Угловка

Угловка
Угловка
Угловка; Угловка
	Црква Рођења Христовог у Угловки
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Новгородска област
Рејон	Окуловски рејон
Основан	први помен 1495.
Варошица од	1938.
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	2.717
Географске карактеристике
Координате	58° 13′ 00″ С; 33° 31′ 00″ И / 58.216667° С; 33.516667° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	179 m
	Угловка Угловка на карти Русије
	Угловка Угловка на карти Новгородске области
Остали подаци
Поштански број	174360, 174361
Позивни број	+7 81657
Регистарска ознака	53
ОКАТО код	49 228 562
ОКТМО код	49 628 162 051

Угловка (рус. Угловка) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Новгородске области и административно припада Окуловском рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 2.717 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Варошица се налази на подручју Валдајског побрђа, на око 22 километра југоисточно од рејонског центра Окуловке и на око 132 километра југоисточно од административног центра области Великог Новгорода.

Важна је железничка станица на линији Санкт Петербург—Бологоје—Твер—Москва.

Историја[уреди | уреди извор]

Иако се у писаним изворима насеље по први пут помиње још 1495. године детаљнијих података о њему готово да нема све до XVIII века. Током XIX века Угловка постаје позната по својим кречанама, којих је 1892. било пет. У истом том периоду насеље је железницом повезано са Боровичима.

Након оснивања Угловског рејона 1927. Угловка постаје рејонским центром. Иако је Угловски рејон расформиран 1932, Угловка је 1938. административно уређена као радничка варошица.

Дана 27. новембра 2009. недалеко од Угловке дошло до је до терористичког напада на воз „Невски експрес“ који је саобраћао од Москве ка Санкт Петербургу. У нападу је погинуло 28 путника, док је више од њих 130 повређено. Одговорност за напад је преузео лидер терористичке организације Кавкаски емират Доку Умаров.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 3.064 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 2.717 становника.^[1]

Кретање броја становника
1897.	1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
687	5,114	5,127	4,865	4,346	4,041^[2]	3,553^[3]	3,064^[4]	2,717

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Подаци о вароши на сајту Окуловског рејона

[1] Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Насеља Новгородске области Руске Федерације
Градови обласне субординације (3)	Велики Новгород • Боровичи • Стараја Руса
Градови рејонске субординације (7)	Валдај • Малаја Вишера • Окуловка • Пестово • Сољци • Холм • Чудово
Варошице (11)	Демјанск • Крестци • Кулотино • Љубитино • Неболчи • Панковка • Парфино • Пролетариј • Угловка • Хвојнаја • Шимск
Сеоски рејонски центри (5)	Батецки • Волот • Марјово • Мошенскоје • Подорје