Туберкулоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Сушица.
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Туберкулоза (филм).
Туберкулоза
Класификација и спољашњи ресурси

Рентгенски снимак туберкулозних плућа
ICD-10 A15.A19.
ICD-9 010018
OMIM 607948
DiseasesDB 8515
MedlinePlus 000077 000624
eMedicine med/2324 emerg/618 radio/411
MeSH D014376

Туберкулоза (јектика, сушица, тур. verem (верем)) заразна је болест коју изазива бактерија Mycobacterium tuberculosis.[1] Најчешће се јавља као туберкулоза плућа, али понекад захвата и централни нервни систем, циркулаторни систем, лимфни систем, бубреге, кости и зглобове. Туберкулоза је једна од најраспрострањенијих заразних болести у свету и сматра се да је њоме заражено између 2 и 3 милијарде људи.[2][3] Сваке године туберкулозом се зарази око 9 милиона људи.[4]

Деведесет посто свих заражених има латентни облик болести без изражених симптома. Сваке године од туберкулозе умире два милиона људи, што чини туберкулозу најсмртоноснијом заразном болешћу после сиде.[5]

Класични симптоми активне ТБ инфекције су хроничан кашаљ са крвавим испљувком, повишена температура, ноћно знојење и мршављење. (ТБ се некада називала „сушица“ због тога што су заражене особе губиле тежину.) Инфекција других органа изазива различите симптоме. Дијагноза активне ТБ ослања се на радиологију (најчешће рендгенски снимак плућа), као и микроскопско испитивање и микробиолошку анализу телесних течности. Дијагноза латентне ТБ се ослања на туберкулински кожни тест (ТСТ) и анализе крви. Лечење је тешко и захтева узимање више антибиотика током дужег периода. Особе са којима је контактирано се такође проверавају и по потреби лече. Отпорност на антибиотике је све већи проблем код инфекција мултирезистентне туберкулозе (МДР-ТБ). Да би се спречила појава ТБ, људи се морају тестирати на ову болест и вакцинисати вакцином bacillus Calmette–Guérin.

Стручњаци сматрају да је једна трећина светске популације заражена бактеријом „M. tuberculosis“,[6] док је брзина појављивања нових инфекција једна у секунди.[6] Процењује се да је 2007. на глобалном нивоу било активно 13,7 милиона хроничних случајева.[7] Током 2010. се, по процени, појавило 8,8 милиона нових случајева, као и 1,5 милиона повезаних смртних случајева, углавном у земљама у развоју.[5] Апсолутан број случајева туберкулозе опада од 2006, док број нових случајева опада од 2002.[5] Туберкулоза није равномерно распрострањена у свету. Позитивне резултате на туберкулинским тестовима добија око 80% становништва у многим азијским и афричким земљама, док Сједињеним Државама исти резултат добија само 5–10% становништва.[1] Туберкулозу чешће добијају становници земаља у развоју због слабијег имунитета. Ове особе обично добијају туберкулозу зато што су заражене вирусом ХИВ-а, након чега добијају сиду.[8]

Туберкулоза је била описивана у још у древним медицинским текстовима, али је тек у 19. веку идентификована као посебна болест. Подстицај истраживању је била индустријска револуција и нагли прилив становништва у градове где се болест почела брзо ширити међу сиромашним радницима. Туберкулоза је, слично као и колера, довела до преиспитивања хигијенских навика у сврху превенције.

Немачки доктор Роберт Кох је, 24. марта 1882, открио узрочника туберкулозе.[9] Тек је откриће антибиотика 1946. године омогућило адекватно лечење. Дуго се сматрало да ће туберкулоза с временом бити искорењена, али је то мишљење у последње време драстично промењено. Разлог томе је интензивирање протока људи који шире заразу, епидемија сиде која слаби имунолошки систем болесника и откриће врста бактерија које су отпорне на антибиотике.

Знакови и симптоми[уреди]

Наведени су главни симптоми разних облика и стадијума туберкулозе.[10] Симптоми различитих облика се увелико преклапају, док су неки изразитије (али не у потпуности) специфични за поједине облике. Истовремено може постојати више облика болести.

Туберкулозом се може заразити било који део тела, но најчешће до заразе долази у плућима (плућна туберкулоза).[11] До екстрапулмоналне туберкулозе долази кад се жариште инфекције налази ван плућа, а екстрапулмонална туберкулоза може постојати истовремено с плућном.[11] Општи знакови и симптоми су грозница, дрхтавица, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и замор.[11][12]

Плућна туберкулоза[уреди]

Уколико се соба зарази туберкулозом, у чак око 90% болесника инфекција захвата плућа.[8][13] Симптоми могу бити бол у грудима и дуготрајан кашаљ праћен искашљајем. Око 25% болесника нема никакве симптоме (односно, болест је “асимптоматска”).[8] Специфично посебно за туберкулозу је да се често у искашљају налази мала количина крви (в. искашљавање крви). У ретким случајевима, болест може оштетити плућне артерије, изазивајући обилно крварење које се назива Расмусенова анеуризма. Туберкулоза може прећи у хроничну болест и изазвати опсежне ожиљке у горњим режњевима плућа. Горњи режњеви су уједно и најчешће захваћени болешћу.[11] Разлог томе је непознат,[1] али се сматра да се можда ради о томе да је струјање ваздуха у горњим режњевима плућа изразитије него у доњима,[1] или је узрок слабији проток лимфе.[11]

Екстрапулмонална туберкулоза[уреди]

У 15–20% случајева активне болести, долази до расапа ван дисајног система, што узрокује друге облике туберкулозе.[14] Туберкулоза ван дисајног система се назива “екстрапулмоналном туберкулозом”.[15] Екстрапулмонална туберкулоза се чешће развија код имуносупримираних особа и код мале деце. До екстрапулмоналне туберкулозе долази у више од 50% болесника заражених ХИВ-ом.[15] Најчешћа места на којима се екстрапулмонална туберкулоза појављује су плућна марамица (туберкулозни плеуритис), централни нервни систем (туберкулозни менингитис), и лимфни чворови (шкрофуле на врату). Екстрапулмонална туберкулоза може захватити мокраћни или репродуктивни систем (урогенитална туберкулоза), потом кости и зглобове (Потова болест кичме), као и друге локализације у телу. Кад се болест прошири на кости, назива се „коштаном туберкулозом“,[16] која представља облик остеомијелитиса.[1] Потенцијално опаснији, по телу проширенији облик ТБЦ назива се дисеминирана туберкулоза, познатом и под називом милијарна туберкулоза.[11] Милијарна туберкулоза представља око 10% случајева екстрапулмоналне болести.[17]

Узроци[уреди]

Микобактерије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Mycobacterium tuberculosis

Главни узрочник ТБ је Mycobacterium tuberculosis, мали, аеробни непокретни бацил.[11] Многе јединствене клиничке карактеристике овог патогена изазива његов висок садржај липида.[18] Дели се на сваких 16 –20 сати. Ово је споро у односу на друге бактерије, које се обично деле на мање од сат времена.[19] Микобактерије имају липидни двослој спољне мембране.[20] Ако се обави бојење по Граму, МТБ се веома слабо показује као „Грам-позитивна“ или не задржава боју због тога што зид ћелије има висок садржај липида и миколинске киселине.[21] МТБ може да издржи слаба средства за дезинфекцију и недељама може да преживи у сувом стању. У природи, бактерија може да расте само у ћелијама организма домаћина, али „M. tuberculosis“ се може узгајати у лабораторији.[22]

Помоћу хистолошког бојења искашљаних узорака шлајма, научници могу да идентификују МТБ под стандардним (светлосним) микроскопом. (Шлајм се назива и „испљувак“.) МТБ задржава извесне боје чак и након третирања киселим раствором, тако да се класификује као бацил отпоран на киселине (АФБ).[1][21] Најчешће су две технике бојења код отпорности на киселине: бојење по Цијел-Нилсену, које боји АФБ бактерије светлоцрвено, тако да јасно одударају од плаве позадине,[23] и бојење орамин-родамином праћено флуоресцентном микроскопијом.[24]

M. tuberculosis комплекс (МТБЦ) обухвата још четири микобактерије које изазивају ТБ: M. bovis, M. africanum, M. canetti и M. microti.[25] M. africanum није распрострањена, али је значајан узрочник туберкулозе у неким деловима Африке.[26][27] M. bovis је била значајан узрочник туберкулозе, али је увођење пастеризованог млека значајно елиминисало ову микобактерију као проблем јавног здравља у развијеним земљама.[1][28] M. canetti је ретка и изгледа да се јавља само на Афричком рогу, иако се неколико случајева јавило и код афричких емиграната.[29][30] M. microti је такође редак и углавном се јавља код људи који пате од имунодефицијенције, али се овај патоген можда јавља чешће него што мислимо.[31]

