Тупољев АНТ-9

Тупољев АНТ-9 / ПС-9
Тупољев АНТ-9
Општи подаци
Намена	путнички авион
Посада	2
Број путника	9
Порекло	СССР
Произвођач	ЦАГИ
Пробни лет	5. мај 1929.
Уведен у употребу	1931.
Повучен из употребе	1945.
Статус	неоперативан
Први корисник	Аерофлот
Број примерака	70
Димензије
Дужина	16,65 m
Висина	5,00 m
Размах крила	23,80 m
Површина крила	84,00 m²
Маса
Празан	3.680 kg
Нормална полетна	5.690 kg
Погон
Мотори	клипни
Број мотора	3
Физичке особине
Клипно-елисни мотор	3 x Гноме Роне Титан/М-26/Рајт
Снага	3 x 170/220/220 kW
Снага у КС	или 3 x 230/300/300 КС
Перформансе
Макс. брзина на Hopt	205 km/h
Економска брзина	185 km/h
Радијус кретања	700 до 1.000 km
Плафон лета	4.500 m
Брзина пењања	115 m/min
Портал:Ваздухопловство

Тупољев АНТ-9 / ПС-9, (рус. Туполев АНТ-9 / ПС-9), је тромоторни путнички авион на клипно елисни погон руског произвођача Тупољев намењен превозу 9 путника. Двомоторна варијанта овог авиона је названа ПС-9. Развијен је на основу вишенаменског авиона АНТ-7. Први лет прототипа био је 5. мај 1929. године.

Пројектовање и развој

Авион АНТ-9 је развијен као реакција на то што се на домаћим линијама ваздушног саобраћаја користили искључиво авиони страних произвођача (Фокер, Дорниер и Јункерс). Пројектовање је почело децембра 1927. године, а први прототип са француским моторима Gnome-Rhone Titan је представљен јавности на Првомајској паради 1929. године на Црвеном тргу у Москви. Тестирање авиона је завршено у јуну месецу и након тога је почела серијска производња од 12 примерака. Пре него што је укључен у редовни саобраћај овај авион је направио један рекордан лет Москва-Травемунде-Берлин-Париз-Марсељ-Рим-Београд-Варшава-Москва и тиме доказао свој квалитет. На том путу авион је превалио 9.037 km у ваздуху провео 53 сати, значи летео је просечном брзином од преко 170 km/h. Од 1931. године АНТ-9 је укључен у домаћи саобраћај а од 1933. и на релацији Москва-Берлин.

Технички опис

АНТ-9 са два Микулин мотора М-17

Авион Тупољев АНТ-9 је висококрилни авион потпуно металне конструкције (носећа структура од челичних профила и цеви а оплата од таласастог алуминијумског лима), са три клипно елисна ваздухом хлађена радијална мотора, који су постављени два на крила и један на носу авиона. Сваки мотор има двокраке елисе са фиксним кораком. На прототипу АНТ-9 су уграђивани мотори Gnome-Rhone Titan, радијални мотор ваздухом хлађен са 7 цилиндара и снаге 230 KS, у серијској производњи су од 1931. године уграђивани руски мотори М-26 такође радијални мотор ваздухом хлађен снаге 300 KS, пошто се није показао довољно поуздан од 1933. године уграђивани су мотори Wright Whirlwind od 300 KS са трокраким металним елисама. Постоји и двомоторна варијанта овог авиона у коју су уграђивана два Микулин М-17 мотори са воденим хлађењем и V-линијским распоредом цилиндара са снагом од 500 KS. Код овог авиона је максимална брзина са 205 повећана на 215 km/h. Да би се разликовали од осталих АНТ-9 авиона ови двомоторни авиони су добили ознаку ПС-9. Авион има фиксни (неувлачећи) стајни трап са два точка смештана испод крила авиона, трећа ослона тачка је дрљача која се налази на репу авиона. Труп авиона је правоугаоног попречног пресека и у њега се могу комотно сместити 9 путника. Посада је смештена у посебну затворену кабину а авион је опремљен дуплим командама, а пилоти су седели један поред другог.

Оперативно коришћење

Укупно је произведено преко 70 примерака авиона АНФ-9. Три Авион АНТ-9 са Рајт моторима су ушли као руски капитал у Руско-Немачку ваздухопловну компанију Дерулуфт и у њој летела на линији Москва-Берлин. Неколико авиона је користило совјетско ратно ваздухопловство и то као ВИП верзије а остали авиони су служили у флоти Аерофлота за одржавање редовних унутрашњих путничких и поштанских ваздушних линија. Ови авиони су летели све до 1945. године када су отишли у заслужену пензију. Пре рата су направљени планови и за санитетску верзију авиона АНТ-9, али тај пројект није реализован из оправданих разлога. Међутим, у току рата ови су се авиони ипак користили за превоз рањеника једноставним избацивањем седишта из авиона створен је простор за смештај носила са рањеницима. У току рата овим авионима се углавном одржавао авио саобраћај у Централној Азији и Кавказу. Поред Русије овај авион је користио и Турски авио-превозник.

Земље које су користиле овај авион

СССР  Турска

Види још

• Тупољев АНТ-14
• Тупољев АНТ-20 Максим Горки
• DC-3 и Ли-2
• Иљушин Ил-12
• Тупољев

Литература

Авион АНТ-9 са скијама уместо точкова

1. Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
2. Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005.) (на ((en))). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft. Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 1-85780-214-4. 
3. Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
4. Donald, David (1999) (на ((en))). The Encyclopedia of Civil Aircraft. San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5. 
5. Aboulafia, Richard (1996) (на ((en))). Jane's Civil Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7. 
6. Gunston, Bill (1995.) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 1-85532-405-9. 
7. Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996.) (на ((en))). Tupolev: The Man and His Aircraft. Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 1-85310-728-X. 
8. Stroud, John (1968.) (на ((en))). Soviet Transport Aircraft since 1945.. London: Putnam. ISBN 0-370-00126-5. 

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тупољев АНТ-9

• „Zvanični sajt Tupoljeva“ (на ((ru))). www.tupolev.ru Приступљено 8. децембар 2010 
• „ПС-9(АНТ-9)“ (на ((ru))). Уголок неба. 2004 Приступљено 18. децембар 2010 
• „Tupolev ANT-9/PS-9 (1929)“ (на ((en))). www.aviastar.org Приступљено 18. децембар 2010 
• „Aeroflot Early Developments 1917-1945“ (на ((en))). www.globalsecurity.org Приступљено 18. децембар 2010 
• „ANT-9 by A.N.Tupolev“ (на ((en))). www.ctrl-c.liu.se Приступљено 18. децембар 2010