Турбомека Астазу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Турбомека Палас
Turbomeca astazou II AF.jpg
Астазу на хеликоптеру

Конструктор Француска Турбомека
Карактеристике
Тип млазни
Дужина 1430 mm
Маса 148 kg
Перформансе
Степен компресије 5,2:1
Проток ваздуха 0,1 kg/s
Температура испред турбине 600 °C

Турбомека астазу (фр. Turbomeca Astazou) је веома успешна серија турбинских и гаснотурбинских мотора, први пут конструисана 1957. године. Оригинална верзија имала је масу од 110 кг, са 240 kW снаге и 40 хиљада окрета у минуту. У употребу је ушла 1951. године након 150 сати тестирања. Име је добила према планинскм врховима Пиринеја.

У наредним деценијама Астазу је не само је постао најбоље продаван Турбомекин мотор, већ је свом произвођачу донео и светску славу, а временом се и познати енглески произвођач мотора Ролс-Ројс (ен. Rolls Royce) укључио у производњу одређених делова[1].

Дизајн и развој[уреди]

Астазу IIA развијен је из оригиналних астазу електрана за напајање хеликоптера. До 1993. произведено је око 2.220 комада. Већина авиона која је користила овај модел мотора добила је замене у виду напреднијих верзија.

Основа дизајна су два компресора, аксијалног и радијалног облика. Има прстенасту комору за сагоревање, одакле гасови улазе у троделну аксијалну турбину. Максималан број обртаја временом је повећан на 43.500[2].

Турбине имају додатни део испред довода ваздуха, који смањује брзину пропелера на 1.800, 2.080, затим 2.200 или 2.400 (авиони) и 6.000 (хеликоптери). Мотор се сам покреће, па пилот једино подешава жељени број обртаја[2].

Од верзије Астазу Х, мотор добија и другу аксијалну фазу компресора. Овај модел производио се за авионе Потез 840. Верзије од XIV до XVI производиле су се у фабрици Ролс ројс под именима AZ14 и AZ16[2].

Снага се временом повећавала, па је модел Астазу XVIII имао 783 kW (дуални мотор). Астазу XX добио је и трећу аксијални фазу, па се и снага попела на 1075 kW[2].

Развој у Југославији[уреди]

У Југославији се овај мотор појавио увођењем лаког хеликоптера СА 341/342 Газела (Gazelle) у наоружање ЈРВ. С обзиром да је Фабрика авиона „Соко” у Мостару почела са лиценцном производњом Газеле, почетком седамдесетих година прошлог века донета је одлука да Фабрика мотора „ДМБ” у Раковици крене са производњом одређених делова и склопова тзв. „хладног дела” за две верзије мотора Астазу - IIIБ и XIV, као и склопа редуктора у његовом предњем делу, што је знатно допринело подизању технолошког нивоа фабрике[1].

Коришћење[уреди]

Хеликоптер Алвет II

Одлике[уреди]

Норд норалфа авион

У табели која следи наведене су неке од основних карактеристика изабраних модела мотора

Астазу II IIA III C2/N2 X XIV B/F XIV H/M
Снага у KW 390 390 480 465 440 440
Дужина у мм 1810 1427,50 1433,50 1912 1434р 1470/1474
Пречник у мм 460 - - - - -
Висина у мм - 516 483 - 520 500/460
Ширина у мм - 560 508 - 623,50 565/570
Тежина у кг 123 142 150,3 128 160 160

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Турбомека/ДМБ Астазу IIIБ“. Музеј ваздухопловства — Београд Приступљено 12. 08. 2012. 
  2. ^ а б в г „Astazou Engines Repaired by Microturbo Limited“. turbomeca.com Приступљено 12. 08. 2012. 

Литература[уреди]

  • Gunston, Bill (1986). World Encyclopedia of Aero Engines. Wellingborough: Patrick Stephens. pp. 164.

Спољашње везе[уреди]


Стална поставка Музеја ваздухопловства Београд