Угљан (острво)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Угљан)
Угљан
Поглед на Угљан
Поглед на Угљан
Географија
Државе Застава Хрватске Хрватска
Локација Јадранско море
Површина 50,21 km2
Администрација
Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Задарска жупанија
Остале информације
Временска зона UTC

Угљан је острво у Јадранском мору, на хрватском делу Јадрана.

Географски положај[уреди]

Налази се у задарском архипелагу, северозападно од острва Пашмана и југоисточно од острва Ривањ и Сеструњ. Површином од 50,21 km² (дуг 22 km, широк до 3,8 km) убраја се међу већа хрватска острва; 7583 стан. Од копна га дели Задарски канал, а с острвом Пашманом повезује мост преко пролаза Ждрелац.

Кречњачки део острва претежно је под макијом, док у доломитном подручју превладава земљиште под културама. Пространије увале су Мулине на северозападу и Ламјана Вела и Мала на југоистоку. Источна обала благо се спушта према мору и разведена је малим увалама.

Узгајају се маслине, смокве, винова лоза. Острво је са Задром повезано најфреквентнијом трајектном линијом на хрватској обали Јадрана, која од 2006. саобраћа и ноћу.

Клима[уреди]

Клима се истиче свим основним одликама медитеранске климе с изразито сувим летима и благим зимама. Просечна годишња температура износи изнад 15 °C, просечна температура најтоплијег месеца јула 24 °C, а најхладнијег јануара 12 °C. Број дана са температурама нижим од 0 °C је занемарив, а с високим се креће око 16 дана у години. Средња температура најхладнијег месеца јануара није нижа од -3 °C. Нема непрекидно високих или непрекидно ниских температура, као што не постоје дуги периоди суше ни кише у којима би пала готово сва годишња количина падавина. Инсолација износи око 2500 сати годишње, а у јулу сунце сија 10 до 12 сати дневно.


Влага и падавине[уреди]

Годишњи просек влаге ваздуха креће се око 73%. Максималне вредности остварују се у новембру, а минималне у јулу. Доминантна падавина је киша. Средња годишња количина падавина износи 939 mm с максимумом у новембру од око 1.000 mm и минимумом у јулу од свега 30 mm. Снег је врло ретка појава, а кад се и појави задржава се врло кратко (просечан број дана са снегом је 1). Годишња облачност износи 4,7 (десетина неба). Облачност у летним месецима је мања од 4, с минимумом у јулу 2,4. Највећа облачност је у децембру: 6,5.

Ветрови[уреди]

Бура најчешће дува зими, југо превладава у пролеће и јесен, а лети са запада дува угодан маестрал. Лети и у рану јесен превладава стабилно и лепо време са сунчаним, почесто ведрим и топлим данима. Након јутарње тишине, средином преподнева почне ветар с мора, зморац или маестрал, који у послеподневним сатима досеже умерену јачину. Смер му је углавном северозападни, а постојаност смера и прилична јачина чине га врло подесним за једрење, као мало где на Јадрану. Доносећи свежи морски ваздух он заиста снижава температуру ваздуха у време највећих дневних врућина. Маестрал често потраје до у касно послеподне. Навече завлада тишина, а ноћу започне дувати слаб ветар с копна, копнењак или бурин. После југа, код наглог пролаза хладне фронте према југоистоку задува трамонтана, северозападни ветар праћен грмљавинским пљусковима. Леванат је прохладан и кишни источни ветар који пуше у зимској половини године, а понекад донесе и снег.

Биљни покров[уреди]

Има све особине субмедитеранског биљног покрова модификованог аграризацијом. Аутохтона вегетација (Храст црника, борови и чемпрес) замењена је узгојеним медитеранским културама на 60 до 70% површине острва. Међу пољопривредним културама најважније су маслина и смоква. Услед благе климе, на острву успева и разно воће и поврће којима се снабдева и задарска тржница, па се због тога острво Угљан назива и задарским вртом. Остали делови острва који нису обрађени и засађени пољопривредним културама, обрасли су макијом.

Становништво[уреди]

Угљан се убраја и међу најнасељенија хрватска острва. Острво се под данашњим именом јавља први пут 1325, а насељен је континуирано од млађега каменог доба. У римско доба густо насељен, особито у северозападном делу, где су нађени бројни остаци античких грађевина. Данашња насеља основана су у средњем веку. Сва насеља (Преко, Угљан, Лукоран, Сутомишћица, Пољана, Кали, Ошљак и Кукљица) леже уз обалу добро обрађене источне стране острва.

Насеља на острву Угљану[уреди]

Спољашње везе[уреди]