У друге познате патогене микобактерије спадају: M. leprae, M. avium и M. kansasii. Последње две врсте се класификују као „нетуберкулозне микобактерије“ (НТМ). НТМ не изазивају ТБ нити лепру, али изазивају плућне болести које личе на ТБ.[32]

Фактори ризика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Фактори ризика за туберкулозу

Неколико фактора чини људе подложнијим ТБЦ инфекцијама. Начелно, најзначајнији фактор ризика је ХИВ; 13% свих случајева оболелих од ТБЦ-а инфицирано је вирусом ХИВ-а.[5] Овај проблем је уобичајен у подручју подсахарске Африке, где су стопе ХИВ-а високе.[33][34] Међу људима без ХИВ-а који су инфицирани туберкулозом, око 5–10% развије активну болест током њиховог животног века;[12] у контрасту с тим, 30% осова коинфицираних са ХИВ развије активну болест.[12]

Туберкулоза је у блиској вези са пренасељеношћу и лошом исхраном. Ова веза чини ТБЦ једном од главних болести сиромашних.[8] Следећи типови људи су у групи високог ризика у погледу ТБЦ инфекција: особе које убризгавају забрањене дроге, становници и запослени на местима где се окупљају подложне групе људи (на пример, затвори и склоништа за бескућнике), сиромашни људи који немају одговарајућу здравствену заштиту, високоризичне етничке мањине, деца која су у блиском контакту са високоризичним особама , као и здравствени радници који опслужују ове пацијенте.[35] Још један значајан фактор ризика је хронична болест плућа. Силикоза повећава ризик око 30 пута.[36] Код људи који пуше цигарете ризик од ТБЦ-а је скоро двоструко већи него код непушача.[37] Нека друга стања болести такође могу да повећају ризик од развоја туберкулозе, укључујући алкохолизам[8] и дијабетес (троструки ризик).[38] Неки медикаменти, као што су кортикостероиди и инфликсимаб (анти-ТНФ-алфа моноклонско антитело) су изузетно велики фактори ризика, посебно у развијеним земљама.[8] Такође, постоји и генетска склоност,[39] али научници нису дефинисали њен значај.[8]

Механизам[уреди]

Кампање јавног здравља 1920-их година покушале су да зауставе ширење ТБЦ-а.

Преношење[уреди]

Када особе са активним плућним ТБЦ-ом кашљу, кијају, говоре, певају или пљуну, оне избацују заразне аеросол капљице пречника 0,5 до 5 µm. Једним кијањем се може ослободити до 40.000 капљица.[40] Свака капљица може да пренесе болест, јер је инфективна доза туберкулозе врло ниска. (Особа која удахне мање од 10 бактерија може се заразити).[41]

Људи који су у дужем, честом или блиском контакту са особама са ТБЦ-ом имају висок ризик од инфицирања, са процењеном стопом инфекције од 22%.[42] Једна особа са активном али нелеченом туберкулозом може да зарази 10–15 (или више) других особа годишње.[6] Обично једино особе са активном ТБЦ преносе болест. Особе са латентном инфекцијом се не сматрају заразним.[1] Вероватноћа преношења са особе на особу зависи од неколико чинилаца. Међу овим чиниоцима су број заразних капљица које носилац избацује, ефикасност проветравања окружења у коме се особа налази, дужина изложености, вируленција соја M. tuberkulozis, као и ниво имунитета неинфициране особе.[43] Да би се спречила каскада ширења са особе на особу, треба одвојити људе са активном („отвореном“) ТБЦ и ставити их на режим са антитуберкулинским лековима. После око две недеље ефикасне терапије, особе са нерезистентним активним инфекцијама обично више нису заразне за друге.[42] Уколико се неко ипак инфицира, обично је потребно три до четири недеље, пре него што новозаражена особа постане довољно инфективна, да преноси болест другима.[44]

Патогенеза[уреди]

Код око 90% људи инфицираних са M. tuberculosis јавља се асимптоматска, латентна ТБЦ инфекција (понекад називана ЛТБИ).[45] Код ових особа постоји свега 10% вероватноће да ће током живота латентна инфекција напредовати у отворену, активну форму туберкулозе.[46]Код особа са ХИВ-ом, ризик да ће се развити активна ТБЦ расте на скоро 10% годишње.[46] Уколико се не примењује ефикасна терапија, стопа смртности код случајева активне ТБЦ је до 66%.[6]

ТБЦ инфекција почиње онда када микобактерије стигну у плућне алвеоле, где продиру и реплицирају се унутар ендозома алвеоларних макрофага.[1][47] Примарно место инфекције у плућима, познато као „Гоново жариште“, налази се или у горњем делу доњег режња, или у доњем делу горњег режња.[1] Туберкулоза плућа такође може настати путем инфекције из крвотока, што је познато као Сајмоново жариште. Инфекција Сајмоново жариште је карактеристична за горњи део плућног крила.[48] Овим хематогеним путем може такође доћи до ширења инфекције до удаљенијих места, као што су периферни лимфни чворови, бубрези, мозак и кости.[1][49] Туберкулоза напада све делове тела, мада су из непознатих разлога ретко предмет напада срце, скелетни мишићи, панкреас и штитна жлезда.[50]

Туберкулоза је сврстана у једну од грануломатозних упалних болести. Макрофаги, Т лимфоцити, Б лимфоцити и фибробласти су међу ћелијама које подлежу агрегацији да би се формирали грануломи. Лимфоцити окружују инфициране макрофаге. Гранулом спречава ширење микобактерија и обезбеђује локалну средину за интеракцију ћелија имуног система. Бактерије унутар гранулома могу да постану успаване, што резултује латентном инфекцијом. Још једна карактеристика гранулома је развој абнормалне смрти ћелије (некроза) у средишту туберкула. Голим оком виђена, ова некроза има текстуру меког белог сира и назива се казеозна некроза.[51]

ТБЦ бактерије могу да уђу у крвоток из дела оштећеног ткива. Могу да се шире кроз тело и да формирају више жаришта инфекције, што се испољава у виду сићушних, белих туберкула у ткиву.[52] Овај тежак облик ТБЦ болести се назива милијарна туберкулоза. Овај облик ТБЦ-а је најчешћи код млађе деце и особа са ХИВ-ом.[53] Код особа оболелих од ове распрострањене ТБЦ висока је стопа смртности чак и ако се болест лечи (око 30%).[17][54]

Код већине људи инфекција наизменично напредује и слаби. Разарање ткива и некрозу често уравнотежавају лечење и фиброза.[51] На месту захваћеног ткива се ствара ожиљак и каверна испуњена казеозним некротичним материјалом. Током активне болести, неке од ових каверни захватају ваздушне путеве бронхије па се овај материјал може искашљати. Овај материјал садржи живе бактерије и може да шири инфекцију. Лечење одговарајућим антибиотицима убија бактерије и омогућава процес лечења. Када се болест лечи, на месту захваћених подручја ствара се ткиво ожиљка.[51]

Дијагноза[уреди]

Активна туберкулоза[уреди]

Тешко је поставити дијагнозу активне туберкулозе само на основу знакова и симптома.[55] Такође, тешко је дијагностификовати болест код особа које су имуносупресивне.[56] Међутим, особе код којих се јаве знаци болести плућа или конституционални симптоми који трају дуже од две недеље, могле би имати ТБЦ.[56] Рендген плућа и вишеструка култура спутума на бациле отпорне на киселине уобичајена су испитивања код почетне процене.[56] Тестови ослобађања интерферона-гама (IGRA) и туберкулински кожни тестови нису од користи у земљама у развоју.[57][58] IGRA-тестови имају слична ограничења код особа са ХИВ-ом.[59][60]

Коначна дијагноза ТБЦ-а се поставља када се M. tuberculosis идентификује у клиничком узорку (на пример, испљувак, гној или биопсија ткива). Међутим, тежак поступак култивисања овог спорорастућег организма може да траје од две до шест недеља код културе крви или спутума.[61] Из тог разлога, лечење се често започиње пре него што су културе потврђене.[62]

