Трновче (Велика Плана)

Координате: 44° 24′ 23″ С; 21° 06′ 13″ И / 44.4065° С; 21.1035° И / 44.4065; 21.1035
С Википедије, слободне енциклопедије
Трновче
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаВелика Плана
Становништво
 — 2011.Пад 856
Географске карактеристике
Координате44° 24′ 23″ С; 21° 06′ 13″ И / 44.4065° С; 21.1035° И / 44.4065; 21.1035
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина77 m
Трновче на карти Србије
Трновче
Трновче
Трновче на карти Србије
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаVP

Трновче је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 856 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Трновче је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Налази се на путу Велико орашје –Крњево -Трновче – Милошевац - Лозовик који се спаја са Цариградским путем и недалеко од пруге Смедерево – Велика Плана. Ово село се налази на левој обали Велике Мораве на удаљености око 37 км од Смедерева и око 12 км од Велике Плане И претежно је равничарско село са надморском висином од 89 м. Трновче има око 350 домова и 1060 становника по попису од 2004 године, а простире се на 1120 хектара.

Историја[уреди | уреди извор]

Село се налази северно од Великог Орашја, у пространој долини Мораве. О оснивању овога насеља постоји исто предање као и за суседна насеља Крњево и Велико Орашје. Сама Велика Плана настаје тек крајем 19.века, мада се верује да је на просторима Велике Плане некада било римско одмаралиште и војни логор, при крају 19. века у Плани није било више од десетак кућа.По предању постојало је старо насеље Ливада-Ливадица на месту које се зове Селиште, у близини Крњева, Орашја и Трновча. Због Турака се становништво овога насеља раселило, па су једни основали данашњу Ливадицу (пожаревачку). Други су основали Велико Орашје, а трећи се населе у Савановац, па како су и ту били на удару Турцима, уклоне се одатле, те једни заснују Крњево, а други оду у трње ка Морави и оснују данашње Трновче. Са Орашијем, Трновче је чинило општину до краја 19. века. У првој половими 18. века Трновчани су саградили прву цркву која се звала Маџарска, иначе су ову цркву користила сва околна насеља. Ова црква је убрзо напуштена, јер је Морава поплавила и цркву и гробље.

Трновче се помиње у арачким списковима и имало је 1818. године 35 кућа а по попису из 1921. године у селу је било 293 куће са 1.393 становника.

За најстарије породице се сматрају Влајковци, Чолаци и Пурићи. Влајковци и Чолаци су старином од Косова и њихови су преци овамо дошли из старог насеља Ливадице. Обе су породице данас многобројне и имају велики број кућа. Зову се општим именом Влајковци и Чолаци, али имају разна презимена. Остале су породице дошле из разних крајева.` . (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Култура[уреди | уреди извор]

У самом центру села Трновче, налази се парк где постоји споменик палим борцима у 1 и 2 светском рату, дом културе са унутрашњом и спољашњом позорницом, месна заједница и дом здравља. Тик иза , кроз парк, улази се у двориште основна школa и забавиште. Деца из овог краја се истичу као најбоља по учењу у општини Велика плана али и на факултетима. KУД ’’Ђура Јакшић ’’ је активан и постоји фолклор, актив жена, драмска секција , библиотека и клуб извиђача. Фудбалски клуб ’’Полет’’, настао је 1943 године, а од осталих спортова издвајају се шах, стони тенис, стрељачки клуб као и пар мештана који се баве коњичким спортом. Постоје и 3 радње, 1 кафана и 1 кафић, 2 терена намењена спортским активностима, задруга, сепарација , црква и сеоско гробље. Месна заједница помаже рад фудбалског клуба, риболовачког клуба и извиђача, али организује турнире у складу са интересовањем.

Иако је мало село, Трновче , је постигло значајне резултате у многим областима, понајвише у култури (ФЕДРАС), хранитељству, корпарству и задругарству али Трновчани су истицани и као врсни ратари , сточари, ловци и спортисти. У почетку Трновчани су се бавили сточарством и рибарством, касније је плетарство била примарна делатност у селу, чак и данас неке породице одржавају овај ретки и лепи занат. Корпари су имали интернационалну производњу.

У Трновчу је зачет ФЕДРАС, илити Фестивал драмских аматера села, настао је 1973 године, са трајањем од 1-5 априла, и трајао је успешно 17 година, све до 1990, када је преселен ван села.

Трновчани су прихватили хуману дужност да буду старатељи деце Центра за породични смештај ’’ Рада Младеновић – Црна’’ из Милошевца. У њихове домове, смештено је, негује се и школује сразмерно велики број деце из ове установе. Децу прихватају као своју, и брину о школовању и професионалном усмерењу деце, док породице похађају семинаре (из области хранитељства, здравственог, педагошког, и псиолошког образовања ) и прихаватају помоћ стручњака из Центра.

Становништво се бави претежно земљорадњом и сточарством, али и занатством (корпе и намештај од природног прућа). Близина Велике Мораве омогућава и бављење риболовом. Што се тиче образовне структуре становништва 60% су са основном школом. 40% са средњом и око 10% је са вишом и високом школом.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Трновче живи 830 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,5 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 328 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.565
1953. 1.608
1961. 1.546
1971. 1.425
1981. 1.318
1991. 1.272 1.205
2002. 1.060 1.128
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.052 99,24%
Муслимани
  
3 0,28%
Хрвати
  
2 0,18%
Црногорци
  
1 0,09%
непознато
  
2 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице и из „Летописа“ села Трновче, Бр.91./928.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди | уреди извор]

  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • Извор ``Трновче“ - Мр Дарко Ивановић , издато 2011 године
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]