Трст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трст
Trieste

Piazza Unita.jpg
Градска кућа на Тргу Уједињења (Piazza Unità)

Застава
Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Фурланија-Јулијска крајина
Становништво
Становништво 208.815
Агломерација 240.000
Густина становништва 2.470 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°37′00″N 13°48′00″E / 45.633333, 13.8
Надморска висина 2 м
Површина 84,49 км²
Трст на мапи Италије
{{{alt}}}
Трст
Трст на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Роберто Косолини
Веб-страна comune.trieste.it

Трст (итал. Trieste, сл. Trst, мађ. Trieszt и нем. Triest) је важан град и лука у Италији на обали Јадрана са 208.815 становника, близу границе са Словенијом. Град је средиште истоименог округа Трст и покрајине Фриули-Венеција Ђулија.

Трст је данас једини град у Италији на источној обали Јадрана, веома близу Словеније и Хрватске. Град је нека врста "италијанске испоставе" за Југоисточну Европу. У Трсту и данас постоји значајна словеначка национална мањина, а у граду постоје живи трагови осталих јужнословенских народа (Срби, Хрвати).

Трст је и једна од најважнијих лука на северној обали Средоземља. Некад је био "царска лука Хабзбурговаца", а данас је најважнија поморска лука за унутаркопнену Аустрију.

Положај града[уреди]

Трст се налази у крајње североисточном делу Италије, на самој граници са Словенијом, која град окружује са југа и истока. На западу је Јадран, а на северу уска веза са остатком Италије. Од престонице Рима град је удаљен 670 km, а од првог већег града, словеначке Љубљане свега 95 km.

Природне одлике[уреди]

Рељеф: Трст се развио у крајње северном делу Јадранског мора. Град је смештен на месту где се последња брда Динарских планина спуштају ка Падској низији на западу. Пад приобалних брда ка мору је веома нагао, па је већи део града веома брдовит. Једино је градско језгро смештено у омањој приобалној равници. У околини града има много предела са израженим крашким облицима рељефа.

Клима: Клима у Трсту је измењено средоземна клима са значајним утицајем са континенталног Севера. Стога су зиме оштрије, а лета блажа него у другим деловима Италије. Овај судар клима очитава се и у веома јаким ветровима (бура).

Воде: Јадранско море у овом делу је најхладније и нема плаву боју као у јужним деловима. Копнених водотока нема због крашког рељефа.

Историја[уреди]

Карта поделе тршћанског дела Истре на зону А и Б. Зона А је припала Италији, а зона Б Југославији.

Простор данашњег Трста насељен је још у доба праисторије. 3000. п. н. е. овде се населило племе Карни. 177. п. н. е. простор освајају Римљани и тада се први пут спомиње данашње име града у облику Tergeste. Касније град припада Византији, затим Франачкој држави, па затим њеним наследницима.

1382. године Трст је припао Хабзбурговцима. У првих пар векова њихове дуготрајне владавине град је очувао велики степен аутономије. Међутим, од 18. века и развоја трговине Трст постоје све значајнији као најважнија лука царског града Беча и постепено губи аутономију. Истовремено започиње израдња веће градске луке и упоредо са тим изградња савременог града. Тада град добио и космполитски карактер, досељавањем људи из свих делова Хабзбуршке монархије. Досељени Срби, мада малобројни, веома су се брзо обогатили.

Од 19. века до данас Трст је често мењао господара. Прво је од 1807-15. године био у саставу Наполеонових Илирских провинција, да би потом био враћен Хабзбуршкој монархији. У другој половини века десио се највећи процват града, када се изграђује огромна градска лука и велики број градксих црква, здања и палата. Тада се долази и железница.

Трст је до краја Првог светског рата имао велику италијанску, словеначку, хрватску, фурланску, али и немачку и још неке друге народне заједнице. Долазак шовинистичких режима на власт у Италији је довео је до великог исељавања неиталијанског становништва или његовог присилног асимилирања. Једино су бројнији Словенци успели до данас задржати своју националну свест.

На крају Другог светског рата град су ослободили југословенски партизани, а потом је избила је криза око припадности Трста и околине. Односи Југославије и Италије су се били закували до нивоа да је претило избијање рата. Треба узети у обзир чињеницу да савезницима није било у интересу да Југославији припадне један тако економски и психолошки важан град као Трст. Међу западним савезницима је био јак став да се граница са Италијом врати на прератно стање. Тако је створено привремено решење у виду „ничије“ Слободне територије Трста. Изостанак снажније совјетске подршке ДФ Југославији пожурио је такав исход. Међутим, касније је она подељена и Трст је са ужом околином припао Италији.

Као наглашено погранични град без зависног подручја Трст је у другој половини 20. века каскао за развојем остатка државе и губио становништво. Овај процес, иако ублажен последњих деценија, није ни данас окончан.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 205.535 становника.[1]

Кретање броја становника
1981. 1991. 2001.
252.369 231.100 211.184

2008. године. Трст је имао нешто преко 200.000 становника, готово исто као на почетку 20. века, а за 50.000 мање него пре пола века. Опште опадање становништва током протеклих деценија одражава се и на градско становништво које је изузетно старо - просечан Тршћанин има 46 година. Природни прираштај у граду је свега 7,6‰, најмање од свих значајнијих италијанских градова.

Град данас има знатно мању националну шароликост наспрам стања од пре једног века. 94% становника су грађани Италије. Међу њима постоји и значајан број припадника словеначке националне мањине, који управо у Трсту имају своје културно средиште. Осталих 6% су досељеници из свих крајева света, али највише са Балкана.

У граду се говори италијански језик, мада се традиционално користи веома посебна венецијанска варијанта. Словеначки језик има статус мањинског језика.

Главни део градског кеја

Градска привреда[уреди]

Градска лука
Палата Гувернера
Театро Верди - градско позориште
Велики канал код Ponte Roso-а

Трст је највише познат као важна лука. Посебно је важан за привреду Аустрије. Градска лука заузима већи део града. Последњих деценија уложено је много у њено оживљавање (изградња нафтног терминала).

Трст је током раздобља „друге Југославије“ био важно „шопинг одредиште“ Југословена. Овде се деценијама набављала јефтина западна роба. Међутим, ратовима на југословенским просторима, али и либерализација тржишта последњих година готово уништила је овај вид градске привреде.

Градске знаменитости[уреди]

Трст је сачувао старо градско језгро из 18. и 19. века. Оно је по свом „северњачком“ изгледу и правилној уличној мрежи потпуно другачије од других језгара италијанских градова, јер је утицај „хабзбуршке архитектуре“ био знатан. Тако Трст више подсећа на Беч него на оближње Венецију или Верону. Град има већи број тргова са много цркава, палата, здања, споменика. Због стешњености тршћанске зграде, чак и оне старе пар деценија, имају знатну спратност.

За српску културу потребно је истаћи Српску православну цркву Св. Спиридона на главном градском тргу Ponte Rosso. Ова црква је једна од највећих у српству, а говори о некадашњем богатству невелике српске заједнице у Трсту. Црква Св. Спиридона била је и угледна грађевина за Храм св. Саве на Врачару.

Галерија слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Istat demographic balance 2010, Приступљено 27. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]