Тестови амплификације нуклеинских киселина и тестирање аденозинске деаминазе може брзо дати дијагнозу ТБЦ-а.[55] Међутим, ови тестови се не препоручују рутински, због тога што ретко доводе до промене начина лечења пацијента.[62] Тестови крви за детекцију антитела нису специфични или сензитивни, па се стога не препоручују.[63]

Латентна туберкулоза[уреди]

Манту туберкулинска кожна проба се често користи као скрининг код особа које су у групи високог ризика за појаву ТБЦ-а.[56] Код особа које су претходно имунизоване може се јавити лажно позитиван резултат теста.[64] Тест може бити лажно негативан код особа код којих је присутна саркоидоза, Хочкинов лимфом и неухрањеност. Оно што је најважније, тест може бити лажно негативан код особа које заиста имају активну туберкулозу.[1] Тестови ослобађања интерферона гама (IGRA) на узорку крви препоручују се особама које су позитивне на Манту пробу.[62] На IGRA-тестове не утиче имунизација и већина микобактерија из окружења, па они дају мање лажно позитивних резултата.[65] Међутим, на њих утичу M. szulgai, M. marinum, и M. kansasii.[66] Сензитивност IGRA-тестова се може повећати када се користе као допуна кожне пробе. Међутим, када се користе самостално, IGRA-тестови могу бити мање сензитивни од кожне пробе.[67]

Превенција[уреди]

Напори за спречавање и контролу туберкулозе се ослањају на вакцинацију беба, као и детекцију и одговарајући начин лечења активних случајева.[8] Светска здравствена организација (СЗО) постигла је известан успех побољшаним режимима лечења. Уочено је извесно смањење броја случајева.[8]

Вакцине[уреди]

До 2011. године, једина доступна вакцина је бацил Калмет-Герина (акроним: бе-се-же). Бе-се-же је ефикасан против дисеминоване болести у детињству, али пружа инконзистентну заштиту од добијања плућне ТБЦ.[68] Упркос томе, ово је највише коришћена вакцина у свету, са више од 90% укупног броја деце која се вакцинишу.[8]Међутим, имунитет који она индукује опада после око десет година.[8] Туберкулоза се ретко јавља у већем делу Канаде, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама, па се бе-се-же примењује једино код особа које су у групи високог ризика.[69][70][71] Један од разлога да се не користи вакцина је тај што она чини лажно позитивним туберкулински кожни тест , па је онда овај тест бескористан у скринингу болести.[71] Нове вакцине су у фази развоја.[8]

Јавно здравље[уреди]

Светска здравствена организација је прогласила ТБЦ „глобалном здравственом опасношћу“ 1993. године.[8] У 2006. години, Партнерство за заустављање ТБЦ-а (енгл. Stop TB Partnership) развило је Глобални план за заустављање туберкулозе са циљем да се спаси 14 милиона живота до 2015.[72] Неки од постављених циљева вероватно неће бити достигнути до 2015. године, највећим делом због повећаног броја случајева туберкулозе повезане са ХИВ-ом и појаве мултирезистентне туберкулозе (MDR-TB).[8] Класификација туберкулозе, систем који је развило Америчко торакално друштво, користи се у програмима јавног здравља.[73]

Надзор[уреди]

У лечењу ТБЦ-а се користе антибиотици да би се убиле бактерије. Ефикасан начин лечења ТБЦ-а је тежак због необичне структуре и хемијског састава микобактеријског ћелијског зида. Ћелијски зид спречава улазак лекова и чини многе антибиотике неефикасним.[74] Два најчешће коришћена антибиотика су изониазид и рифампицин, а терапија може трајати месецима.[43] При лечењу латентне ТБЦ обично се користи један антибиотик.[75] Активни облик ТБЦ болести се најбоље лечи применом комбинације неколико антибиотика да би се смањио ризик од развоја антибиотске резистенције код бактерија.[8] Особе са латентним инфекцијама се такође лече да би се спречио развој активне ТБЦ код њих касније у животу.[75] СЗО препоручује лечење под директним надзором. Код овог начина лечења, здравствени радник пази да пацијент узима своје лекове. Циљ је да се смањи број људи који не узимају антибиотике на одговарајући начин.[76] Међутим, мало је доказа који би подржали лечење под директним надзором. [77] Ефикасне су оне методе које подсећају људе да је лечење важно.[78]

Нови случајеви[уреди]

До 2010. године, препоручена терапија за нове случајеве плућне туберкулозе је примена комбинације антибиотика у трајању од шест месеци. У прва два месеца дају се рифампицин, изониазид, пиразинамид и етамбутол. У последња четири месеца дају се само рифампицин и изониазид.[8] Онда када постоји висока резистенција на изониазид, уместо њега се може користити етамбутол у последња четири месеца.[8]

Рекурентна болест[уреди]

Ако се туберкулоза поново врати, урадити тестове за одређивање сензитивности болести на антибиотике пре одређивања терапије.[8] Уколико се открије мултирезистентна ТБЦ (MDR-TB), препоручује се терапија са барем четири ефикасна антибиотика у трајању од 18–24 месеца.[8]

Резистенција на лекове[уреди]

Примарна резистенција се јавља онда када се особа зарази резистентном врстом ТБЦ-а. Код особе са потпуно осетљивом ТБЦ може се развити секундарна (стечена) резистенција за време терапије. Код особе се може развити секундарна резистенција због неодговарајућег начина лечења, уколико не спроводи прописани режим на одговарајући начин (непридржавање ), или уколико користи лек лошег квалитета.[79] ТБЦ резистентна на лекове је озбиљан јавни здравствени проблем у многим земљама у развоју. Лечење ТБЦ резистентне на лекове је дуготрајније и захтева скупље лекове. MDR-TB се дефинише као резистенција на два најефикаснија лека прве линије за ТБЦ: рифампицин и изониазид. Екстензивно резистентна ТБЦ је такође резистентна на три или више од шест класа лекова друге линије.[80] Потпуно резистентна ТБЦ је резистентна на све лекове који се тренутно користе. Потпуно резистентна ТБЦ је први пут примећена 2003. у Италији, али се о њој није ништа шире извештавало до 2012. [81]

Предвиђања[уреди]

Старосно стандардизована смртност од туберкулозе по 100.000 становника 2004.[82]
██ no data ██ ≤10 ██ ≥10–25 ██ ≥25–50 ██ ≥50–75 ██ ≥75–100 ██ ≥100–250
██ ≥250–500 ██ ≥500–750 ██ ≥750–1000 ██ ≥1000–2000 ██ ≥2000–3000 ██ ≥ 3000

Прогресија од ТБЦ инфекције до отвореног облика ТБЦ болести се дешава онда када бацили савладају одбрану имуног система и почну да се размножавају. Код примарне ТБЦ болести (неких 1–5% случајева), до напредовања долази убрзо после иницијалне инфекције.[1]Међутим, у већини случајева латентна инфекција се јавља без очигледних симптома.[1] Ови „успавани“ бацили стварају активну туберкулозу у 5–10% латентних случајева, а то се често дешава много година после инфицирања.[12]

Ризик од реактивације расте са имуносупресијом, попут оне изазване ХИВ инфекцијом. Код особа коинфицираних са M. tuberculosis и ХИВ-ом, ризик од реактивације расте на 10% годишње.[1] Студије које користе ДНК технику отиска прста код бактерије M. tuberculosis показују да реинфекција узрокује рекурентну ТБЦ много чешће него што се раније мислило.[83] Реинфекције могу да чине више од 50% реактивираних случајева у подручјима где је ТБЦ уобичајена.[84] Вероватноћа умирања од туберкулозе је износила око 4% 2008. године, што је пад са 8% из 1995.[8]

Епидемиологија[уреди]

Мапа света са подсахарском Африком у разним нијансама жуте, означавајући преваленцу изнад 300 на 100.000 људи, са САД, Канадом, Аустралијом и северном Европом у нијансама тамно плаве, означавајући преваленцу од око 10 на 100.000 људи. Азија је жута, али не тако светло, означавајући преваленцу опсега од око 200 на 100.000. Јужна Америка је тамно жута.
У 2007. години, преваленца ТБЦ-а на 100.000 људи била је највећа у подсахарској Африци, а такође је била релативно висока и у Азији.[85]

Отприлике једна трећина светске популације је заражена бактеријом M. tuberculosis. Једна нова инфекција се деси сваке секунде на глобалном нивоу.[6] Међутим, већина инфекција бактеријом M. tuberculosis не изазива туберкулозу,[86] и 90–95% свих инфекција остане без симптома.[45] Процењено је да је У 2007. години било 13,7 милиона хроничних активних случајева.[7] У 2010. години дијагностификовано је 8,8 милиона нових случајева туберкулозе, од чега 1,45 милиона смртних случајева, већином у земљама у развоју.[5] Од ових 1,45 милиона смртних случајева, око 0,35 милиона се јави код особа које су коинфициране ХИВ-ом.[87]

