Тупољев АНТ-9

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тупољев АНТ-9 / ПС-9

Тупољев АНТ-9
Тупољев АНТ-9

Општи подаци
Намена путнички авион
Посада 2
Број путника 9
Порекло Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Произвођач ЦАГИ
Пробни лет 5. мај 1929.
Уведен у употребу 1931.
Повучен из употребе 1945.
Статус неоперативан
Први корисник Аерофлот
Број примерака 70
Димензије
Дужина 16,65 m
Висина 5,00 m
Размах крила 23,80 m
Површина крила 84,00 m²
Маса
Празан 3.680 kg
Нормална полетна 5.690 kg
Погон
Мотори клипни
Број мотора 3
Физичке особине
Клипно-елисни мотор 3 x Гноме Роне Титан/М-26/Рајт
Снага 3 x 170/220/220 kW
Снага у КС или 3 x 230/300/300 КС
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 205 km/h
Економска брзина 185 km/h
Радијус кретања 700 до 1.000 km
Плафон лета 4.500 m
Брзина пењања 115 m/min
Портал:Ваздухопловство

Тупољев АНТ-9 / ПС-9, (рус. Туполев АНТ-9 / ПС-9), је тромоторни путнички авион на клипно елисни погон руског произвођача Тупољев намењен превозу 9 путника. Двомоторна варијанта овог авиона је названа ПС-9. Развијен је на основу вишенаменског авиона АНТ-7. Први лет прототипа био је 5. мај 1929. године.

Пројектовање и развој[уреди]

Авион АНТ-9 је развијен као реакција на то што се на домаћим линијама ваздушног саобраћаја користили искључиво авиони страних произвођача (Фокер, Дорније и Јункерс). Пројектовање је почело децембра 1927. године, а први прототип са француским моторима Gnome-Rhone Titan је представљен јавности на Првомајској паради 1929. године на Црвеном тргу у Москви. Тестирање авиона је завршено у јуну месецу и након тога је почела серијска производња од 12 примерака. Пре него што је укључен у редовни саобраћај овај авион је направио један рекордан лет Москва-Травемунде-Берлин-Париз-Марсељ-Рим-Београд-Варшава-Москва и тиме доказао свој квалитет. На том путу авион је превалио 9.037 km у ваздуху провео 53 сати, значи летео је просечном брзином од преко 170 km/h. Од 1931. године АНТ-9 је укључен у домаћи саобраћај а од 1933. и на релацији Москва-Берлин.

Технички опис[уреди]

АНТ-9 са два Микулин мотора М-17

Авион Тупољев АНТ-9 је висококрилни авион потпуно металне конструкције (носећа структура од челичних профила и цеви а оплата од таласастог алуминијумског лима), са три клипно елисна ваздухом хлађена радијална мотора, који су постављени два на крила и један на носу авиона. Сваки мотор има двокраке елисе са фиксним кораком. На прототипу АНТ-9 су уграђивани мотори Gnome-Rhone Titan, радијални мотор ваздухом хлађен са 7 цилиндара и снаге 230 KS, у серијској производњи су од 1931. године уграђивани руски мотори М-26 такође радијални мотор ваздухом хлађен снаге 300 KS, пошто се није показао довољно поуздан од 1933. године уграђивани су мотори Wright Whirlwind od 300 KS са трокраким металним елисама. Постоји и двомоторна варијанта овог авиона у коју су уграђивана два Микулин М-17 мотори са воденим хлађењем и V-линијским распоредом цилиндара са снагом од 500 KS. Код овог авиона је максимална брзина са 205 повећана на 215 km/h. Да би се разликовали од осталих АНТ-9 авиона ови двомоторни авиони су добили ознаку ПС-9. Авион има фиксни (неувлачећи) стајни трап са два точка смештана испод крила авиона, трећа ослона тачка је дрљача која се налази на репу авиона. Труп авиона је правоугаоног попречног пресека и у њега се могу комотно сместити 9 путника. Посада је смештена у посебну затворену кабину а авион је опремљен дуплим командама, а пилоти су седели један поред другог.

Оперативно коришћење[уреди]

Укупно је произведено преко 70 примерака авиона АНФ-9. Три Авион АНТ-9 са Рајт моторима су ушли као руски капитал у Руско-Немачку ваздухопловну компанију Дерулуфт и у њој летела на линији Москва-Берлин. Неколико авиона је користило совјетско ратно ваздухопловство и то као ВИП верзије а остали авиони су служили у флоти Аерофлота за одржавање редовних унутрашњих путничких и поштанских ваздушних линија. Ови авиони су летели све до 1945. године када су отишли у заслужену пензију. Пре рата су направљени планови и за санитетску верзију авиона АНТ-9, али тај пројект није реализован из оправданих разлога. Међутим, у току рата ови су се авиони ипак користили за превоз рањеника једноставним избацивањем седишта из авиона створен је простор за смештај носила са рањеницима. У току рата овим авионима се углавном одржавао авио саобраћај у Централној Азији и Кавказу. Поред Русије овај авион је користио и Турски авио-превозник.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Авион АНТ-9 са скијама уместо точкова
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005) (на ((en))). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft. Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (1999) (на ((en))). The Encyclopedia of Civil Aircraft. San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5. 
  • Aboulafia, Richard (1996) (на ((en))). Jane's Civil Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996) (на ((en))). Tupolev: The Man and His Aircraft. Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Stroud, John (1968) (на ((en))). Soviet Transport Aircraft since 1945.. London: Putnam. ISBN 978-0-370-00126-5. 

Спољашње везе[уреди]