за мушкарце[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су трчали 5.000 метара у времену испод 12:49,00 минута, са стањем на дан 24. маја 2014. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута истрчало трку у приказаном временском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Плас. Време (мин.) Име Држава Место Датум
1. 12:37,35 Кенениса Бекеле Застава Етиопије Етиопија Хенгело, Холандија 31. мај 2004.
2. 12:39,36 Хаиле Гебрселасије Застава Етиопије Етиопија Хелсинки 31. јул 1998.
3. 12:39,74 Данијел Комен Застава Кеније Кенија Брисел 22. август 1997.
4. 12:46,53 Елијуд Кипчонге Застава Кеније Кенија Рим 2. јул 2004.
5. 12:46,81 Дејен Гебремескел Застава Етиопије Етиопија Париз 6. јул 2012.
6. 12:47,04 Силеши Сихан Застава Етиопије Етиопија Рим 2. јул 2004.
7. 12:47,53 Hagos Gebrhiwet Застава Етиопије Етиопија Париз 6. јул 2012.
8. 12:48,64 Исаија Киплагат Коеч Застава Кеније Кенија Париз 6. јул 2012.
9. 12:48,66 Isaac Songok Застава Кеније Кенија Цирих 18. август 2006.
10. 12:49,77 Јенев Аламирев Застава Етиопије Етиопија Париз 6. јул 2012.
11. 12:48,81 Stephen Cherono Застава Кеније Кенија Острава 12. јун 2003.

Мушки рекорди на отвореном[уреди]

(стање 25. мај 2014)

Време Име Држава Место Датум
СР 12:37,35 Кенениса Бекеле Застава Етиопије Етиопија Хенгело, Холандија 31. мај 2004.
ЕР 12:49,71 Мохамед Мурит Застава Белгије Белгија Брисел 25. август 2000.
САР 12:53,60 Бернард Лагат Застава Сједињених Америчких Држава САД Монако 22. јул 2011.
ЈАР 13:19,43 Marilson dos Santos Застава Бразила Бразил Касел, Немачка 8. јун 2006.
АФР 12:37,35 Кенениса Бекеле Застава Етиопије Етиопија Хенгело, Холандија 31. мај 2004.
АЗР 12:51,98 Albert Kibichii Rop Застава Бахреина Бахреин Монако 19. јул 2013.
ОКР 12:55,76 Крег Мотрам Застава Аустралије Аустралија Лондон 30. јул 2004.
РС 13:31,2 Данијел Корица Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
АК Црвена звезда, Београд
Хелсинки 30. јун 1971.

Легенда:СР= светски рекорд, ЕР= европски рекорд, САР= рекорд Северне Америке, ЈАР= рекорд Јужне Америке, АФР= рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, РС= рекорд Србије

Листа најбољих резултата — 5.000 метара за жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су 5.000 метара трчале у времену испод 14:30,00, са стањем на дан 25. маја 2014. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута исходала у приказаном временском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Плас. Време (мин.) Име Држава Место Датум
1. 14:11,15 Тирунеш Дибаба Застава Етиопије Етиопија Осло 6. јун 2008.
2. 14:12,88 Месерет Дефар Застава Етиопије Етиопија Стокхолм 22. јул 2008.
3. 14:20,87 Вивијан Черијот Застава Кеније Кенија Стокхолм 29. јул 2011.
4. 14:23,75 Лилија Шобухова Застава Русије Русија Казањ 19. јул 2008.
5. 14:24,68 Елван Абејлегесе Застава Турске Турска Берген 11. јун 2004.
6. 14:25,84 Алмаз Ајана Застава Етиопије Етиопија Париз 6. јул 2013.
7. 14:28,09 Ђијанг Бо Кина Кина Шангај 23. октобар 1997.
8. 14:28,39 Сентајеху Еђигу Застава Етиопије Етиопија Париз 16. јул 2010.
9. 14:29,11 Пола Редклиф Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Бидгошч 20. јун 2004.
10. 14:29,32 Олга Јегорова Застава Русије Русија Берлин 31. август 2001.
Берхане Адере Застава Етиопије Етиопија Осло 27. јун 2003.
11. 14:29,82 Дунг Јенмеи Кина Кина Шангај 23. октобар 1997.