Туберкулоза је на другом месту међу најчешћим узрочницима смрти од инфективних болести (после смртних случајева услед ХИВ-а/сиде).[11] Апсолутни број случајева туберкулозе („преваленца“) је у опадању од 2005. године. Смањен је број нових случајева туберкулозе („инциденца“) од 2002.[5] Кина је постигла нарочито драматичан напредак. Кина је смањила своју стопу морталитета од ТБЦ-а за приближно 80% између 1990. и 2010. године.[87] Туберкулоза је чешћа у земљама у развоју. Око 80% становништва у многим азијским и афричким земљама је позитивно при туберкулинским тестовима, док је у САД само 5–10% становништа тест позитивно.[1] Стручњаци су се надали да ће се бити могућа комплетна контрола ТБЦ-а. Међутим, има неколико чинилаца који потпуну контролу ТБЦ-а чине мало вероватном. Тешко је развити ефикасну вакцину. Скупо је и захтева време да се постави дијагноза болести. Лечење траје више месеци. Већи број људи са ХИВ-ом добија ТБЦ. Туберкулоза резистентна на лекове се појавила 1980-их.[8]

Годишњи број новопријављених случајева ТБЦ-а. Подаци СЗО.[88]

У 2007. години, земља са највећом процењеном стопом инциденце од туберкулозе био је Свазиленд, са 1.200 случајева на 100.000 људи. Индија је имала највећу укупну инциденцу, са процењених 2,0 милиона нових случајева.[7] У развијеним земљама, туберкулоза је ређа и налази се углавном у урбаним срединама. У 2010. години, стопе туберкулозе на 100.000 људи у разним подручјима света биле су: глобално 178, Африка 332, Америка 36, Источни Медитеран 173, Европа 63, Југоисточна Азија 278 и Западни Пацифик 139.[87] У Канади и Аустралији туберкулоза је много пута учесталија међу абориџинским народом, посебно у удаљенијим крајевима.[89][90] У Сједињеним Државама, Абориџини имају пет пута већи морталитет од ТБЦ-а.[91]

Инциденца ТБЦ-а варира са старошћу. У Африци она примарно погађа особе старости између 12 и 18 година и млађе одрасле особе.[92] Међутим, у земљама где је стопа инциденце драстично опала (као што су Сједињене Државе), ТБЦ је углавном болест старијих људи и особа са смањеним имуним системом.[1][93]

Историјат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја туберкулозе
Египатска мумија у Британском музеју – установљено је туберкулозно труљење у кичмама Египатских мумије.

Туберкулоза је присутна код људске расе још од давнина.[8] Најраније доказано откриће „микобактерије туберкулозе“ односи се на остатке бизона који су стари више од 17.000 година.[94] Међутим, није јасно да ли туберкулоза води порекло од говеда, па је затим пренесена на човека, или је и код говеда и код човека дошла од заједничког претка.[95] Научници су веровали да је човек добио КMБТ од животиња током њиховог припитомљавања. Међутим, гени комплекса M. tuberculosis (КMБТ) код човека су упоређивани са КMБТ-е код животиња, чиме је доказано да је та теорија погрешна. Обе врсте бактерије туберкулозе имају заједничког предка преко којег су се могли инфицирати људи још у Неолитској револуцији.[96] Скелетни остаци показују да је праисторијски човек (40. век п. н. е.) имао TБЦ. Истраживачи су открили труљење у кичмама Египатских мумије које датирају из периода између 3000 и 2400. година пре Христа.[97] „Фтизис“ је грчка реч за “сушицу,” што је стари термин за туберкулозу плућа.[98] Око 460. године пре Христа, Хипократ је идентификовао сушицу као најраспрострањенију болест тог времена. Људи који су имали сушицу имали су температуру и искашљавали крв. Сушица је скоро увек имала смртни исход.[99] Генетска истраживања говоре да је ТБЦ била присутна у Америкама почев од око 100. године нове ере.[100]

Пре индустријске револуције, у народном веровању, туберкулоза је увек повезивана са вампирима. Када би неки члан породице умро од ње, остали инфицирани чланови породице би полако губили своје здравље. Људи су веровали да је особа која је прва добила ТБЦ исисавала живот из осталих чланова породице.[101]

Плућни облик болести који је повезан са туберкулима установио је Ричард Мортон 1689.[102][103] Међутим, ТБЦ је имала читаву лепезу разних симптома, тако да је она није била идентификована као посебна болест све до 1820-их. Назив туберкулоза тек јој је дао J. L. Schönlein 1839.[104] Између 1838. и 1845. године Џон Кроган, власник Мамутске пећине, доводио је људе оболеле од туберкулозе у пећину у нади да ће болест излечити константном температуром и чистим ваздухом у пећини: они би умирали у року од годину дана.[105] Херман Бремер је отворио први ТБЦ санаторијум 1859. у Соколовском.[106]

Роберт Кох је открио бациле туберкулозе.

Бацил који проузрокује туберкулозу, Mycobacterium tuberculosis, идентификован је и описан 24. марта 1882. године од стране Роберта Коха. За ово откриће он је добио Нобелову награду за психологију односно медицину 1905. године.[107] Кох није веровао да су, туберкулоза код говеда и туберкулоза код људи сличне болести. Ово веровање је одложило признање да је инфицирано млеко извор инфекције. Касније је ризик од преноса болести из овог извора драматично смањен увођењем поступка пастеризације. Кох је 1890. године објавио да је екстракт глицеринa из туберкулозних бацила „лек“ за туберкулозу. Он га је назвао „туберкулин“. Мада „туберкулин“ није био ефикасан, он је био прилагођен за обављање теста помоћу којег се контролисало присуство претходних симптома туберкулозе.[108]

Албер Калмет и Камиј Герин су први успешно обавили имунизацију против туберкулозе 1906. године. Они су употребили разблажен исцедак туберкулозе са говеда и назвали га БСГ вакцином (бацил Калмет и Герин). Бе-се-же вакцина је први пут примењена на људима 1921. године у Француској.[109] Међутим, БСГ вакцина је широко прихваћена само у САД, Уједињеном Краљевству, и Немачкој после Другог светског рата.[110]

Туберкулоза је изазвала веома распрострањену забринутост јавности у 19. и раном 20. веку као једна ендемска болест сиромашног урбаног становништва. У 1815. години свака четврта смрт у Енглеској била је услед „сушице“. До 1918. године, ТБЦ је била узрок смрти сваког шестог Француза. Пошто су 1880-их научници ову болест прогласили заразном, у Британији је ТБЦ стављена на списак болести које је неопходно пријавити. Кампања је почела тако што је забрањивано пљување на јавним местима а инфицирани сиромашни људи били су „охрабривани“ да иду у санаторијуме који су личили на затворе. (Санаторијуми за средњу класу и класу богатих нудили су одличну негу и стални лекарски надзор.)[106] Санаторијуми су наводно пружали благотворни „свеж ваздух“ и радну активност. Али, чак и у најбољим условима, 50% људи који су долазили у санаторијуме са најбољим условима, умирало је у року од 5 година (ca. 1916.).[106]

У Европи, стопа оболевања од туберкулозе почела је да расте у раним 1600-им. ТБЦ је достигла свој максимум у Европи у 1800-им и на њу је отпадало 25% свих смртних исхода.[111] Потом је смртност смањена за близу 90% све до 1950-их.[112] Побољшање јавног здравља значајно је смањило стопу оболевања од туберкулозе чак и пре него што је почела примена стрептомицинa и других антибиотика. Но, и поред тога, ова болест је и даље остала претња за јавно здравље. Када је 1913. године у Британији формирано Медицинско истраћивачко Веће у жижи његовог интересовања нашла су се истраживања у вези са туберкулозом.[113]

Gодине 1946, усавршавање антибиотика стрептомицинa учинило је да лечење и излечење ТБЦ-а постане стварност. Пре него што је овај лек био уведен, једини начин лечења (осим санаторијума) била је хируршка интервенција. Техником под називом „пнеумоторакс" извлачио би се ваздух из једног инфицираног плућног крила чиме се то крило искључивало из функције и остављало да се „одмори“ па се тако лакше лечио инфициранио део.[114]

