Увац (река)
Координате: 43° 20' 58" СГ Ш, 19° 58' 13" ИГД
-
- Друга значења су пописана у чланку Увац (вишезначна одредница).
| Увац | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Дужина | 119 km |
| Просечан проток | 18 m³/s |
| Површина слива | 1.310 km² |
| Ушће | Лим |
| Земље слива |  Србија,  Босна и Херцеговина |
| Слив | Црноморски |
Увац је снажна златиборска ријека дубоког корита и прелијепих кањона. Он представља јужну границу Златибора. На њему су изграђене ХЕ Кокин Брод (20 MW) и ХЕ Увац (31 MW) и три вјештачка акумулациона језера: Увачко, Златарско и Радоињско.[1]
Река извире југоисточно од Јадовика, а на Златибор долази код села Ојковице, гдје прима притоку Тисовицу. Одатле тече поред села Негбине, Бурађе, Сјеништа, Доброселице и Јабланице, примајући многе притоке. Веће су: Шупљица (улива се у Увац у Негбини), Раснички поток (улива се у Расници) и Доброселички и Шарански поток (уливају се у Доброселици). Због својих углавном неприступачних кањона, у селу Увцу се налазе многи манастири. Ту су недавно „васкрсли“ манастир Увац и манастир Дубрава, али било је и многих других, којих данас нема, као што је легендарни манастир Јања, опјеван у народној пјесми „Милош у Латинима“[2] као једна од најважнијих немањићких задужбина. Вјерује се да се данашњи манастир Увац налази на Јањином мјесту.
Увац је главна притока реке Лим. Неколико последњих километара, река Увац представља границу између Србије и Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, тј. границу општина Прибој и Рудо. Део пруге Београд-Бар пролази реком Увац. Тај део је иначе спорна територија и припада Републици Српској (БиХ).
На самом Увцу се налазе и села Штрпци, насеље Увац у близини граничног прелаза Увац. У народу је одавнина Увац био познат као граница Србије и Турске, туда су у време Милоша Обреновића постављени „удути“ који ће остати до завршетка Првог балканског рата и 1912. године. Историјски је познато да су збегови 1690. године прелазили преко Прибојске Бање, затим се спуштали преко Црног Врха до прелаза на Увцу а даље према Златибору и северу. Много времена су шуме биле пуне хајдука „народних бранилаца“, а касније разбојника и убица, који су уништени одлучним акцијама сердара Јована Мићића и народне власти.
Извори [уреди]
- ^ Специјални резерват природе Увац: Увачка језера, Приступљено 9. 1. 2013.
- ^ Викиизворник: Милош у Латинима, Приступљено 27. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
- Специјални резерват природе Увац
- Резерват природе Увац, Discoverserbia.org
- Чланак о Увцу, Илустрована Политика, 14. август 2008.
- Увачко језеро – видиковац Молитва – меандри Увца, фотографије, карта, опис планинарске стазе до видиковца Молитве.
|
||||||||||||||
Литература [уреди]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
