Тупољев Ту-98

С Википедије, слободне енциклопедије
Тупољев Ту-98
Тупољев Ту-98
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1955.
Уведен у употребу1956.
Повучен из употребе21. новембра 1960.
Статуспрототип
Први корисник СССР Совјетско војно ваздухопловство
Број примерака1
Дужина32,06
Размах крила17,27
Висина8,06
Површина крила87,50
Макс. маса при узлетању39.000 kg
Макс. спољни терет5.000 kg
Турбо-млазни мотор2 х АЛ-7Ф
Потисак ТММ2 х 93,2 kN
Макс. брзина на Hопт1.365 km/h
Долет2.440 km
Плафон лета12.750 m

Тупољев Ту-98 (рус. Туполев Ту-98), (НАТО назив Backfin) је био совјетски двомоторни суперсонични тактички бомбардер из периода друге половине 1950.их година. Пројектовао га је ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев) пројект је остао само на прототипу, на осноуву њега пројектовани су други авиони из породице Тупољев.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

А.Н.Тупољев (1944.)

Авион Тупољев Ту-98 - суперсонични тактички бомбардер, пројектован као замена за подзвучни Ту-16. Радови на пројектовању авиона Ту-98 су почели 1954. године а пројектант је био Дмитриј С. Марков,.[1] авион је саграђен 1955. и први пут полетео 7. јула 1956. години, пробни пилот је био В. Кобалев.[2]

Авион је био представљен америчкој делегацији у ваздушној бази Кубинка у близини Москве у јуну 1956. године, одмах је добио НАТО назив Backfin, иако авион у службу није уведен, изграђен је само један прототип (други није полетео коришћен је за статичка испитивања до разарања). Овај авион је био само један корак у постепеном овладавању знања везаних за суперсоничан лет и градњу суперсоничних авиона у ОКБ 156 Тупољев.[3] На основу искуства у пројектовању овог авиона касније је развијен бомбардер Ту-22 и ловац Ту-28/Ту-128.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Труп авиона је на почетку округлог попречног пресека са издуженим врхом носа у облику врха копља у коме се налазила застакљена кабина навигатора. Једина испупчина на трупу је кабина пилота, иза које су се са стране трупа а изнад крила налазили отвори усисника за ваздух. Како се иде ка репу авиона труп прелази у правоугаони попречни пресек све до краја авиона. У трупу је било доста простора за смештај посаде, наоружања и горива.

Погонска група: Авион Тупољев Ту-98 је био бомбардер са два турбомлазна мотора АЛ-7Ф са додатним сагоревањем (форсаж) потиска око 100 kN, позиционирана у трупу на репу авиона.

Крила: Авион је био средњокрилац са крилима стреластог облика, са углом нагиба крила 55°, која су се при корену крила ширила. Крила су била танка и аеродинамички потпуно чиста.

Стајни трап је био увлачећи система трицикл, на предњој носној нози имао је два точка близанца а две основне ноге које су се налазиле испод трупа имале су по 4 точка тако да је авион имао укупно 10 точкова, што му је олакшавало слетање и полетање са различито припремљених полетно слетних стаза. Све ноге стајног трапа су се увлачиле у труп авиона због чега је авион имао погоршану стабилност при кретању по писти, због смањеног растојања између ослоних ногу.

Наоружање[уреди | уреди извор]

У задебљању на врху вертикалног стабилизатора се налазио радар, помоћу кога је стрелац који је седео у кабини иза леђа пилота гађао нападаче. Испод вертикалног стабилизатора су била уграђена два даљински управљана топа НР-23 која су служила за заштиту задње сфере авиона, а један топ је био уграђен на предњој страни авиона.[4][5] Ово је био последњи совјетски бомбардер који је имао стаклени кљјун авиона у коме је била кабина навигатора и први бомбардер код којег се топовима у репу авиона управљало даљински.[6]

Авион Ту-98 је био опремљен следећим наоружањем:

  • Стрељачко: 3 топа х НР-23 калибра 23mm за самоодбрану,
  • слободно падајуће бомбе (250; 500 и 1000 kg) до укупне тежине 5.000 kg.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Авион Ту-98 је био двомоторни троседи авион. Посаду авиона су сачињавали пилот, навигатор-нишанџија и стрелац (оператор наоружања). Произведен је само у једном примерку. До оперативног коришћења овог авиона није дошло, прототип је послужио као међустепеница у развоју совјетских суперсоничних авиона бомбардера и ловаца. Од 1959. године авион служи као летећа лабораторија за тестирање ракета ваздух-ваздух К-80. Приликом једног рутинског лета 21. новембра 1960. године, авион је при слетању оштећен и никада није поправљен.[7]

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Кто есть кто”. www.airforce.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ „TU-98 BACKFIN tactical bomber”. legion.wplus.net. Архивирано из оригинала 21. 05. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ „ОАО «Туполев»”. Приступљено 27. 4. 2013. 
  4. ^ „Туполев Ту-98”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  5. ^ „Tupolev Tu-98 - experimental bomber”. www.aviastar.org. Приступљено 14. 9. 2011. 
  6. ^ „Tu-98 - Aircraft of the Month - December 2000”. www.alexstoll.com. Приступљено 14. 9. 2011. 
  7. ^ „AviationsMilitaires.net — Tupolev Tu-98 Backfin”. www.aviationsmilitaires.net. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва: Машинострение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995. (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). Tupolev Aircraft since 1922 (на језику: (језик: енглески)). London: Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-882-9. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]