Хитност решавања проблема MР-TБЦ поново је увела хирургију као опцију унутар прихваћених стандарда у лечењу ТБЦ инфекција. Актуелним хируршким интервенцијама уклањају се патолошке грудне каверне („буле“) у плућима у циљу смањења броја бактерија и продужетка деловања лекова на преостале бактерије у крвотоку. Овом интервенцијом се истовремено смањује укупно оптерећење бактеријама и повећава ефикасност систематске антибиотске терапије.[115] Иако су се стручњаци надали да ће у потпуности елиминисати ТБЦ (као и велике богиње), пораст броја врста ТБЦ-а које су отпорне на лекове у 1980-им, учинио је да елиминација ТБЦ-а буде мање вероватна. Најновији повратак туберкулозе натерао је Светску здравствену организацију да 1993. године донесе декларацију којом се тражи хитно решавање проблема на глобалном нивоу.[116]

Друштво и култура[уреди]

Светска здравствена организација иФондација Бил и Мелинда Гејтс спонзоришу нови тест за брзу дијагнозу који ће се користити у слабо и у средње развијеним земљама.[117][118][119][120] И у 2011. години многа сиромашна места још увек имају на располагању само приступ микроскопском прегледу пљувачке.[121]

2010. године Индија је имала највећи број оболелих од ТБЦ у свету. Један од узрока толиког броја оболелих било је и недовољно успешно лечење у приватном здравственом сектору.[122] Програми као што је Ревидирани национални програм контроле туберкулозе помажу да се смањи број оболелих од ТБЦ-а међу људима који се лече у државном сектору.[123][124]

Истраживање[уреди]

БСГ вакцина има и својих недостатака па је зато у току истраживање које би помогло њеном усавршавању.[125] Неколико потенцијалних нових вакцина су сада у фази I и II клиничког тестирања.[125] Постоје два главна приступа у покушају да се унапреди ефикасност расположивих вакцина. Један приступ се односи на додавању подјединице БСГ вакцини. Другом стратегијом се покушавају створити нове и боље живе вакцине.[125] MВA85A је један пример подјединице вакцине која се сада тестира у Јужној Африци. MВA85A се заснива на генетски модификованом Vaccinia вирусу.[126] Постоји нада да ће вакцине одиграти значајну улогу у лечењу латентне и активне болести.[127]

Да би подстакли будућа открића, истраживачи и доносиоци прописа промовишу нове економске моделе усавршавања вакцина, укључујући ту и цену, подстицајне порезе и напредне тржишне обавезе.[128][129] Неколико група је укључено у ово истраживање, укључујући и Партнерство за заустављање ТБЦ-а,[130] Јужноафричку иницијативу за туберкулозу и Глобалну фондацију за ТБ вакцину.[131] Глобална фондација за ТБЦ вакцину добила је више од 280 милиона (америчких долара) од Фондације Бил и Мелинда Гејтс како би могла да развије и лиценцира унапређену вакцину против туберкулозе за коришћење у најугроженијим државама.[132][133]

Код других животиња[уреди]

