Тројански коњ (информатика)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Тројанским коњем се у рачунарском жаргону означавају злоћудни програми, који су "маскирани" као корисни или се проширују "прикачени" на друге корисне програме. "Тројанци" обично врше, нежељене акције у рачунару и то у "позадини" и прикривено. Најчешћа од тих нежељених акција је откривање корисничких лозинки, банковних података и других повјерљивих информација "прислушкивањем" размјене података или једноставно читањем тих датотека, и јављање истих "власнику" тројанског коња.

Постоје и тројански коњи у служби полиције који се баве прикупљањем информација са циљем откривања кривичног дјела (енгл. Remote Forensic Software). Тај облик шпијунирања грађана је у неким земљама правоснажан и врши се по судском налогу (нпр. САД, Аустралија), у некима је и поред сукоба са Уставом, у фази припреме (Њемачка[1], Аустрија[2], Швајцарска), док је у некима одбијен (). Такви тројанци се шире инсталацијом или актуелизовањем комерцијалних оперативних система и других софтверских и хардверских компоненти рачунара, као и путем интернет провајдера инфилтрирањем у постојеће механизме преноса података, који такву могућност у својим продуктима и услугама, на захтјев дотичне државе, морају предвидјети.

[уреди] Познати тројански коњи

[уреди] Неки тројански коњи

[уреди] Референце

  1. ^ Уставна питања "интернет претреса"
  2. ^ Аустријска полиција лови уз помоћ тројанаца