Турски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
турски језик
Türkçe
Изговор [ˈt̪yɾktʃe]
Државе Застава Турске Турска
Застава Кипра Кипар
као и:
Застава Бугарске Бугарска
Застава Републике Македоније Македонија
Застава Грчке Грчка
Застава Немачке Немачка
Застава Ирака Ирак
Застава Ирана Иран
Застава Сирије Сирија
Застава Азербејџана Азербејџан
Регија источна Европа
Број говорника 70 милиона
Ранг 23.
Породица алтајски
Писмо латиница (турски алфабет)
Статус
Службени Застава Турске Турска
Застава Кипра Кипар
Признат мањински језик Застава Републике Македоније Република Македонија
Застава Србије Србија
Застава Румуније Румунија
Застава Ирака Ирак (Киркук)
Регулише Институт турског језика (турски: Türk Dil Kurumu)
Језички кодови
ИСО 639-1 tr
ИСО 639-2 turнема
ИСО 639-3
MapOfTurkishSpeakers.png

Државе са нарочитим турско језичним говорницима

Турски језик (турски: Türkçe) је туркијски језик којим се говори у Турској, Кипру, Бугарској, Грчкој, Македонији и другим земљама бившег Османског царства. Турски говоре и милони турских емиграната у Европској унији.

До 1928, турски језик је писан модификованом верзијом арапског писма. Од 1928. користи се латински алфабет са 29 слова: A, B, C, Ç, D, E, F, G, Ğ, H, I, İ, J, K, L, M, N, O, Ö, P, R, S, Ş, T, U, Ü, V, Y, Z

Географска расподела[уреди]

Турски језик се углавном говори у Турској и међу мањинама у 35 других држава, посебно на територијама које су некада биле део Османског царства, као што је: Бугарска, Румунија, Србија (највише на Косову и Метохији), Македонија, Сирија, Грчка (посебно Западна Тракија) и Израел (турски Јевреји).

Преко 2 милиона људи говори турски језик у Немачкој, а постоји прилично велик број турских заједница у Аустрији, Белгији, Француској, Холандији, Швајцарској и Великој Британији.

Званичан статус[уреди]

Турски језик је званичан језик Турске, као и један од званичних језика на Кипру. Такође има званичан (мада не примаран) статус у неколико општина Македоније, у зависности од концентрације и броја људи који говоре турским језиком.

У Турској, орган који регулише граматику и норму турског језика је „Турска језичка асоцијација“ (Türk Dil Kurumu - TDK) коју је основао Мустафа Кемал Ататурк 1932. године под именом Türk Dili Tetkik Cemiyeti.

Нови турски алфабет је званично установила ТДК 1928. године, а она је и обликовала турски језик који се користи данас. ТДК је постала независна организација 1951. године, када је престало да важи правило да га мора надгледа Министарство просвете. Овај статус ТДК је трајао до августа 1983. године, када је ТДК опет повезан са влашћу после војног преврата 1980. године.

Дијалекти[уреди]

Главни дијелакти турског језика су:

  • Rumelice (говоре га мухаџири из Румелије) Укључује необичне дијалекте динлер и адакале,
  • Kıbrıs (говори се на Кипру),
  • Edirne (говори се у Једрену),
  • Doğu (говори се у источној Турској),
  • Karadeniz (говори се у региону источног Црног Мора),
  • Ege (говори се у Егејском региону) има продужетак до Анталије,
  • Güneydoğu (говоре се на југу),
  • Orta Anadolu (говори се у региону средишње Анатолије),
  • Kastamonu (говори се у Кастамону и окружењу),
  • Karamanlıca (говори се у Грчкој, где се зове Kαραμανλήδικα).

Граматика[уреди]

Турски језик је аглутинативни језик и обилује суфиксима, али практично нема префиксе. Суфикси служе за творбу речи као и да означе граматичку функцију.

У турском језику постоји „хармонија самогласника“, што је принцип по којем турске речи имају искључиво задње самогласнике (a, i, o, u) или само предње (e, i, ö, ü). На пример, ознака -den може значити -dan или -den, зависно од хармоније самогласника у речи.

Ево примера како се од турских речи суфиксима изводе сложенице, и чак реченице:

  • ev „кућа“,
  • evler „куће“,
  • evin „твоја кућа“,
  • eviniz „Ваша кућа“
  • evim „моја кућа“,
  • evimde „код моје куће“,
  • evinde „код твоје куће“,
  • evinizde „код Ваше куће“
  • evimizde „у нашој кући“,
  • Evindeyim „У твојој сам кући."
  • Evinizdeyim „У Вашој сам кући."
  • Evindeyiz „Ми смо у твојој кући."
  • Evinizdeyiz „Ми смо у Вашој кући."
  • Evimizdeyiz „Ми смо у нашој кући."

Пример текста[уреди]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Bütün insanlar hür, haysiyet ve haklar bakımından eşit doğarlar. 
Akıl ve vicdana sahiptirler ve birbirlerine karşı kardeşlik zihniyeti 
ile hareket etmelidirler.

Турцизми[уреди]

У српском језику постоји 8965 турцизама[тражи се извор]. Неки од њих су:

Турски Српски
yastık јастук
yorgan јорган
böbrek бубрег
bakır бакар
börek бурек
kapı капија
kaldırım калдрма
bayrak барјак
alet алат
kalay калај
çelik челик
kayısı кајсија
dut дуд
çekiç чекић
badem бадем
tepsi тепсија
çakal шакал
sandık сандук
oda одаја
köprü ћуприја
parça парче
yelek јелек

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Турски језик