Женски рекорди на отвореном[уреди]

(стање 25. мај 2014)

Време Име Држава Место Датум
СР 14:11,15 Тирунеш Дибаба Застава Етиопије Етиопија Осло 6. јун 2008.
ЕР 14:23,75 Лилија Шобухова Застава Русије Русија Казањ 19. јул 2008.
САР 14:44,80 Шалејн Фланаган Застава Сједињених Америчких Држава САД Цирих 28. септембар 2009.
ЈАР 13:19,43 Димоне да Силва Застава Бразила Бразил Сао Паоло, Бразил 20. мај 2011.
АФР 14:11,15 Тирунеш Дибаба Застава Етиопије Етиопија Осло 6. јун 2008.
АЗР 14:28,09 Ђијанг Бо Кина Кина Шангај 23. октобар 1997.
ОКР 14:45,934 Кимберли Смит Застава Новог Зеланда Нови Зеланд Рим 11. јул 2008.
РС 15:11,25 Оливера Јевтић Flag of FR Yugoslavia.svg СР Југославија
АК Младост, Ужице
Сиднеј 22. септембар 2000.

Легенда:СР= светски рекорд, ЕР= европски рекорд, САР= рекорд Северне Америке, ЈАР= рекорд Јужне Америке, АФР= рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, РС= рекорд Србије

Светски рекорди у дворани[уреди]

Иако ове дисциплине нема на програмина светских и европских првенстава у дворани, воде се светски рекорди. Светски рекордер у дворани је Етиопљанин Кенениса Бекеле са резултатром 12:49,60 постигнутим 20. фебруара 2004. у Бирмингему, а код жена Месерет Дефар из Етиопије резултатом 14:24,37, постигнутим 18. фебруара 2009. у Стокхолму .

Мушки рекорди у дворани[уреди]

(стање 20. јануар 2010)

Време Име Држава Место Датум
СР 12:49,60 Кенениса Бекеле Застава Етиопије Етиопија Бирмингем, Уједињено Краљевство 20. фебруар 2004.
ЕР 13:11,13 Буабделах Тахри Застава Француске Француска Мец 14. фебруар 2010.
САР 13:01,26 Гален Руп Застава Сједињених Америчких Држава САД Бостон 14. јануар 2014.
ЈАР 13:42,54 Antonio Fabián Silio Застава Аргентине Аргентина Сан Себастијан 22. фебруар 1990.
АФР 12:49,60 Кенениса Бекеле Застава Етиопије Етиопија Бирмингем, Уједињено Краљевство 20. фебруар 2004.
АЗР 13:19,10 Essa Ismail Rashed Застава Катара Катар Диселдорф 3. фебруар 2010.
ОКР 13:36,41 Дејвид Макнил Застава Аустралије Аустралија Фајетвил 12. март 2010.
РС Нема рекорд у овој дисциплини

Легенда:СР= светски рекорд, ЕР= европски рекорд, САР= рекорд Северне Америке, ЈАР= рекорд Јужне Америке, АФР= рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, РС= рекорд Србије

Женски рекорди у дворани[уреди]

(стање 25. мај 2014.)

Време Име Држава Место Датум
СР 14:24,37 Месерет Дефар Застава Етиопије Етиопија Стокхолм 18. фебруар 2009.
ЕР 14:47,35 Габријела Сабо Застава Румуније Румунија Дортмунд 19. јул 1999.
САР 14:47,62 Шалејн Фланаган Застава Сједињених Америчких Држава САД Бостон 7. фебруар 2009.
ЈАР 16:12,58 Марија Елена Кале Застава Еквадора Еквадор Фајетвил, Аризона 10. март 2000.
АФР 14:24,37 Месерет Дефар Застава Етиопије Етиопија Стокхолм 18. фебруар 2009.
АЗР 16:55.95 Lingling Jin Кина Кина Пекинг 27. децембар 2009.
ОКР 14:39,89 Кимберли Смит Застава Новог Зеланда Нови Зеланд Њујорк 27. фебруар 2009.
РС 17:30,54 Мирјана Глишовић Застава Србије Србија
АК Милиционар, Београд
Линколн, САД 11. фебруар 2000.

Легенда:СР= светски рекорд, ЕР= европски рекорд, САР= рекорд Северне Америке, ЈАР= рекорд Јужне Америке, АФР= рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, РС= рекорд Србије

Извори[уреди]

  1. ^ а б Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. стр. 72

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]