Микобактерија инфицира многе различите врсте животиња, укључујући ту и птице,[134] глодаре,[135] и рептиле.[136] Подврста Mycobacterium tuberculosis је ретко присутна код дивљих животиња.[137] Напор да се искорени туберкулоза код говеда коју изазива Mycobacterium bovis из крда стоке и јелена на Новом Зеланду био је релативно успешан.[138] Напори у Великој Британији су били мање успешни.[139][140]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Kumar V, Abbas AK, Fausto N, Mitchell RN (2007). Robbins Basic Pathology (8th ed.). Saunders Elsevier. стр. 516-522. ISBN 978-1-4160-2973-1. 
  2. ^ „Tuberculosis Fact sheet N°104“. World Health Organization. November 2010 Приступљено 26. 7. 2011.. 
  3. ^ Jasmer RM, Nahid P, Hopewell PC (2002). „Clinical practice. Latent tuberculosis infection“. N. Engl. J. Med. 347 (23). DOI:10.1056/NEJMcp021045. PMID 12466511. , which cites Dolin PJ, Raviglione MC, Kochi A (1994). „Global tuberculosis incidence and mortality during 1990-2000“. Bull World Health Organ 72 (2): 1860-6. PMC 2486541. PMID 8205640. 
  4. ^ Konstantinos A (2010). „Testing for tuberculosis“. Australian Prescriber 33 (1): 12-18. 
  5. ^ а б в г д ђ „The sixteenth global report on tuberculosis“. 2011. 
  6. ^ а б в г д „Tuberculosis Fact sheet N°104“. World Health Organization. November 2010 Приступљено 26. 7. 2011.. 
  7. ^ а б в World Health Organization (2009). „Epidemiology“. Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing. стр. 6-33. ISBN 978-92-4-156380-2 Приступљено 12 November 2009. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т Lawn, SD; Zumla, AI (2. 7. 2011.). „Tuberculosis“. Lancet 378 (9785): 57-72. DOI:10.1016/S0140-6736(10)62173-3. PMID 21420161. 
  9. ^ The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1905. Accessed 7 October 2006.
  10. ^ Schiffman, G (15. 1. 2009.). „Tuberculosis Symptoms“. eMedicineHealth. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж Dolin 2010, стране Chapter 250
  12. ^ а б в г Gibson 2005, стране 321
  13. ^ Behera (2010), стр. 457.
  14. ^ Jindal (2011), стр. 549.
  15. ^ а б Golden MP, Vikram HR (2005). „Extrapulmonary tuberculosis: an overview“. American Family Physician 72 (9): 1761-8. PMID 16300038. 
  16. ^ Kabra. 
  17. ^ а б Ghosh 2008, стране 789
  18. ^ Southwick F (10. 12. 2007.). „Chapter 4: Pulmonary Infections“. Infectious Diseases: A Clinical Short Course, 2nd ed.. McGraw-Hill Medical Publishing Division. стр. 104-. ISBN 978-0-07-147722-2. 
  19. ^ Jindal (2011), стр. 525.
  20. ^ Niederweis M, Danilchanka O, Huff J, Hoffmann C, Engelhardt H (March 2010). „Mycobacterial outer membranes: in search of proteins“. Trends in Microbiology 18 (3): 109-16. DOI:10.1016/j.tim.2009.12.005. PMC 2931330. PMID 20060722. 
  21. ^ а б Madison B (2001). „Application of stains in clinical microbiology“. Biotech Histochem 76 (3): 119-25. DOI:10.1080/714028138. PMID 11475314. 
  22. ^ Parish T, Stoker N (1999). „Mycobacteria: bugs and bugbears (two steps forward and one step back)“. Molecular Biotechnology 13 (3): 191-200. DOI:10.1385/MB:13:3:191. PMID 10934532. 
  23. ^ Medical Laboratory Science: Theory and Practice. New Delhi: Tata McGraw-Hill. 2000. стр. 473-. ISBN 978-0-07-463223-9. 
  24. ^ Piot (2008), стр. 291.
  25. ^ van Soolingen D et al. (1997). „A novel pathogenic taxon of the Mycobacterium tuberculosis complex, Canetti: characterization of an exceptional isolate from Africa“. International Journal of Systematic Bacteriology 47 (4): 1236-45. DOI:10.1099/00207713-47-4-1236. PMID 9336935. 
  26. ^ Niemann S et al. (2002). „Mycobacterium africanum Subtype II Is Associated with Two Distinct Genotypes and Is a Major Cause of Human Tuberculosis in Kampala, Uganda“. J. Clin. Microbiol. 40 (9): 3398-405. DOI:10.1128/JCM.40.9.3398-3405.2002. PMC 130701. PMID 12202584. 
  27. ^ Niobe-Eyangoh SN et al. (2003). „Genetic Biodiversity of Mycobacterium tuberculosis Complex Strains from Patients with Pulmonary Tuberculosis in Cameroon“. J. Clin. Microbiol. 41 (6): 2547-53. DOI:10.1128/JCM.41.6.2547-2553.2003. PMC 156567. PMID 12791879. 
  28. ^ Thoen C, Lobue P, de Kantor I (2006). „The importance of Mycobacterium bovis as a zoonosis“. Vet. Microbiol. 112 (2–4): 339-45. DOI:10.1016/j.vetmic.2005.11.047. PMID 16387455. 
  29. ^ Acton (2011), стр. 1968.
  30. ^ Pfyffer, GE; Auckenthaler, R, van Embden, JD, van Soolingen, D (1998 Oct-Dec). „Mycobacterium canettii, the smooth variant of M. tuberculosis, isolated from a Swiss patient exposed in Africa.“. Emerging infectious diseases 4 (4): 631-4. PMID 9866740. 
  31. ^ Panteix, G; Gutierrez, MC, Boschiroli, ML, Rouviere, M, Plaidy, A, Pressac, D, Porcheret, H, Chyderiotis, G, Ponsada, M, Van Oortegem, K, Salloum, S, Cabuzel, S, Bañuls, AL, Van de Perre, P, Godreuil, S (2010 Aug). „Pulmonary tuberculosis due to Mycobacterium microti: a study of six recent cases in France.“. Journal of medical microbiology 59 (Pt 8): 984-9. PMID 20488936. 
  32. ^ American Thoracic Society (1997). „Diagnosis and treatment of disease caused by nontuberculous mycobacteria. This official statement of the American Thoracic Society was approved by the Board of Directors, March 1997. Medical Section of the American Lung Association“. Am J Respir Crit Care Med 156 (2 Pt 2): S1–25. PMID 9279284. 
  33. ^ World Health Organization. „Global tuberculosis control–surveillance, planning, financing WHO Report 2006“ Приступљено 13. 10. 2006.. 
  34. ^ Chaisson, RE; Martinson, NA (13. 3. 2008.). „Tuberculosis in Africa--combating an HIV-driven crisis“. The New England Journal of Medicine 358 (11): 1089-92. DOI:10.1056/NEJMp0800809. PMID 18337598. 
  35. ^ Griffith D, Kerr C (1996). „Tuberculosis: disease of the past, disease of the present“. J Perianesth Nurs 11 (4): 240-5. DOI:10.1016/S1089-9472(96)80023-2. PMID 8964016. 
  36. ^ ATS/CDC Statement Committee on Latent Tuberculosis Infection (June 200). „Targeted tuberculin testing and treatment of latent tuberculosis infection. American Thoracic Society“. MMWR Recomm Rep 49 (RR–6): 1-51. PMID 10881762. 
  37. ^ van Zyl Smit, RN; Pai, M, Yew, WW, Leung, CC, Zumla, A, Bateman, ED, Dheda, K (2010 Jan). „Global lung health: the colliding epidemics of tuberculosis, tobacco smoking, HIV and COPD.“. The European respiratory journal : official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology 35 (1): 27-33. PMID 20044459. „These analyses indicate that smokers are almost twice as likely to be infected with TB and to progress to active disease (RR of ∼1.5 for latent TB infection (LTBI) and RR of ∼2.0 for TB disease). Smokers are also twice as likely to die from TB (RR of ∼2.0 for TB mortality), but data are difficult to interpret because of heterogeneity in the results across studies.“ 
  38. ^ Restrepo, BI (15. 8. 2007.). „Convergence of the tuberculosis and diabetes epidemics: renewal of old acquaintances“. Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America 45 (4): 436-8. DOI:10.1086/519939. PMC 2900315. PMID 17638190. 
  39. ^ Möller, M; Hoal, EG (2010 Mar). „Current findings, challenges and novel approaches in human genetic susceptibility to tuberculosis“. Tuberculosis (Edinburgh, Scotland) 90 (2): 71-83. DOI:10.1016/j.tube.2010.02.002. PMID 20206579. 
  40. ^ Cole E, Cook C (1998). „Characterization of infectious aerosols in health care facilities: an aid to effective engineering controls and preventive strategies“. Am J Infect Control 26 (4): 453-64. DOI:10.1016/S0196-6553(98)70046-X. PMID 9721404. 
  41. ^ Nicas M, Nazaroff WW, Hubbard A (2005). „Toward understanding the risk of secondary airborne infection: emission of respirable pathogens“. J Occup Environ Hyg 2 (3): 143-54. DOI:10.1080/15459620590918466. PMID 15764538. 
  42. ^ а б Ahmed N, Hasnain S (2011). „Molecular epidemiology of tuberculosis in India: Moving forward with a systems biology approach“. Tuberculosis 91 (5): 407-3. DOI:10.1016/j.tube.2011.03.006. PMID 21514230. 
  43. ^ а б „Core Curriculum on Tuberculosis: What the Clinician Should Know“. Centers for Disease Control and Prevention (CDC), Division of Tuberculosis Elimination. 2011. 
  44. ^ „Causes of Tuberculosis“. Mayo Clinic. 2006 Приступљено 19. 10. 2007.. 
  45. ^ а б Skolnik 2011, стране 253
  46. ^ а б Mainous & Pomeroy 2009, стране 74
  47. ^ Houben E, Nguyen L, Pieters J (2006). „Interaction of pathogenic mycobacteria with the host immune system“. Curr Opin Microbiol 9 (1): 76-85. DOI:10.1016/j.mib.2005.12.014. PMID 16406837. 
