Турски језик

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

турски језик
Türkçe
Изговор	[ˈt̪yɾktʃe]
Државе	Турска  Кипар као и:  Бугарска  Македонија  Грчка  Немачка  Ирак  Иран  Сирија  Азербејџан
Регија	источна Европа
Број говорника	70 милиона
Ранг	23.
Породица	алтајски туркијски јужни туркијски турски језик
Писмо	латиница (турски алфабет)
Статус
Службени	Турска  Кипар
Признат мањински језик	Република Македонија  Србија  Румунија  Ирак (Киркук)
Регулише	Институт турског језика (турски: Türk Dil Kurumu)
Језички кодови
ИСО 639-1	tr
ИСО 639-2	tur
ИСО 639-3	tur
Државе са нарочитим турско језичним говорницима

Турски језик (турски: Türkçe) је туркијски језик којим се говори у Турској, Кипру, Бугарској, Грчкој, Македонији и другим земљама бившег Османског царства. Турски говоре и милони турских емиграната у Европској унији.

До 1928, турски језик је писан модификованом верзијом арапског писма. Од 1928. користи се латински алфабет са 29 слова: A, B, C, Ç, D, E, F, G, Ğ, H, I, İ, J, K, L, M, N, O, Ö, P, R, S, Ş, T, U, Ü, V, Y, Z

Географска расподела

Турски језик се углавном говори у Турској и међу мањинама у 35 других држава, посебно на територијама које су некада биле део Османског царства, као што је: Бугарска, Румунија, Србија (највише на Косову и Метохији), Македонија, Сирија, Грчка (посебно Западна Тракија) и Израел (турски Јевреји).

Преко 2 милиона људи говори турски језик у Немачкој, а постоји прилично велик број турских заједница у Аустрији, Белгији, Француској, Холандији, Швајцарској и Великој Британији.

Званичан статус

Турски језик је званичан језик Турске, као и један од званичних језика на Кипру. Такође има званичан (мада не примаран) статус у неколико општина Македоније, у зависности од концентрације и броја људи који говоре турским језиком.

У Турској, орган који регулише граматику и норму турског језика је „Турска језичка асоцијација“ (Türk Dil Kurumu - TDK) коју је основао Мустафа Кемал Ататурк 1932. године под именом Türk Dili Tetkik Cemiyeti.

Нови турски алфабет је званично установила ТДК 1928. године, а она је и обликовала турски језик који се користи данас. ТДК је постала независна организација 1951. године, када је престало да важи правило да га мора надгледа Министарство просвете. Овај статус ТДК је трајао до августа 1983. године, када је ТДК опет повезан са влашћу после војног преврата 1980. године.

Дијалекти

Главни дијелакти турског језика су:

• Rumelice (говоре га мухаџири из Румелије) Укључује необичне дијалекте динлер и адакале,
• Kıbrıs (говори се на Кипру),
• Edirne (говори се у Једрену),
• Doğu (говори се у источној Турској),
• Karadeniz (говори се у региону источног Црног Мора),
• Ege (говори се у Егејском региону) има продужетак до Анталије,
• Güneydoğu (говоре се на југу),
• Orta Anadolu (говори се у региону средишње Анатолије),
• Kastamonu (говори се у Кастамону и окружењу),
• Karamanlıca (говори се у Грчкој, где се зове Kαραμανλήδικα).

Граматика

Турски језик је аглутинативни језик и обилује суфиксима, али практично нема префиксе. Суфикси служе за творбу речи као и да означе граматичку функцију.

У турском језику постоји „хармонија самогласника“, што је принцип по којем турске речи имају искључиво задње самогласнике (a, i, o, u) или само предње (e, i, ö, ü). На пример, ознака -den може значити -dan или -den, зависно од хармоније самогласника у речи.

Ево примера како се од турских речи суфиксима изводе сложенице, и чак реченице:

• ev „кућа“,
• evler „куће“,
• evin „твоја кућа“,
• eviniz „Ваша кућа“
• evim „моја кућа“,
• evimde „код моје куће“,
• evinde „код твоје куће“,
• evinizde „код Ваше куће“
• evimizde „у нашој кући“,
• Evindeyim „У твојој сам кући."
• Evinizdeyim „У Вашој сам кући."
• Evindeyiz „Ми смо у твојој кући."
• Evinizdeyiz „Ми смо у Вашој кући."
• Evimizdeyiz „Ми смо у нашој кући."

Пример текста

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Bütün insanlar hür, haysiyet ve haklar bakımından eşit doğarlar. 
Akıl ve vicdana sahiptirler ve birbirlerine karşı kardeşlik zihniyeti 
ile hareket etmelidirler.

Турцизми

У српском језику постоји 8965 турцизама. Неки од њих су:

Турски	Српски
yastık	јастук
yorgan	joрган
böbrek	бубрег
bakır	бакар
börek	бурек
kapı	капија
kaldırım	калдрма
bayrak	барјак
alet	aлат
kalay	калај
çelik	челик
kayısı	кајсија
dut	дуд
çekiç	чекић
badem	бадем
tepsi	тепсија
çakal	шакал
sandık	сандук
oda	oдаја
köprü	ћуприја
parça	парче
yelek	јелек

Спољашње везе

Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас да унапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце на одговарајућим местима. Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Турски језик

• Српско-турски и турско-српски речник
• Турски речник на интернету
• Речник турског
• Информације о турском језику
• Речник турско-француско-турски
• Турско-енглески речник
• Језички курсеви Универзитета у Анкари
• Курс турског на немачком са илустрацијама
• Курс турског на енглеском, са аудио примерима, 10 лекција
• Турско-енглески и енглеско-турски речник
• Бесплатне лекције на енглеском језику за учење турског језика
• Кад Турци позајмљују славизме („Политика“, 26. јун 2011)