Тушт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тушт, Portulaca oleracea
Portulaca oleracea MHNT.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Caryophyllales
породица: Portulacaceae
род: Portulaca
Биномијална номенклатура
Portulaca oleracea
L.
Екологија таксона

Тушт (лат. Portulaca oleracea) је једногодишња зељаста биљка из породице Portulacaceae. Зову је још и тушањ, тушац, тушњак и портулак.

Изглед и цветање[уреди]

Тушт је ниска, по земљи прилегнута, од подножја разграната биљка. Стабљика је округла, месната и сочна, светлозелена или црвенкаста и дуга 5-30 цм. Листови су дебели, меснати и сочни, дуги 1-2 цм. Обрнуто су јајасти, лопатичасти, седећи, сјајни и глатки, светлозелене боје. Цветови су ситни, жућкасти, звездастог облика и растворени само у сунчаним преподневним часовима. Развијају се од јула до октобра.

Распрострањеност[уреди]

Тушт потиче из Кине и Индије, где се користио као зачин и поврће. Данас га има у свим деловима света. У Србији углавном расте као самоникла биљка, уз куће и путеве, по сунчаним местима, као коров по вртовима и виноградима, нарочито по плодном, песковитом тлу. Успева само до 800 метара надморске висине.

Хемијски састав[уреди]

Листови тушта садрже 20-50 мг% витамина Ц, каротина 1,5-5 мг%. Хранљивост тушта је релативно мала, јер зелени део садржи 92-95% воде, количина беланчевина је мала, 1-2,2%, масти 0,3-0,4, угљених хидрата 1,3-2,2%. Има и гвожђа, калцијума и фосфора.

Употреба[уреди]

Млади листови су благог, кисело-сланог и ароматичног укуса, па се користе у исхрани људи у облику салате. Старији листови се пре употребе кувају. Ова биљка може да се користи и као зачин јелима или се од ње припремају супе. Сушењем тушт губи ароматичаност. Ситно, црно, бубрежасто семе се може самлети у хранљиво брашно.

Као лековита биљка тушт се употребљавао још у старој Грчкој. Помаже у повишавању крвног притиска, делујући слично адреналину. Има највећи садржај омега 3 масних киселина од свих биљака.[тражи се извор од 01. 2013.]

Литература[уреди]

  • Енциклопедија самониклог јестивог биља, Љубиша Грлић, Загреб, 1986.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тушт