  48. ^ Khan (2011). Essence Of Paediatrics. Elsevier India. стр. 401-. ISBN 978-81-312-2804-3. 
  49. ^ Herrmann J, Lagrange P (2005). „Dendritic cells and Mycobacterium tuberculosis: which is the Trojan horse?“. Pathol Biol (Paris) 53 (1): 35-40. DOI:10.1016/j.patbio.2004.01.004. PMID 15620608. 
  50. ^ Agarwal R, Malhotra P, Awasthi A, Kakkar N, Gupta D (2005). „Tuberculous dilated cardiomyopathy: an under-recognized entity?“. BMC Infect Dis 5 (1): 29-. DOI:10.1186/1471-2334-5-29. PMC 1090580. PMID 15857515. 
  51. ^ а б в Grosset J (2003). „Mycobacterium tuberculosis in the Extracellular Compartment: an Underestimated Adversary“. Antimicrob Agents Chemother 47 (3): 833-6. DOI:10.1128/AAC.47.3.833-836.2003. PMC 149338. PMID 12604509. 
  52. ^ Crowley (2010), стр. 374.
  53. ^ Anthony (2005), стр. 75.
  54. ^ Jacob, JT; Mehta, AK, Leonard, MK (2009 Jan). „Acute forms of tuberculosis in adults.“. The American journal of medicine 122 (1): 12-7. PMID 19114163. 
  55. ^ а б Bento, J; Silva, AS, Rodrigues, F, Duarte, R (2011 Jan-Feb). „Diagnostic tools in tuberculosis“. Acta medica portuguesa 24 (1): 145-54. PMID 21672452. 
  56. ^ а б в г Escalante, P (2009 Jun 2). „In the clinic. Tuberculosis.“. Annals of internal medicine 150 (11): ITC61-614; quiz ITV616. PMID 19487708. 
  57. ^ Metcalfe, JZ; Everett, CK, Steingart, KR, Cattamanchi, A, Huang, L, Hopewell, PC, Pai, M (2011 Nov 15). „Interferon-γ release assays for active pulmonary tuberculosis diagnosis in adults in low- and middle-income countries: systematic review and meta-analysis.“. The Journal of infectious diseases 204 Suppl 4: S1120-9. PMID 21996694. 
  58. ^ Sester, M; Sotgiu, G, Lange, C, Giehl, C, Girardi, E, Migliori, GB, Bossink, A, Dheda, K, Diel, R, Dominguez, J, Lipman, M, Nemeth, J, Ravn, P, Winkler, S, Huitric, E, Sandgren, A, Manissero, D (2011 Jan). „Interferon-γ release assays for the diagnosis of active tuberculosis: a systematic review and meta-analysis.“. The European respiratory journal: official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology 37 (1): 100-11. PMID 20847080. 
  59. ^ Chen, J; Zhang, R, Wang, J, Liu, L, Zheng, Y, Shen, Y, Qi, T, Lu, H (2011). „Interferon-gamma release assays for the diagnosis of active tuberculosis in HIV-infected patients: a systematic review and meta-analysis.“. PloS one 6 (11): e26827. PMID 22069472. 
  60. ^ Sester, M; Sotgiu, G, Lange, C, Giehl, C, Girardi, E, Migliori, GB, Bossink, A, Dheda, K, Diel, R, Dominguez, J, Lipman, M, Nemeth, J, Ravn, P, Winkler, S, Huitric, E, Sandgren, A, Manissero, D (2011 Jan). „Interferon-γ release assays for the diagnosis of active tuberculosis: a systematic review and meta-analysis.“. The European respiratory journal: official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology 37 (1): 100-11. PMID 20847080. 
  61. ^ Diseases (2006), стр. 36.
  62. ^ а б в National Institute for Health and Clinical Excellence. Clinical guideline 117: Tuberculosis. London, 2011.
  63. ^ Steingart, KR; Flores, LL, Dendukuri, N, Schiller, I, Laal, S, Ramsay, A, Hopewell, PC, Pai, M (2011 Aug). „Commercial serological tests for the diagnosis of active pulmonary and extrapulmonary tuberculosis: an updated systematic review and meta-analysis.“. PLoS medicine 8 (8): e1001062. DOI:10.1371/journal.pmed.1001062. PMC 3153457. PMID 21857806. 
  64. ^ Rothel J, Andersen P (2005). „Diagnosis of latent Mycobacterium tuberculosis infection: is the demise of the Mantoux test imminent?“. Expert Rev Anti Infect Ther 3 (6): 981-93. DOI:10.1586/14787210.3.6.981. PMID 16307510. 
  65. ^ Pai M, Zwerling A, Menzies D (2008). „Systematic Review: T-Cell–based Assays for the Diagnosis of Latent Tuberculosis Infection: An Update“. Ann. Intern. Med. 149 (3): 1-9. PMC 2951987. PMID 18593687. 
  66. ^ Jindal, editor-in-chief SK. Textbook of pulmonary and critical care medicine. New Delhi: Jaypee Brothers Medical Publishers. стр. 544-. ISBN 978-93-5025-073-0. 
  67. ^ Amicosante, M; Ciccozzi, M, Markova, R (2010 Apr). „Rational use of immunodiagnostic tools for tuberculosis infection: guidelines and cost effectiveness studies.“. The new microbiologica 33 (2): 93-107. PMID 20518271. 
  68. ^ McShane, H (12. 10. 2011.). „Tuberculosis vaccines: beyond bacille Calmette–Guérin“. Philosophical transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological sciences 366 (1579): 2782-9. DOI:10.1098/rstb.2011.0097. PMC 3146779. PMID 21893541. 
  69. ^ „Vaccine and Immunizations: TB Vaccine (BCG)“. Centers for Disease Control and Prevention. 2011 Приступљено 26. 7. 2011.. 
  70. ^ „BCG Vaccine Usage in Canada -Current and Historical“. Public Health Agency of Canada. September 2010 Приступљено 30. 12. 2011.. 
  71. ^ а б Teo, SS; Shingadia, DV (2006 Jun). „Does BCG have a role in tuberculosis control and prevention in the United Kingdom?“. Archives of Disease in Childhood 91 (6): 529-31. DOI:10.1136/adc.2005.085043. PMC 2082765. PMID 16714729. 
  72. ^ „The Global Plan to Stop TB“. World Health Organization. 2011 Приступљено 13. 6. 2011.. 
  73. ^ Warrell (2005), стр. 560.
  74. ^ Brennan PJ, Nikaido H (1995). „The envelope of mycobacteria“. Annu. Rev. Biochem. 64: 29-63. DOI:10.1146/annurev.bi.64.070195.000333. PMID 7574484. 
  75. ^ а б Menzies, D; Al Jahdali, H, Al Otaibi, B (2011 Mar). „Recent developments in treatment of latent tuberculosis infection.“. The Indian journal of medical research 133: 257-66. PMID 21441678. 
  76. ^ Arch G., III Mainous (2010). Management of Antimicrobials in Infectious Diseases: Impact of Antibiotic Resistance. Humana Pr. стр. 69-. ISBN 978-1-60327-238-4. 
  77. ^ Volmink J, Garner P (2007). „Directly observed therapy for treating tuberculosis“. Cochrane Database Syst Rev (4): CD003343. DOI:10.1002/14651858.CD003343.pub3. PMID 17943789. 
  78. ^ Liu, Q; Abba, K; Alejandria, MM; Balanag, VM; Berba, RP; Lansang, MA (2008 Oct 8). „Reminder systems and late patient tracers in the diagnosis and management of tuberculosis.“. Cochrane database of systematic reviews (Online) (4): CD006594. PMID 18843723. 
  79. ^ O'Brien R (1994). „Drug-resistant tuberculosis: etiology, management and prevention“. Semin Respir Infect 9 (2): 104-12. PMID 7973169. 
  80. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2006). „Emergence of Mycobacterium tuberculosis with extensive resistance to second-line drugs—worldwide, 2000–2004“. MMWR Morb Mortal Wkly Rep 55 (11): 301-5. PMID 16557213. 
  81. ^ McKenna, Maryn (12. 1. 2012.). „Totally Resistant TB: Earliest Cases in Italy“. Wired Приступљено 12. 1. 2012.. 
  82. ^ „WHO Disease and injury country estimates“. World Health Organization. 2004 Приступљено 11 November 2009. 
  83. ^ Lambert M et al. (2003). „Recurrence in tuberculosis: relapse or reinfection?“. Lancet Infect Dis 3 (5): 282-. DOI:10.1016/S1473-3099(03)00607-8. PMID 12726976. 
  84. ^ Wang, JY; Lee, LN, Lai, HC, Hsu, HL, Liaw, YS, Hsueh, PR, Yang, PC (15. 7. 2007.). „Prediction of the tuberculosis reinfection proportion from the local incidence“. The Journal of infectious diseases 196 (2): 281-8. DOI:10.1086/518898. PMID 17570116. 
  85. ^ World Health Organization (2009). „The Stop TB Strategy, case reports, treatment outcomes and estimates of TB burden“. Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing. стр. 187-300. ISBN 978-92-4-156380-2 Приступљено 14 November 2009. 
  86. ^ „Fact Sheets: The Difference Between Latent TB Infection and Active TB Disease“. Centers for Disease Control. 20. 6. 2011. Приступљено 26. 7. 2011.. 
  87. ^ а б в „Global Tuberculosis Control 2011“. World Health Organization Приступљено 15. 4. 2012.. 
  88. ^ World Health Organization. „WHO report 2008: Global tuberculosis control“ Приступљено 13. 4. 2009.. 
  89. ^ FitzGerald, JM; Wang, L, Elwood, RK (2000 Feb 8). „Tuberculosis: 13. Control of the disease among aboriginal people in Canada.“. CMAJ : Canadian Medical Association journal = journal de l'Association medicale canadienne 162 (3): 351-5. PMID 10693593. 
  90. ^ Quah, Stella R.; Carrin, Guy; Buse, Kent; Kristian Heggenhougen (2009). Health Systems Policy, Finance, and Organization. Boston: Academic Press. стр. 424-. ISBN 978-0-12-375087-7. 
  91. ^ Anne-Emanuelle Birn (2009). Textbook of International Health: Global Health in a Dynamic World. стр. 261-. ISBN 978-0-19-988521-3. 
  92. ^ World Health Organization. „Global Tuberculosis Control Report, 2006 – Annex 1 Profiles of high-burden countries“ (PDF) Приступљено 13. 10. 2006.. 
