Крвне плочице

Из Википедија

(Преусмерено са Тромбоцити)
Крв снимљена електронским микросокопо. На њој се виде црвена крвна зрнца, неколико чворновитих белик крвних зрнаца и неколи дисколикик крвних плочица
Крв снимљена електронским микросокопо. На њој се виде црвена крвна зрнца, неколико чворновитих белик крвних зрнаца и неколи дисколикик крвних плочица

Крвне плочице или тромбоцити су мале, овалне крвне ћелије пречника 2-4 микрометра.

Садржај

[уреди] Порекло

За више информација погледајте Тромбоцитопоеза.

Тромбоцити настају у коштаној сржи у процесу тромбоцитопоезе из прекурскорских ћелија - мегакариоцита. Мегакариоцитна лоза почиње, као и све крвне лозе, са плурипотентном стем ћелијом (PPSC/CFU-S), чијом диференцијацијом и асиметричним деобама настају, између осталог, мултипотентне ћелије мијелоидне лозе (CFU-GEMM). Ове ћелије непрепознате морфологије затим дају унипотенту стем ћелију мегакариоцитне лозе (CFU-Meg), чији се известан број ћерки диференцира у мегакариоците. Овај процес се одвија кроз неколико ступњева. Настали мегакариоцити су највеће хематопоетске ћелије, са крупним, лобулисаним једром најчешће постављеним уз један пол ћелије, и великом количином цитоплазматског материјала. Мегакароцити су постављени у непосредној близини капилара, проток у којима откида делове цитоплазме мегакариоцита од којих постају тромбоцити. Након завршене фрагментације, једро за заосталом цитоплазмом фагоцитују макрофаги.

[уреди] Грађа тромбоцита

Тромбоцити су мале, ануклеусне, биконвексне ћелије. Као фрагменти цитоплазме не садрже једро, а изграђени су од гранула и протеинских филамената актина, миозина и тромбостенина. Посматрано на електронском микроскопу, по електронској густини се разликују два сегмента - светлији, периферни који се назива хијаломера, и унутрашњи, тамнији који се назива грануломера. Од органела поседују остатке ендопласматичног ретикулума и Голџи комплекс који синтетишу разне ензиме и садрже велику количину јона калцијума, који игра велику улогу у процесу коагулације крви. Садрже још и митохондрије и ензиме за синтезу АТП-а и АДП-а, такође и ензимске системе за производњу простагландина, тромбоксана, затим факторе стабилизације фибрина и један фактор раста који стимулише раст ендотелних ћелија. Све органеле, ензими и енергетски молекули су организовани у посебне грануле (којих има три врсте: алфа, делта и ламбда) које су сконцентрисане у грануломери.

Ђелијска мембрана садржи гликопротеине који спречавају адхезију тромбоцита за нормални ендотел, али омогућава адхезију за повређено ткиво и за друге тромбоците (под извесним условима). Ово својство тромбоцита често отежава њихово бројање.

[уреди] Функција

Улога тромбоцита је заустављању крварења путем стварања тромбоцитног чепа и коагулације крви. Ако дође до повреде крвног суда-крварења прва реакција је сужавање-констрикција крвног суда под утицајем симпатикуса и вазоконстриктора-супстанци које изазивају сужење крвног суда вазоконстрикција. Следећи стадијум је активација тробоцита. Они мањају облик, на површини се образују бројни наставци, везе измедју тромбоцита,фибриногена и ендотела такозвани тромбоцитни чеп (велику улогу у повезивању игра вон Вилебрандов фактор и гликопротеини мембране тромбоцита). Контрактилни протеини-актин,миозин и тромбастенин се контрахују и ослобађају се супстанце из гранула-серотонин, калцијум, АДП, а такође синтетишу се и нове супстанце као нпр. тромбоксан А2 који је снажан вазоконстриктор. Уколико је повреда мала реакција се овде зауставља. Ако је повреда крвног суда већа започиње и трећа фаза-коагулација крви. Тробоцити имају кључну улогу у коагулацији крви јер секретују калцијум,фосфолипиде, и фактор стабилизације фибрина.

[уреди] Коагулација крви

Суштина коагулације крви је претварање нективног протеина крви протромбина у активни тромбин. Тромбин активира неактивни протеин крви фибриноген у фибрин, тако што га разлаже на мономере-који се опет повезују у полимере и граде мрежу у који се хватају еритроцити, леукоцити и тромбоцити.

Активација тромбина се обавља спољасним и унутрашњим путем коагулациа, преко протеинске каскаде протеинске каскаде.

[уреди] Болести тромбоцита

Болести тромбоцита се могу поделити на оне са смањеним бројем и функцијом тромбоцита - тромбоцитопенија и на оне са повећаним бројем тромбоцита - тромбоцитоза.

[уреди] Тромбоцитопенија

Тромбоцитопенија може бити квантитативна и квалитативна.

[уреди] Квантитативни поремећаји

Квантитативни поремећаји се карактеришу смањеним бројем тромбоцита у крви - тромбоцитопенијом. Нормалан број је 150 до 400 милијарди крвних плочица по литру крви. Опадањем ниховог броја на испод 50 милијарди у литру могу се јавити спонтана, тачкаста крварења која се зову тромбоцитне пурпуре. Оваква крварења могу се наћи свуда по телу и на слузокожи. Даљим смањенем броја тромбоцита (испод 30 милијарди по литру) може доћи до смрти услед спонтаног крварења.

Узрок квантитативних поремећаја може бити смањена продукција или повећана потрошња тромбоцита:

Смањена продукција тромбоцита

Може бити урођена и стечена.

У ову групу спада тромбоцитопенија изазвана хепарином. Постоје две форме: ХИТ1 и ХИТ2. Други лекови нпр. цитостатици (користе се за лечење тумора) могу деловати директно на коштану срж и тако смањити продукцију крвних плочица, али и других ћелија крви (апластична анемија). Још неке групе лекова - кинини, неки диуретици, антибиотици могу изазвати блажу тромбоцитопенију.


Повећана потрошња тромбоцита

Може бити имунолошка и неимунолошка тромбоцитопенија.


[уреди] Квалитативни поремећаји тромбоцита

Квалитативни поремећаји тромбоцита се карактеришу поремећајем њихове функције. У овом случају број може бити и нормалан, али тромбоцити су дефектни, па не могу обављати своју функцију. Примери су:

[уреди] Тромбоцитоза

Тромбоцитоза је повећање броја тромбоцита. Услед њиховог повећаног броја повећан је и ризик за настанак тромбозе (спонтаног згрушавања крви).

Есенцијална тромбоцитоза спада у групу ијелодиспластичних болести. Узрок је поремећај плурипотентне матичне ћелије. То ћелија из које настају све остале ћелије крви.

[уреди] Трансфузија тромбоцита

Тромбоцитни концентрати се добијају процесом сепарације из крви. Крвне плочице се чувају на температури од око 20-24 степени. Максимално време чувања је 5 дана, због ризика од контаминације бактеријама. Тромбоцити који се транфундују могу потицати од једног донора, али и као концентрати од више њих. Трансфузије тромбоцита понекад могу изазвати имуну реакцију примаоца праћену уништавањем крвних плочица донора.

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Литература

  • Медицинска физиологија Artur C. Gyton, John E. Hall савремена администрација
  • H. Renc-Polster, S. Krauzig, J. Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban & Fischer ISBN:3-437-41052-0