Увац (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 43° 20' 58" СГ Ш, 19° 58' 13" ИГД

Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Увац (вишезначна одредница).
Увац
Meandri uvca.jpg
Основне карактеристике
Дужина 119 км
Површина басена 1.310 км²
Просечан проток 18 м³/с
Слив Црноморски
Водоток
Ушће Лим
Географске карактеристике
Земље слива Застава Србије Србија, Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина

Увац је снажна златиборска и златарска ријека која дели ове две "златне" српске планине,Увац је дубоког корита и прелијепих кањона. Он представља јужну границу Златибора. На њему су изграђене ХЕ Кокин Брод (20 MW) и ХЕ Увац (31 MW) и три вјештачка акумулациона језера: Увачко, Златарско и Радоињско.[1]

Река извире југоисточно од Јадовика, а на Златибор долази код села Ојковице, гдје прима притоку Тисовицу. Одатле тече поред села Негбине, Бурађе, Сјеништа, Доброселице и Јабланице, примајући многе притоке. Веће су: Шупљица (улива се у Увац у Негбини), Раснички поток (улива се у Драглици) и Доброселички и Шарански поток (уливају се у Доброселици). Због својих углавном неприступачних кањона, у селу Увцу се налазе многи манастири. Ту су недавно „васкрсли“ манастир Увац и манастир Дубрава, али било је и многих других, којих данас нема, као што је легендарни манастир Јања, опјеван у народној пјесми „Милош у Латинима[2] као једна од најважнијих немањићких задужбина. Вјерује се да се данашњи манастир Увац налази на Јањином мјесту.

Увац је главна притока реке Лим. Неколико последњих километара, река Увац представља границу између Србије и Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, тј. границу општина Прибој и Рудо. Део пруге Београд-Бар пролази реком Увац. Тај део је иначе спорна територија и припада Републици Српској (БиХ).

На самом Увцу се налазе и села Штрпци, насеље Увац у близини граничног прелаза Увац. У народу је одавнина Увац био познат као граница Србије и Турске, туда су у време Милоша Обреновића постављени „удути“ који ће остати до завршетка Првог балканског рата и 1912. године. Историјски је познато да су збегови 1690. године прелазили преко Прибојске Бање, затим се спуштали преко Црног Врха до прелаза на Увцу а даље према Златибору и северу. Много времена су шуме биле пуне хајдука „народних бранилаца“, а касније разбојника и убица, који су уништени одлучним акцијама сердара Јована Мићића и народне власти.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]