  93. ^ Centers for Disease Control and Prevention (12. 9. 2006.). „2005 Surveillance Slide Set“ Приступљено 13. 10. 2006.. 
  94. ^ Rothschild BM, Martin LD, Lev G et al. (August 2001). „Mycobacterium tuberculosis complex DNA from an extinct bison dated 17,000 years before the present“. Clin. Infect. Dis. 33 (3): 305-11. DOI:10.1086/321886. PMID 11438894. 
  95. ^ Pearce-Duvet J (2006). „The origin of human pathogens: evaluating the role of agriculture and domestic animals in the evolution of human disease“. Biol Rev Camb Philos Soc 81 (3): 369-82. DOI:10.1017/S1464793106007020. PMID 16672105. 
  96. ^ Comas, I; Gagneux, S (October 2009). Manchester, Marianne. ed. „The past and future of tuberculosis research“. PLoS Pathogens 5 (10): e1000600. DOI:10.1371/journal.ppat.1000600. PMC 2745564. PMID 19855821. 
  97. ^ Zink A, Sola C, Reischl U, Grabner W, Rastogi N, Wolf H, Nerlich A (2003). „Characterization of Mycobacterium tuberculosis Complex DNAs from Egyptian Mummies by Spoligotyping“. J Clin Microbiol 41 (1): 359-67. DOI:10.1128/JCM.41.1.359-367.2003. PMC 149558. PMID 12517873. 
  98. ^ The Chambers Dictionary.. New Delhi: Allied Chambers India Ltd.. 1998. стр. 352-. ISBN 978-81-86062-25-8. 
  99. ^ Hippocrates.Aphorisms. Приступљено сајту 7.октобра 2006.
  100. ^ Konomi N, Lebwohl E, Mowbray K, Tattersall I, Zhang D (2002). „Detection of Mycobacterial DNA in Andean Mummies“. J Clin Microbiol 40 (12): 4738-40. DOI:10.1128/JCM.40.12.4738-4740.2002. PMC 154635. PMID 12454182. 
  101. ^ Sledzik, Paul S.; Nicholas Bellantoni (June 1994). „Bioarcheological and biocultural evidence for the New England vampire folk belief“ (PDF). American Journal of Physical Anthropology 94 (2): 269-274. DOI:10.1002/ajpa.1330940210. ISSN 0002-9483. PMID 8085617. 
  102. ^ Léon Charles Albert Calmette на сајту Who Named It
  103. ^ Trail RR (April 1970). „Richard Morton (1637-1698)“. Med Hist 14 (2): 166-74. DOI:10.1017/S0025727300015350. PMC 1034037. PMID 4914685. 
  104. ^ Zur Pathogenie der Impetigines. Auszug aus einer brieflichen Mitteilung an den Herausgeber. [Müller’s] Archiv für Anatomie, Physiologie und wissenschaftliche Medicin. 1839, strana 82.
  105. ^ Kentucky: Mammoth Cave long on history. CNN. 27. фебруар 2004. Приступљено сајту 8. октобра 2006.
  106. ^ а б в McCarthy OR (August 2001). „The key to the sanatoria“. J R Soc Med 94 (8): 413-7. PMC 1281640. PMID 11461990. 
  107. ^ Nobel Foundation. The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1905. Приступљено сајту 7. октобра 2006.
  108. ^ Waddington K (January 2004). „To stamp out "So Terrible a Malady": bovine tuberculosis and tuberculin testing in Britain, 1890–1939“. Med Hist 48 (1): 29-48. DOI:10.1017/S0025727300007043. PMC 546294. PMID 14968644. 
  109. ^ Bonah C (2005). „The 'experimental stable' of the BCG vaccine: safety, efficacy, proof, and standards, 1921–1933“. Stud Hist Philos Biol Biomed Sci 36 (4): 696-721. DOI:10.1016/j.shpsc.2005.09.003. PMID 16337557. 
  110. ^ Comstock G (1994). „The International Tuberculosis Campaign: a pioneering venture in mass vaccination and research“. Clin Infect Dis 19 (3): 528-40. DOI:10.1093/clinids/19.3.528. PMID 7811874. 
  111. ^ Bloom 1994
  112. ^ Persson (2010), стр. 141.
  113. ^ Hannaway (2008), стр. 233.
  114. ^ Shields (2009), стр. 792.
  115. ^ Lalloo UG, Naidoo R, Ambaram A (May 2006). „Recent advances in the medical and surgical treatment of multi-drug resistant tuberculosis“. Curr Opin Pulm Med 12 (3): 179-85. DOI:10.1097/01.mcp.0000219266.27439.52. PMID 16582672. 
  116. ^ „Frequently asked questions about TB and HIV“. World Health Organization Приступљено 15. 4. 2012.. 
  117. ^ „Public-Private Partnership Announces Immediate 40 Percent Cost Reduction for Rapid TB Test“ (pdf). World Health Organization. Aug 6, 2012. 
  118. ^ STOPTB (5. 4. 2013.). „The Stop TB Partnership, which operates through a secretariat hosted by the World Health Organization (WHO) in Geneva, Switzerland.“ (pdf). 
  119. ^ Lawn, SD; Nicol, MP (September 2011). „Xpert® MTB/RIF assay: development, evaluation and implementation of a new rapid molecular diagnostic for tuberculosis and rifampicin resistance“. Future microbiology 6 (9): 1067-82. DOI:10.2217/fmb.11.84. PMC 3252681. PMID 21958145. 
  120. ^ „WHO says Cepheid rapid test will transform TB care“. Reuters. 8. 12. 2010.. 
  121. ^ Lienhardt, C; Espinal, M, Pai, M, Maher, D, Raviglione, MC (November 2011). „What research is needed to stop TB? Introducing the TB Research Movement“. PLoS medicine 8 (11): e1001135. DOI:10.1371/journal.pmed.1001135. PMC 3226454. PMID 22140369. 
  122. ^ Mishra, G (2013). „Tuberculosis Prescription Practices In Private And Public Sector In India“. NJIRM 4 (2): 71-78. 
  123. ^ Anurag Bhargava, Lancelot Pinto, Madhukar Pai (2011). „Mismanagement of tuberculosis in India: Causes, consequences, and the way forward“. Hypothesis 9 (1): e7. 
  124. ^ Amdekar, Y (July 2009). „Changes in the management of tuberculosis“. Indian journal of pediatrics 76 (7): 739-42. DOI:10.1007/s12098-009-0164-4. PMID 19693453. 
  125. ^ а б в Martín Montañés, C; Gicquel, B (March 2011). „New tuberculosis vaccines“. Enfermedades infecciosas y microbiologia clinica 29 Suppl 1: 57-62. DOI:10.1016/S0213-005X(11)70019-2. PMID 21420568. 
  126. ^ Ibanga H, Brookes R, Hill P, Owiafe P, Fletcher H, Lienhardt C, Hill A, Adegbola R, McShane H (2006). „Early clinical trials with a new tuberculosis vaccine, MVA85A, in tuberculosis-endemic countries: issues in study design“. Lancet Infect Dis 6 (8): 522-8. DOI:10.1016/S1473-3099(06)70552-7. PMID 16870530. 
  127. ^ Kaufmann, SH (2010). „Future vaccination strategies against tuberculosis: Thinking outside the box“. Immunity 33 (4): 567-77. DOI:10.1016/j.immuni.2010.09.015. PMID 21029966. 
  128. ^ Webber D, Kremer M (2001). „Stimulating Industrial R&D for Neglected Infectious Diseases: Economic Perspectives“. Bulletin of the World Health Organization 79 (8): 693-801. 
  129. ^ Barder O, Kremer M, Williams H (2006). „Advance Market Commitments: A Policy to Stimulate Investment in Vaccines for Neglected Diseases“. The Economists' Voice 3 (3). DOI:10.2202/1553-3832.1144. 
  130. ^ Economic, Department of; Affairs, Social (2009). Achieving the global public health agenda : dialogues at the Economic and Social Council. New York: United Nations. стр. 103-. ISBN 978-92-1-104596-3. 
  131. ^ Zuckerman & Jong (2010), стр. 319.
  132. ^ Bill and Melinda Gates Foundation Announcement (12. 2. 2004.). „Gates Foundation Commits $82.9 Million to Develop New Tuberculosis Vaccines“. 
  133. ^ Nightingale, Katherine (2007). „Gates foundation gives US$280 million to fight TB“. 
  134. ^ Shivaprasad, HL; Palmieri, C (January 2012). „Pathology of mycobacteriosis in birds“. The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice 15 (1): 41-55, v–vi. DOI:10.1016/j.cvex.2011.11.004. PMID 22244112. 
  135. ^ Reavill, DR; Schmidt, RE (January 2012). „Mycobacterial lesions in fish, amphibians, reptiles, rodents, lagomorphs, and ferrets with reference to animal models“. The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice 15 (1): 25-40, v. DOI:10.1016/j.cvex.2011.10.001. PMID 22244111. 
  136. ^ Mitchell, MA (January 2012). „Mycobacterial infections in reptiles“. The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice 15 (1): 101-11, vii. DOI:10.1016/j.cvex.2011.10.002. PMID 22244116. 
  137. ^ Wobeser (2006), стр. 170.
  138. ^ Ryan, TJ; Livingstone, PG, Ramsey, DS, de Lisle, GW, Nugent, G, Collins, DM, Buddle, BM (25. 2. 2006.). „Advances in understanding disease epidemiology and implications for control and eradication of tuberculosis in livestock: the experience from New Zealand“. Veterinary microbiology 112 (2–4): 211-9. DOI:10.1016/j.vetmic.2005.11.025. PMID 16330161. 
  139. ^ White, PC; Böhm, M, Marion, G, Hutchings, MR (September 2008). „Control of bovine tuberculosis in British livestock: there is no 'silver bullet'“. Trends in microbiology 16 (9): 420-7. DOI:10.1016/j.tim.2008.06.005. PMID 18706814. 
  140. ^ Ward, AI; Judge, J, Delahay, RJ (1. 1. 2010.). „Farm husbandry and badger behaviour: opportunities to manage badger to cattle transmission of Mycobacterium bovis?“. Preventive veterinary medicine 93 (1): 2-10. DOI:10.1016/j.prevetmed.2009.09.014. PMID 19846226. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Туберкулоза


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).